Упознајте организацију које се Запад плаши

Иако се ОДКБ на Западу дефинише пре свега као војни савез, његова улога и активности много су више од тога. ОДКБ је пре свега регионална организација безбедности која је спремна да своје војне снаге стави на располагање целом свету у борби против тероризма и ништа мање опасне трговине наркотицима.

ОДКБ

Спутњик представља личну карту ОДКБ-а.

Оснивање

Организација договора о колективној безбедности је основана 2002. године, а после непуне две године добила је статус посматрача у организацији Уједињених нација, као међународна регионална организација безбедности.

Циљ удруживања

Распадом СССР-а нестао је јединствени војно-индустријски комплекс, систем противваздушне и ракетне одбране, радарски систем, системи веза и складишта муниције. ОДКБ је основан како би очувао безбедност земаља, некадашњих чланица Совјетског Савеза. Државе које су тада настале на постсовјетском простору су се договарале око питања у вези са функционисањем министарстава одбране и нису дефинисале геополитичке задатке. Али ’90-их ОДКБ се суочила са новим изазовима, борбом против тероризма и прометом дроге.

Земље-чланице

У савезу, поред Русије, данас су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.

Земље-посматрачи

Од 2013. године земље-посматрачи Организације договора о колективној безбедности су Авганистан и Србија. Осетљивост геополитичке позиције Србије наишла је на пуно разумевање Руске Федерације, али и саме организације, којој је јасно да је сарадња Србије са НАТО-ом геополитичка чињеница. Шеф скупштинске делегације наше земље у Парламентарној скупштини ОДКБ-а је Милован Дрецун.

Снаге на терену

Због преливања кризе из Авганистана, страха од тероризма, али и трговине наркотицима, ОДКБ је 2001. године, пре САД, основала Колективне снаге брзог реаговања за Централноaзијски регион. Реч је о десет батаљона специјалних високомобилних падобранских јединица. Ту су и колективне снаге оперативног реаговања које могу да дејствују искључиво на територији ОДКБ-а. То су снаге респектабилног састава са 20 хиљада војника.

Само је Русија за те снаге издвојила ваздушно-десантну дивизију и јуришну бригаду. Реч је о падобранцима који су увек у стању повећане борбене готовости.

Чланице ОДКБ-а у сваком тренутку размењују обавештајне информација које третирају могуће терористичке претње. Ако указују на могућа дејства у некој од чланица, Здружени штаб ОДКБ одмах ангажује увек спремне снаге које су искључиво намењене борби против тероризма. То су војници КСБР — Колективних снага брзог развијања у Централној Азији и КСОР — Колективне снаге оперативног реаговања на целој територији ОДКБ-а, специјалци који у кратком времену могу да буду пребачени на велику удаљеност, за свега неколико часова.

ОДКБ располаже и мировним снагама које могу да реагују ван територије земаља-чланица, тренутно у свом саставу имају 3.600 војника, који никада нису ангажовани. Постоји могућност ангажмана после смиривања ситуације у Сирији, али то је још неизвесно и зависиће од одлуке Савета безбедности УН.

Борба против трговине дрогом

Као ништа мању опасност од тероризма, ОДКБ види трговину наркотицима. Приближно 25, а према неким изворима и 50 одсто авганистанске производње наркотика транспортује се по „Северном путу“, преко земаља Централне Азије у Русију и даље у Западну Европу. Процењује се да су од 2003. до 2015. снаге ОДКБ заплениле више од 300 тона наркотика, али и 11 хиљада комада оружја.

ОДКБ и НАТО

Носећи део договора савеза је члан који је готово идентичан члану Северноатлантског уговора који каже да се агресија против једне државе сматра нападом на све чланице организације које јој пружају војну помоћ. Међутим, ОДКБ се не може поредити са тим савезом, прво због броја чланица, али и по војном буџету који је тренутно нешто већи од три милиона долара, док НАТО располаже са 2,5 милијарде. Реч је о новцу за администрирање, док војне снаге на својој територији појединачно финансирају чланице.

ОДКБ-у није циљ да буде конкурент НАТО-у. Од 2004. године непрекидно покушава да успостави сарадњу с тим савезом. Међутим, НАТО не жели да ОДКБ призна као себи равну регионалну организацију. Преферирају да одржавају контакте са чланицама на билатералној основи, с обзиром на то да су у програму Партнерство за мир. Без обзира на заједничку претњу, тероризам, НАТО не жели да сарађује, па је јасно да ОДКБ и НАТО не деле исте вредности. Иако у земљама ЕУ још увек не постоји свест о ономе о чему Русија непрекидно говори, да је безбедност недељива, Русија и друге земље ОДКБ-а и даље инсистирају на сарадњи са Алијансом ради уништења зла које не разликује политике и нације.

Важно је напоменути да НАТО нема снаге које могу да се пореде са антитерористичким формацијама ОДКБ-а, бар не под директном командом. Ове снаге сваке године врше редовне, али и ванредне противтерористичке вежбе на целој територији Организације. Тема је иста, борба против убачених терористичких група и нелегална трговина наркотицима.

Перспективе

Када су се у појединим земљама чланицама ЗНД догодиле обојене револуције, чланице ОДКБ-а су почеле да размишљају о реформисању организације. Формиран је савез који штити легитимне власти од претње споља, иако овим поводом земље нису потписале званичан документ.

После погоршавања односа са НАТО-ом, пре свега због ширења Алијансе, али и због ситуације у Украјини, ОДКБ се налази на раскрсници и тражи одговор на питање шта би требало да буде стратегија организације.

Због свакодневних нових изазова и ризика безбедности стратегија донета 1995. године мења се у ходу. ОДКБ инсистира на комуникацији са осталим савезима у борби против заједничког непријатеља света, терориста. Основни правац деловања остаје решавање задатака глобалног карактера, али пре свега стабилизација зоне интереса Русије и земаља-чланица организације.

 

Спутњик




2 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *