Песник: Василије од Семберије
Пусти коју сузу нек кане низ лице,
исплачи се Ацо за три Сребренице,
на повратку само у Кравицу сврати,
у моје се име немој сагињати.
Нека твоја суза у мраку засветли,
за све оне што су одавно рахметли,
а гробове српске пусти нека газе,
ти оплачи само њихове џеназе.
Једна од измена закона коју су договорили лидери Српске у Бањалуци ће бити да ко год назове Републику Српску или српски народ геноцидним иде у затвор.
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете – још „Олуја” није прекинута!
22. августа 1991. године десио се један од најсуровијих напада на Србе у Сиску и околини. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало.
За разлику од Јевреја или Јермена, народа сличне судбине, Срби свест о геноциду нису уградили у темеље свог националног идентитета
Како то обично бива у сваком рату, прво страда истина. Лаж, као примарна муниција, у рафалима бива решетана из катодних телевизијских цеви ономад, а данас из свих доступних медија.
Повело се дечје коло, коло мртво, босо, голо. Мртве кике – преплетанке, мртви ветар уз пропланке…
Тврдње да је у Сребреници почињен највећи геноцид после Другог светског рата су срамотне, зато што се то тамо није догодило, а прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протерано 250.000 људи почињен је у Републици Српској Крајини, изјавио је амерички писац и публициста Џаред Израел.
У Старом Броду код Вишеграда данас је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије” Јуре Францетића.
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче… Чему ли нас уче? …дотле брат нас коље и комшија туче.
Служењем парастоса и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, данас ће бити обиљежено 26 година од убиства 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе. Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од последица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Србија је, замислите, једина европска држава која није направила попис својих жртава из Другог светског рата, а континуирано се одлаже и изградња споменика жртвама геноцида у НДХ и отварање одговарајуће музејске поставке на простору Старог сајмишта.
oj vucicu kom se izvinjavas ti njima ruku pomirenja a oni tebi kamen u glavu sto obruzi srbe sirom sbveta evo ih u evropi zivi a ti nima davas saucesce da su mrtvi muslimani te gledaju ka ko klecis muratu a oni te gledaju svi su zivi nije j mladic pobijo