Ужаси западне содомије на државном нивоу

Пише: Владимир Туров

Зовите то како желите! Ја користим ваше време у оквиру свог сопственог социјалног пројекта. Ви, будући да сте мој клијент или мој сарадник, мој колега, мој партнер, треба да распространите текст. Желео сам да напишем текст о васпитању деце али ме живот натерао да пишем текст о заштити деце, јер то може да се дотакне и Русије.

pedofilija

Ово је текст о заштити наше деце од куге која је страшнија од било какве болести у свету, јер та куга је толико заразна да наша деца оболевају од неизлечиве болести, унаказује њихове судбине  и чини их вечно болесним – ја сада пишем о такозваном „гендерном“ васпитавању деце које нам се тако брзо намеће од стране Запада који је деградиран том заразом.

dete-coseУ суштини реч „гендерни“ значи полни. Само што су се овде добри јако паметни васпитачи (укључујући и оне руског порекла) потрудили да замрсе разумевање те речи, вештачки јој додајући још хрпу дефиниција. Они су се сложили да постоје различити типови такозваних гендера. Не желим да понављам њихове бесмислене идеје чији је смисао у томе да дечак типа који су они дефинисали, као да већ није дечак, а девојчица као да и није девојчица. А уколико дете у њиховој успаљеној уобразиљи припада категорији „као да“, онда то значи да они, ти псеудо-научници, имају право да васпитају дечака као девојчицу, а девојчицу као дечака.

А њихове западне колеге сагласиле су се са тим да се дете рађа као бесполно створење и дечаку од малена не треба говорити да је он дечак. (Аналогна ствар је у односу на девојчице). Њега треба васпитавати и као дечака и као девојчицу, а онда тек потом, по резултатима тог усхићујућег „васпитања“ дете треба само да одлучи ко је оно у ствари.

И не дао вам Бог родитељи да се не сложите са мишљењем псеудо васпитача – јер тада није далеко ни одузимање детета из породице.

ДЕГРАДАЦИЈА БЕЗ ПРАВА ГЛАСА

Када сам у децембру 2010. године боравио у САД сазнао сам да је код њих донет закон (нисам проверавао да ли се то односи на Америку као целину, или на поједине државе) по коме је у родним листовима о рођењу детета забрањено писати „отац“ или „мајка“, па сада пишу „родитељ – 1“ и „родитељ – 2“. Ради тога да се не крше права такозваних сексуалних мањина. Под плаштом „друштва љубави према деци“ отворено се (!) скреће на пропагирање педофилије.

Искрено речено, тада нисам томе придавао посебну пажњу, па сам се према томе односио као према нечем неозбиљном помисливши „добро, то је једноставно глупост и здравомислећи људи су у већини па ће тај глупи закон бити брзо укинут“.

Глупи закон нису укинули. За протекле 4,5 године десило се оно што чак и код мене изазива сметеност и уколико сви ми, здравомислећи људи, не почнемо предузимати конкретне мере и дејства, та куга ће веома брзо запљуснути и Русију.

Бог с њима, са тим одраслим „грађанима“ који своја тела претварају у супротног пола или који преправљају себе само на половину, као на пример необријано чудовиште (оно) које је постало победник последње Евровизије, али они се увлаче у политику, они се увлаче у Европски парламент, добијају доношење у западном „слободном“ свету невероватно идиотских закона. Они отварају  легалне и општедоступне клубове (!), где сваки одрасли може да задовољи своје сексуалне потребе уз помоћ животиња или под маском „друштва љубави према деци“ – отворено, пажња, отворено пропагирају педофилију.

Ствар је дошла до тога да ако ви, на пример као мушкарац, професор, поштован човек и ако сте шеф катедре на америчком универзитету, дозволите себи да се једноставно изјасните да се лично залажете за нормалну љубав између мушкарца и жене, вас ће моментално лишити свега и избацити са универзитета.

orvel_originalЏорџ Орвел је четрдесетих година прошлог века написао сјајан роман „1984“ (топло препоручујем да се прочита) у коме он између осталог пише о „Министарству љубави“ које се бавило погубљењима и о „Министарству истине“ које се специјализовало за производњу ЛАЖИ. И ево у суседној Летонији је отворено Министарство за социјално старање. И Бог с њима, с тим министарством, на крају крајева, у функцијским наменама је записао (ја сам то видео) много тога доброг, али је ту славно Летонско министарство одлучило да покрене предшколске васпитне и образовне курсеве на основу књижица типа „Кад је Карло био Карла“. Већ отприлике 15 просветних установа предшколског образовања и васпитања у Летонији користи ту „литературу“.

Вероватно су узели пример са „развијеног“ Запада. Цитирам магистра права и социолога Михаила Минокандилоса:

„Као пример, у Холандији сваки двадесети становник постаје жртва педофилије и притом у Холандији већ неколико година постоје легалне организације које пропагирају педофилију. А педофилију оправдавају у судским процесима! Како вам то изгледа? Да ли је то Европа? А у Италији легално постоји бајка са илустрацијама о једнополној љубави по којој уче деца почињући од јаслица!!! Од тога се диже коса на глави!

Изгледа као да је целом свету мука. Или ви, становници „слободне“ Немачке, и ви отказујете да пошаљете своје малишане на сличне наставе. Да, за почетак ће вам наплатити солидну казну. Потом, уколико не платите казну и наставите као и раније да тврдоглаво одбијате да своје дете васпитавате у духу „љубави“ према истополном детету, стрпаће вас на два месеца у затвор. Многи родитељи су већ одлежали по неколико пута.

Ви свакако можете да се тужите, да покушате да одбраните своје право да васпитавате дете у традиционалном стилу и можда и успете да добијете на некаквом локалном суду, но… Европски суд за људска права је прописао да државни органи земаља-чланица ЕУ не нарушавају ничија права када обавезују родитеље да обучавају своју децу у духу ЛЏБТ „љубави“ и они исправно поступају уколико затварају родитеље који одбијају да извршавају такву „бригу“ државе.

Или како вам изгледа идеја да у школи у коју иду ваша деца уводе за деветогодишњу децу испите за оргазам са визуелним помагалима? То се у Немачкој и осталој слободној Европи већ увелико практикује.

То су све чињенице, чињенице и чињенице и њих је толико много, и оне су толико ужасне, да ја лично нећу описивати сав тај Содом. Када сам ушао у ову тему и почео да се њом бавим,… у једном моменту је моја трогодишња кћерка дотрчала к мени и клекла на колена, ја сам у магновењу замислио сав ужас могућности примене у нашој земљи њиховог морала и коришћења правила малолетног правосуђа код нас у Русији. А та правила се увелико користе у САД, Великој Британији, Француској, Немачкој…

Али пре свега бих желео да се са читаоцима објасним. Поставља се питање зашто ја узбуркавам таласе? Јер код нас у Русији се не догађа ништа слично. Зашто таласати пре времена? Када дође такав проблем, тада се са њим треба и борити.

Одговор је једноставан. Пре много година на Западу су прости људи исто тако размишљали. Када је 1982. године у Холандији била званично регистрована организација која пропагира педофилију и која се залаже да се уз помоћ закона смањи узраст кад се може потпуно и на основу закона бавити сексом са ким желите са 12 година, нико није на то обратио посебну пажњу. А требало је. Од 1982 до 2014. године, захваљујући и члановима те организације, сваки двадесети дечак у тој земљи је подвргнут сексуалном насиљу од стране одраслих. Прошле су 32 године да би се пред судом забранила делатност те организације. Тридесет две године!!! И све то време они су отворено пропагирали сво то безакоње, физички и морално сакатили децу, добијајући судове!

„Толерантност“ пристојних грађана САД и Европе довела је до уништења морала, деградације нације и безакоња државних органа који пропагирају малолетничко правосуђе. Лично не желим да се сав тај кошмар за 10-15 година појави у Русији. И боље је све то у корену уништити.

МАЛОЛЕТНИЧКО ПРАВОСУЂЕ

Малолетничко правосуђе (лат. juvenālis— омладински; лат. jūstitia— правосуђе) представља правну основу система институција и организација које остварују правосуђе у прекршајним делима која су починили малолетници.

У Русији се малолетничко правосуђе тумачи у ширем и ужем смислу речи:

У ужем смислу – то је специјализована грана судског система;

У ширем смислу – то је скуп правних механизама (медицинско-социјалних, психолошко-педагошких, рехабилитационих и других процедура и програма), предвиђених за обезбеђење заштите права, слобода и законитих интереса малолетника, што се реализује путем система државних и невладиних органа, институција и организација.

Да би у потпуности схватили шта је то малолетничко правосуђе и да би знали његову историју, прочитајте добар текст на Википедији.

Хајде да упоредимо наше принципе и принципе које проповеда савремено малолетничко правосуђе. Ми сви верујемо – „то је наша породица, наше дете, наш живот“. Приликом увођења младалачког правосуђа у дејство у нашој земљи држава ће сматрати: „ми имамо право да имамо увид у сваку породицу и имамо право да одузмемо дете свакој породици по нашем нахођењу, без суда“.

Како вам се допада та идеја? У овом тренутку у Немачкој СВАКОДНЕВНО на основу тих правила из породица буде узето 4-5 деце. ДНЕВНО узимају 4-5 малишана од апсолутно нормалних родитеља, не од алкохоличара, не од паразита – него од нормалних! И то је све! Схватате! Децу одузимају заувек! Без права родитеља да знају њихову даљу судбину! И ту експорпријаисану децу ће дати на усвајање и васпитање у иностранство, у породице између осталог и истополне.

То је, попштовани читаоци, „слободна“ земља у којој је уведено малолетничко правосуђе.

Ми заједно сматрамо: „имати много деце (а код мене их је четверо, и ја их још желим и то је добро“. Они (тако ћу називати присталице малолетничког правосуђа) сматрају да број деце у породици смањује квалитет живота сваког детета у породици и ствара законски повод за његово одузимање“.

Постављам питање: А ако одмах … ту децу … слушајте, то је фашизам! У историји постоје многобројни примери полне дегенерације и нестајања читавих друштава после тога кад су тамо вештачки покушали да лише родитеље права да имају онолико деце колико они желе да имају.

Ми сматрамо: „Наша породица одлучује како се одевати, како се хранити, како учити и како васпитавати децу“.

Они: „Ми оцењујемо и диктирамо родитељима обавезе за извршење васпитавања деце и бриге за децу“.

До чега доводе те „методе обавезујуће за извршење“ диктиране од стране државе, можете пратити на примеру те исте Европе где у једној земљи дечаке у дечијим вртићима уче да буду девојчице, облаче их у хаљине и уче их да мажу нокте,… а девојчице уче да се туку, да су чврсте, јаке, да носе искључиво дечачку одећу… а уколико родитељи одбију да васпитајвају децу у том маниру, држава их кажњава и, као у Немачкој, шаље у затвор или одузима децу из породице.

„Ми сами васпитавамо децу, спречавамо лоше понашање, ако је неопходно – и кажњавамо“.

Они – „све васпитне мере у породици су забрањене. Васпитање – то је насиље и кршење права детета“.

pedofilija-2„Ми ћемо сами унутар породице решити наше проблеме“.

Они – „дете у сваком конфликтном случају да се жали на родитеље и учитеље психологу и омбудсману путем СОС телефона“. И уколико се он не жали, онда га питају, да ли те тата кажњава? И мало дете у дечијем вртићу каже, показујући ручицом на гузу: „Тата мене ај, ај по гузи“ – то може бити више него довољно за муњевито одузимање све деце из породице. Сећате ли се сензанционалног случаја сличне „бриге“ у Шведској када су руским мами и тати Швеђани одмах одузели четверо деце, пошто је дечак у дечијем вртићу наводно ставио до знања да је тата (мислим да се радило о тати), испрашио дете по дупету.

„Ми сматрамо да и ми родитељи и наша деца, да смо сви држављани наше земље и да имамо једнака права“. Као минимум једнака. А уопште, одрасли, и то је нормално, имају више права.

Они сматрају да су „права детета изнад права родитеља. Код родитеља постоји – претпоставка кривице“. Управо као разговор бизнисмена са пореском инспекцијом. Или управо као у чувеној фрази неких наших полицајаца „то што ви још нисте у затвору није ваша заслуга, него наша кривица“.

Ми сматрамо да „ако неко дирне у интегритет наше породице, обратићемо се суду и суд ће нас узети у заштиту“.

Они сматрају: „Ми смо посебна инстанца, коју не контролишу ни унутрашњи ни међународни судови“. И све под паролом заштите права детета од старијег олоша. И обичан човек, будући у најбољем смислу пристојан грађанин и поштен човек, добар отац и мајка, седи испред зомби-панела и гледа како следеће дете узимају из породице, искрено сматрајући: „нема дима без ватре. Ако држава одузима, значи да су родитељи заиста били криви и држава је у праву“. И тај пристојни грађанин ће тако мислити све док не дођу код њега.

Знате, баш ме сврбе руке да наведем цитат једног познатог немачког научника, теолога Августа Нимелера, који је дуго времена био старешина протестанске цркве у у рејону Далем у Берлину и који је од 1937 до 1945. године (будући да је Немац) због својих погледа одседео прво у затвору, а потом у концлогору. И премда се тај цитат односи на другу ситуацију, чини ми се да је она као ништа друго примењива за то о чему ја сада пишем: „Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао, нисам протествовао, већ нисам био комуниста. Потом су они дошли по социјалисте, ја сам ћутао, већ нисам био социјал-демократа. Онда су дошли по синдикалце, ја сам ћутао, јер нисам члан синдиката. Када су дошли по мене, више није било никога да протествује“.

ТОЛЕРАНТНОСТ

У преводу са латинског та реч значи толеранцију, трпљење. Бити нетолерантан у савременом западном друштву, горе је од најцрњег злочина. У САД или В. Британији, или Данској, или Немачкој, или Француској или уопште у било којој „западној“ земљи ми морамо бити „толерантни“ према свему што може од вашег детета направити моралну наказу и са веома великом вероватноћом да ће у овој или оној мери заразити и вас саме.

Ви треба да будете толерантни према отвореној пропаганди сексуалне изопачености, према законима који дозвољавају да се жени мушкарац са мушкарцем, жена са другом женом, да им се дозволи да усвоје децу тек одузету из нормалних породица. Ви морате бити толерантни према томе да вашем детету, не питајући вас, дају психотроне лекове од којих му иду слине и он на ваше очи постаје биљка, а када ви протествујете, прете вам одузимањем родитељских права. Ви морате бити толерантни практично према свему што ваш живот чини неподношљивим.

Дакле, ослушните, да није време да се пробудите и схватите једноставне истине. Ја… то је једноставно моје мишљење, моје несистематизовано и непроанализирано мишљење. Ја једноставно седим и пишем, повремено реагујући на буку око мене.

Права би требало да имају само они људи који више воде исправан начин живота него погрешан. Ми нисмо анђели. Некада неко злоупотреби алкохол. Неко је нескромно погледао на колена комшинице, а можда није само погледао. Неко није платио све наложене порезе или је јако одуговлачио са брзином плаћања. Наравно, све су то минуси.

Наравно, пожељно је уопште не пити, не примицати се лепим коленима комшинице, не плаћати порезе, као и платити законито и силно не нарушавати режим брзине плаћања. Све је то тако.

Али ја сам хтео рећи нешто друго. Хтео сам рећи да постоје разна кршења морала и закона. Прећи улицу на црвено светло, не стварати опасну ситуацију – то је кршење нивоа „ништавно“ у поређењу са кршењем „испалити гранату на кућу мирне породице у Доњецку“.

Исклепати дете није најбоља ствар, боље је скупити храбрости и све објаснити спокојно, али то је кршење нивоа „ништавно“ у поређењу са „научити дечака од осам година да воли друге дечаке и са девет година га довести на испит по питању оргазма са демонстрацијом и визуелним помагалима“. Тим пре се прекршај клепања нипошто не може поредити са „одузимањем детета из породице и и његовом предајом „породичном пару“ мушкараца“.

Дакле, они који проповедају хомосексуализам (или друге изопачености) и не дао бог да то чине отворено, не би требало да имају било каква права за своју пропаганду, никаква права на места у органима власти, никаква права,… њима треба забранити да се примичу деци најмање на 100 метара раздаљине. Нека толеранција иде до ђавола! Мене не интересује шта те чике раде у својој постељи, у својој соби. Нека се и даље деградирају ако не могу да се не деградирају. Ја не желим да они својом необузданом пропагандом унаказују дечије судбине.

Аналогно је и са лезбијкама – и поново дођавола толерантност.

Они који су променили пол уопште не треба да се појављују на јавним местима., да и не говоримо о телевизији и евровизији. Нека, умотавши се у нешто непромочиво, иду да се лече на Аљаску. Не дао Бог на Чукутки. У Чукутији живе медведи и добри и мили Чукчи. А већ на Аљасци, тамо им америчка влада на основу закона дозвољава да раде све што пожеле.

Не треба бити толерантан према покушајима тих моралних наказа да наметну своју наказност нашој деци преко система образовања и васпитања деце.

Све у свему, треба да буде овако: никаква толеранција према било чему лошем, према било чему што руши породично устројство, психу одраслих и тим пре, психу деце.

roditeljska-ljubavОвде је проблем и у томе што толерасти који су заузели власт у САД и у Европи чине све што је у њиховој моћи да замене тезе и етички кодекс човечанства сведу на етички кодекс изопаченика. Циљ је једноставан. Уколико натерате људе да прихвате кодекс изопаченика, онда се људи деградирају до нивоа животиња фиксираних на перверзиије и материјалне потребе и то потребе за оним најминималнијим, па се њима може лако манипулисати и управљати. Њима ће бити много лакше управљати него стадом оваца. И управо тај програм спроводе у живот, посебно од стране разних психијатријских друштава које консултују владе. Узгред, савет стручњака у Летонији се састоји од оних грађана који су решили да уџбеник за децу „Кад је Карло био Карла“ не нарушава права детета и да се мора васпитавати по том уџбенику.

Разумем оне очеве у источном делу Украјине који су узели оружје у руке како би заштитили право своје деце и жена на нормалан живот. Ја их људски разумем. Да, можда је било потребно мирним средствима убедити Кијев да уважава њихова права, но, када ти на главу падају бомбе, када гранатама уништавају твоју кућу, жеља да се све реши мирним путем иде у други план.

Тако је и са темом коју сам ја покренуо у свом тексту. Руси, не чекајте да на главу ваше деце почну да падају „толерасти“ са својим „усхићујућим“ идејама за поробљавање наше деце и лишавања свих ваших мајчинских и очинских права.

ШТА ВИ МОЖЕТЕ УЧИНИТИ?

  • Не ћутати. Снажно и отворено критиковати сваку непристојност, сваки покушај извраћеника и толераста да вам наметну свој изопачени „морал“.
  • Подржавати сва дејства нашег председника и владе која су усмерена на заштиту деце и нас самих од трулог утицаја тих „они“. Ја лично сам веома захвалан Владимиру Владимировичу Путину због његове тврде позиције по питању заштите нашег друштва од поквареног утицаја толераста који се налазе на власти у западним земљама. Они који ме познају и памте моја иступања такође знају да ја нисам навијач, на пример, економске или фискалне политике садашње власти у Русији. Али хајде да одвојимо муву од меса и тамо где су дејства власти исправна, хајде да их хвалимо и подржавамо.
  • Подржавати све напоре било које цркве и било које религије које су усмерене на оздрављење друштва.
  • Категорчки инсистирати на томе да у дечијим вртићима и школама не буде психолога и психијатара и да се они ни близу не приближавају вашој деци са идејама „човек је мозак и он се може исправити уз помоћ преовлађујуће духовне хемије“. И наравно, хајде да урадимо тако да се у нашим органима власти чак ни изблиза не постави питање „могућности сексуалног просвећивања деце на основама „светског искуства“, јер ће то значити почетак краја целокупне моралности нашег друштва.
  • И последње. Створите, стварајте сваки дан и сваки час неподношљиве околности тим толерастима који дозвољавају себи да отворе своја погана уста и загађују њиме још незагађени ваздух велике Русије. Они морају да се јеже од помисли да ће своју заразу поделити са још неким, да више не говоримо о деци.

И јако вас молим за следеће. Да ли вам се свидео текст или не – није важно. Важно је да ви подржавате основну идеју овог текста усмерену на заштиту наше деце или сте ви на страни толераста. Ако подржавате, пошаљите је по свим линијама што је могуће шире. Дајте да се пробудимо и схватимо, да нико осим нас неће заштитити нашу децу.

С поштовањем према вама и свој нашој деци, отац четверо деце, Владимир Туров.

 

Извор: Фонд Стратешке Културе




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *