Само информација да Кина има носач авиона била је довољна да изазове јез међу америчким војним стратезима, али и кинеским суседима. И једни и други почели су да планирају велика ратна улагања у наредних неколико година.
Када је пре неколико година објављена вест да Кина довршава изградњу носача авиона Лиаонинг (PLAN CV-16), уследиле су информације да Јапан гради два нова носача авиона („разарача хеликоптера“) да би одговорио на претњу из Кине.
Јужна Кореја, Индија, Тајван – дакле, свако ко нешто представља у Југоисточној Азији – објавили су планове за издвајање више милијарди долара за војску како би одржали корак са Кином.
Проблем је у томе што је Кина већ сада друга светска сила на свету по обиму финансијских средстава које улаже у војску и мање суседне земље тешко могу да је прате. Убрзо се сазнало да Кина гради други носач авиона, трећи, четврти, па чак и носач авиона на нуклеарни погон.
DefenseNews.com је пренео узнемирујућу вест да Кина не само да муњевитом брзином гради флоту носача авиона, већ учи и како да их ефикасно користи.
200 милијарди долара за оружје
Да би ефикасно функционисао, носач мора да има пратњу – више ратних бродова који га окружују и штите од могућих опасности. Примера ради, у америчкој ратној морнарици носач авиона стандардно прате један крузер са навођеним ракетама (за противваздушну одбрану) и још три разарача са навођеним ракетама (за борбу против подморница и напада са копна). Ако томе додамо бродове за транспорт муниције и горива, као и једну или две нуклеарне подморнице, долазимо до броја од 10 ратних бродова. Рачунајући и трошкове изградње, пратећи бродови често коштају два-три пута више од самог носача авиона, дакле око 30 милијарди долара.
То је огромна сума, али чини се да је Кина, која годишње за оружје издваја преко 200 милијарди долара, спремна да је плати. Како је DefenseNews јавио прошле недеље, Кина је недавно наручила пети разарач са навођеним ракетама класе „Ланџоу“ и на путу је да створи ратну флоту састављену од 14 разарача класе „Ланџоу“ и „Кунминг“ и шест крузера са навођеним пројектилима „типа 055“ – што је довољно да би се обезбедила пратња за сва четири позната носача која земља тренутно гради.
„Флота страха“ стиже за мање од 10 година
Војни аналитичари процењују за сајт АМИ Интернешнел да би флота могла да буде комплетно изграђена већ 2024, када ће кинеска ратна морнарица имати већу флоту него Јапан и Јужна Кореја заједно.
DefenseNews је пренео становиште АМИ да ће земље у региону протумачити најновије кинеско улагање у морнаричке војне снаге као „значајну претњу стабилности“. Оно што није речено јесте да ће кинески суседи готово сасвим сигурно одговорити на ту претњу тако што ће сами куповати ратне бродове.
Према ранијим проценама АМИ, азијске и пацифичке земље потрошиће 200 милијарди долара на подморнице и бродове до 2032. године, што би било од 25 одсто укупног улагања у ратну морнарицу широм света током истог периода. Сасвим је логично очекивати да би америчке компаније које се баве испорукама оружја хтеле да имају удела у предстојећим уговорима за изградњу бродова.
Америчка морнарица се спрема
Амерички Конгрес је недавно донео одлуку о издвајању 843 милиона долара за санацију компаније за изградњу бродова „Хантингтон инголс“ и обезбеђење горива за носач авиона USS „Џорџ Вашингтон“, који је првобитно требало да буде повучен из употребе. Ова одлука је готово сигурно делом изазвана чињеницом да америчка ратна морнарица не жели активно да помаже Кини у смањењу јаза када је реч о носачима авиона. Одлука америчке морнарице да изгради робуснију верзију приобалних бојних бродова (Littoral Combat Ship, LCS), који би могао да обезбеди додатни приход од 16 милијарди долара за произвођаче војних бродова „Локид Мартин“, „Џенерал дајнемикс“ и „Остал“, вероватно је такође делимично последица експанзије кинеске ратне морнарице.
