У Бечу патике 80 а исте у Београду 110 евра

У земљама ЕУ могу се купити многи производи, почев од хране, преко обуће и одеће по много повољнијим ценама него у Србији, каже Вера Вида

Цене неких производа у Србији доста су више него у земљама Европске уније јер немамо развијену конкуренцију и здраву тржишну утакциму, док је животни стандард наших грађана далеко испод европског, оцењују стручњаци.

У земљама ЕУ могу се купити многи производи, почев од хране, преко обуће и одеће по много повољнијим ценама него у Србији, тако у Бечу патике коштају 80 евра, а исте такве у Београду 110 евра, што је последица монополског понашања трговаца на нашем тржишту, рекла је председница Центра за заштиту потрошача Вера Вида.

Према њеним речима, конкуренција у Србији се не схвата као тржишна утакмица у којој се произвођачи и трговци такмиче ко ће да произведе или понуди оно што потрошачи траже, а да притом производ буде квалитетнији или истог квалитета по нижој цени.

Свима њима је у интересу остваривање профита, али га једино могу створити уколико надмаше своје конкуренте, указала је Вида истакавши да се у Србији конкуренција доживљава као „освета“ једног трговца према другом, зато што овом другом, жаргонски речено „добро иде“.

Она сматра да се правила о конкуренцији у ЕУ примењују не само на приватни сектор, већ и на јавни, на државне компаније.

Из Европске комисије су упозорили чланице ЕУ да мора да се одрекну погубног утицаја државних интервенција у енергетици и да у наредних неколико година постепено укину регулисане цене електричне енергије и гаса које обесхрабрују тражење јефтинијих и ефикаснијих опција, али и друге компаније да уђу на тржиште, објаснила је Вида.

Асоцијација потрошача Србије (АПОС) упоређивала је цене 19 животних намирница у Србији и Словенији и утврдила да је 10 производа у Словенији јефтиније у просеку за 10 процената него код нас.

„Ако узмемо у обзир да је плата у Словенији скоро три пута већа него у Србији, поставља се питање како се, узимајући у обзир висок стандард, у такву цену уклопе и словеначки трговци и дистрибутери и произвођачи, па чак и држава, а на крају и потрошачи – док су код нас са овако високим ценама сви незадовољни“, запитали су се у АПОС-у.

Како сматрају у АПОС-у, одговор се крије у већој конкуренцији, јер два милиона становника у Словенији има и могућност да бира неку намирницу међу 30 произвођача, док у Србији за неке од основних намирница једва има пет-шест произвођача.

„Ништа не формира добар квалитет и фер цену као отворено тржиште и конкуренција. Наш став је да држава треба да створи амбијент за здраву конкуренцију, уместо што маркетишким потезима, директно или индиректно, покушава да утиче на формирање цена“, поручили су из АПОС-а.

Државни секретар у Министарству спољне и унутрашње трговине Драгован Милићевић наводи да је привреда Србије секторски високо монополизована и да 20 трговинских ланаца држи више од 80 одсто тржишта малопродаје.

Како је истакао, за унапређење конкуренције, без обзира на најефикаснија правила, мора да се интензивира привредна активност и створе услови за долазак нових играча на тржисте Србије.

Боља конкуренција ће донети ниже цене, бољи квалитет и заштиту потрошача, и Србија мора добро да прионе на жаштиту и унапређење конкуренције.

Према његовим речима, монополизација привреде ствара неефикасан систем у којем постоје картелски споразуми, доминирају поједине групе и моноплисти могу да диктирају цене.




2 коментара

  1. Aleksandar

    Kod nas je sve skupo monopol i brza zarada,price ilazi o trzistu iostale su samolazi.O hrani d a nepricamo i sveostalo.Covek sa primanjima od 270 evra moze da sebe obuce i da se prehrani sa tom platom.Ali zato nemoze da plati stanrinu i ostalo u BecuJer tokosta od 600-900 evra najmanje krija.Zavisi sve od kraja i tako dalje.A d anepricamo o uredznoj drzavi i sve ostalo sto se i te kako cuva kod njih.I nedozvoljavljaju da se osteti njihov sistem.I njihova ulaganja od 200-400 miljardi evra.To su sve posebneprice za sebe,a za nas ovde nedostizno.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *