ТРКА У НАОРУЖАЊУ: Русија прелази на симетричне одговоре Американцима

Пише: Леонид Нерсијан, војни аналитичар

Нема никаквог другог начина да се Москва „договори“ са заклетим западним „партнерима“

CR3F3973

  • С-500 је вероватни одговор Русије на амерички THAAD. С-500 може да се истовремено бори против десет циљева који лете брзинама до седам километара у секунди, на висинама до 200 километара и на растојањима до 600 километара. Невоља Американаца је што С-500 по свим карактеристикама надмашује америчког конкурента
  • Засад нема никаквих информација о суштински новом руском систему ПРО, који је раван GMD по неким карактеристикама, али је, за разлику од њега, мобилни. Познато је само да се у фази испитивања и развоја налазе системи ПРО А-135 – А-235 „Самаљот-М“
  • За разлику од Американаца, Русија у свом арсеналу има мобилне интерконтиненталне ракете-носаче – „Топољ-М“ и „Јарс“. То јој омогућава да створи систем сличан GMD, али са огромном предношћу – са слободним и брзим премештањем што га чини готово неуловљивим за противника
  • Москва сада више на потезе САД  не одговара само асиметрично, већ и симетрично – развијајући ударна оружја – јер настоји да стигне и престигне конкурента у сфери противракетне одбране
  • Неће бити никакво изненађење ако се елементи руске ПРО у ближој будућности појаве у земљама ОДКБ или у некој од латиноамеричких земаља

Генерални конструктор Концерна ПВО „Алмаз Антеј“ Павел Созинов рекао је поводом стогодишњице противваздушне одбране Русије саопштио је да се у нашој земљи ради на својој верзији америчких противракетних система THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) и GMD (Ground-based Midcourse Defence).

Созинов је притом указао да Русија од таквих својих система тражи много више него што су тражили и остварили Американци, а да ће пандан GMD бити мобилан,  за разлику од америчког система.

Созинов је све ово саопштио у веома тешко време по руско-америчке односе који су практично ушли у слепу улицу. Његова изјава је веома интересантна иако ништа одређеније о системима на којима се ради није рекао. Упркос томе, неки закључци се могу извести преко анализе могућности америчких система и обраћања пажње на неке перспективне пројекте у Русији.

За почетак, погледајмо изближе могућности и недостатке америчких система противракетне одбране.

THAAD је мобилни систем противракетне одбране који обезбеђује кинетичко пресретање изван атмосфере балистичких ракета средњег домета (максимално до 3.500 километара). Овај систем је произвела једна од водећих америчких војних корпорација Lockheed Martin. Рад на систему започео је од 1992, а THAAD је ушао у употребу 2008. године.

Тада је било објављено да је у стању да обара балистичке ракете на растојањима до 200 километара и на висинама до 150 километара. Њен радар противничке ракете открива на растојањима до хиљаду километара.

Противничке ракете се обарају директним погодком бојеве главе THAAD која је тешка 90 килограма, а на циљ је наводи инфрацрвени сензор.

Ова противракета лети брзином три километра у секунди, па је енергија са којом удара у „нанишањену ракету“ огромна. Ово се зове „кинетичким пресретањем“.

Током 14 година тестирања, у условима блиским ратним, THAAD је 11 пута успешно погодио мету, а три гађања су била неуспешна. Наводно због неисправних ракета – циљева.

Ово је одличан резултат, али не треба заборављати да су биле пресретане имитације ракета Р-17 SCUD које је СССР увео у наоружање још 1962. године, па су одавно застареле. Засад нема никаквих података да је амерички ПРО-систем у стању да успешно пресреће ракете које су у стању да пробијају противракетну заштиту.

Тестирања нису обављана у условима радиоелектронског ометања и коришћења ракета са стелс-заштитом. Зато се сматра да тај систем није у стању да обара „циљеве“ који су у стању да маневришу, као што то могу ракете руског ракетног система „Искандер-М“.

Из овога следи закључак да је THAAD ефикасан против армија држава наоружаних застарелим ракетама.

GMD је статични систем ПРО који обезбеђује кинетичко пресретање бојевих глава интерконтиненталних балистичких ракета.

Овај систем чине тростепена ракета – носач GBI (Ground Based Interceptor)  и противракета EKV (Exoatmospheric Kill Vehicle).

Ракета-носач износи противракету, која је тешка свега 68 кг, у блиски космос и даје јој убрзање до безмало 10 000 километара у секунди. Даљина лета противракете, која зависи од трајекторије и висине предвиђеног пресретања, може да буде од 2.000 до 5.000 километара.

Досад је у бази Гранд-Форкс постављено више од 30 противракета EKV, а до 2017. треба да буде инсталирано још 15.

Међутим, није све баш тако сјајно као што изгледа: од 18 тест-пресретања – само девет је било успешно. А ни ово не треба прецењивати јер су сви учесници тестирања унапред знали и какву мету да очекују и из ког правца ће и када долетети. За време испитивања коришћена је бојева глава ракете Minuteman III која нема заштиту од ПРО.

Све ово значи да су систему GMD потребне још године дотеривања пре него што буде у стању да поуздано пресреће чак и релативно „просте“ бојеве главе. Поготово му је далеко до успешно супротстављања савремени руским интерконтиненталним балистичким ракетама.

Додуше, цео концепт има и неке предности јер – уколико постоји јако радарско поље над већим делом Земље – хипотетички је могуће пресретање интерконтиненталних балистичких ракета у било којој фази њиховог лета јер EKV може да убрза и преко 1-ве космичке и да лети по орбити.

Ако се све ово има у виду, може се претпоставити и које нас новине очекују у будућности.

С-500 је вероватни пандан THAAD.

Оно што је досад објављено о овом систему чини га блиским америчком конкуренту.

Овај перспективни руски систем предвиђен је такође за борбу са суперсоничним крстарећим ракета, на којима активно раде у САД, и биће у стању да пресреће бојеве главе интерконтинетнатлних балистичких ракета у завршној фази њиховог лета.

Према подацима који су се појавили у медијима, С-500 је у стању да се истовремено бори против десет циљева који лете брзинама до седам километара у секунди, на висинама до 200 километара и на растојањима до 600 километара.

Као што се види, С-500 по свим карактеристикама надмашује америчког конкурента, на шта је и указао Павел Созинов.

Отворено је питање: хоће ли С-500 остваривати такође „кинетичко пресретање“ или ће користити традиционалну бојеву главу са шрапнелима?

Велика је вероватноћа да ће ракета за тај систем бити направљена на бази система ПРО „Москва А-135“.

„Кратка“ ракета овог система биће 53Т6 Gazelle која може да обара циљеве на даљинама до 100 километара и на висинама до 30 км. То су ракете тешке 10 тона са несхватљиво добрим брзинским особинама: та ракета за само 3-4 секунде достиже максималну брзину која је, према различитим подацима, равна 4-5,5 километара у секунди. Ово значи да та ракета – са неким техничким корекцијама – може достизати осетно веће даљине.

Перспективни руски систем стратешке противракетне одбране је права загонетка.

Засад нема никаквих информација о том суштински новом систему ПРО, који је раван GMD по неким карактеристикама, али је, за разлику од њега, мобилни. Познато је само да се у фази испитивања и развоја налазе системи ПРО А-135 – А-235 „Самаљот-М“, али се о њима још ништа конкртно и поуздано не зна.

Претпоставља се да ће А-235 бити антиракета, у по нечему налик на А-135, али са модернизованом електроником и повећаном прецизношћу што ће омогућавати да се више не користе тактичка атомска пуњења за пресретања бојевих глава противника.

Постоје и претпоставке да су измене много озбиљније. Па чак и да се ради о сасвим новом пројекту. Вреди зато размотрити обе варијанте.

1) Све ново је – добро заборављено старо.

Може се претпоставити да је нова противракета савремена реинкарнација 51Т6 „Азов“. Та ракета је раније била део система А-135 и била је њена „дуга рука“, која је могла да уништава циљеве на растојањима до 600 километара (према неким изворима: до 850 км). Уз коришћење нових технологија – ти параметри се могу знатно побољшати.

Упркос томе, тај систем је могуће само условно назвати панданом GMD, иако може да буде сасвим ефикасан.               

2) Противракета на бази „Топољ-М“/„Јарс“

За разлику од Американаца, Русија у свом арсеналу има мобилне ракете-носаче. То јој омогућава да створи систем сличан GMD, али са огромном предношћу – са слободним и брзим премештањем што га чини готово неуловљивим за противника.

Суштина ове верзије пројекта била би у постављању на мобилну ракету-носач противракете сличне EKV. А може, наравно, да буде изабран и уобичајени „атомски“ или „шрапнелски“ начин пресретања.

Русија би се на овај начин још активније укључила у трку у наоружавању која се управо захуктава.

Да би се схватило колико све ово може да кошта, вреди помнути да су Американци на GMD, који још и не функционише, већ потрошили 40 милијарди долара.

Русија ће, због свега, можда још деценијама морати да повећава трошкове за смишљање и производњу нових оружја.

Москва сада више на потезе САД  не одговара само асиметрично, већ и симетрично – развијајући ударна оружја – јер настоји да стигне и престигне конкурента у сфери противракетне одбране.

Неће бити никакво изненађење ако се елементи руске ПРО у ближој будућности појаве у земљама ОДКБ или у некој од латиноамеричких земаља.

Изгледа да нема никаквог друго начина да се Русија „договори“ са заклетим „партнерима“ јер је на друге начине без икаквих резултата потрошила 20 година.

Американцима нису потребни ни пријатељи ни партнери који су на равној нози, њима су потребни само сателити. А Русија се са том улогом не мири.

 

Извор: Факти




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *