Пише: Томислав Црнојевић
Ја сам хулиган и битанга – јер се борим за владавину правде, а не тиранију фашисоидне манипулације свести коју су, брутално, озаконили владајући, српски, ескадрони лажи и преваре, што се лудом Берлину и шизофреном Лондону увлаче у ректум!
Томислав Црнојевић
У Србији, под овом бесомучном свитом прозападних творова, ко год се отме званичном политичком једноумљу – истог часа бива проглашен хулиганом и насилником, уличарем и силеџијом, рушилачким елементом и плаћеним издајником, изгредником и фашистом; до сутра бих могао набрајати!
…И свако ко се дрзне да јавно искаже своје неслагање са чопором те наказне, владајуће, немани – аутоматски бива, дивљачки, прозиван најцрњим квалификацијама и гнусним погрдама.
Момо Капор – чаробњак лепе речи који, још, само, у свести ситних душа фигурира као „лаки писац“…
Момо Капор– мој учитељ, пријатељ и књижевна инспирација којој се увек враћам кад ми је најтеже…
Момо Капор – то је мој појас за спасавање, који ми неда да потонем у овом океану ужаса!
…Беше то пре неких 25 година, у касно лето, док смо још као мали грешници разговарали са Богом на обали Саве. Жалили смо му се на ђавола који се, стално, поигравао са нашим честитим, људскиим, принципима.
…О, Боже, како је то било давно – још у прошлом веку! А чини ми се, и у неком другом животу!
…И док је звезда с неба немилосрдно пржила терасу крова на броду „Сава“, на којем смо седели „оговарајући“ српску историју и успут се стидели у име оних чију је срамоту Дунав одавно потопио, Момо је замишљено гледао у матицу реке и наше људске животе упоређивао са дужином живота савских кедера.
„…Ова је река – рекао је сетно – текла на овом, истом, месту вековима пре нашег рођења и течи ће вековима после нас. Она много тога памти, али и много тога не жели да се сећа. А хоће ли запамтити нас – мислим да неће! Њој су драже рибе од људи, јер оне у њој живе а људи је прљају и себично користе.“
…У једном трену поглед му нагло „изрони“ из воде и провокативно ме погледа у очи:
„…А, тии, ако једнога дана постанеш писаци ако ти језик буде бржи од памети – рекао је упирући свој кажипрст у моје чело – рачунај на сва могућа срањакоја могу да ти се догоде!У овом послу постоје два пута – да будеш мали писацса много пријатеља, иливеликиписацбез и једног пријатеља. У најбољем случају, биће их мало!
…Све зависи о теби, о твојој нарави и твом карактеру. И зависи од тогашта су ти мотиви – у који циљ „пуцаш“?!Ако тражиш славу и новац, пиши оно што од тебе траже! Ако тражиш Истину, онда буди спреман на сваки рачункојег ће она, несебично, да ти испостави. Само, немој да се онда жалишна судбину – јер ти си изабрао њу, а не она тебе“!
Док пишем овај, свој, утамничени вапај, који ни један писани медиј у Србији неће да објави, у мојој отаџбини дивља незапамћени медијски терор – дрил дезинформација, корумпиране, политичке гамади и властохлепних протува без, елементарног, људског стида!
Застрашујуће је приметити да од свих политичких партија, које се тренутно налазе на „сточној пијаци“ политичког живота Србије, нема ни једне политичке странке и ни једног политичара који своју погану душу и грамзиве шаке није укрстио спартијом на власти.
…И нема тог политикоидног „јазавца“ који није ушао у апсолутну коалицију са својим најљућим идеолошким противником. Сви политички пигмалиони, у постојећој српској држави, кокетирају с влашћу и с њом праве своје паклене дилове.
Овој се истини, жестокосупротстављају све разсрбљене будале и људске креатуре што иду кроз живот ко гуске по магли! Али, уколико о томе поразговараш са мислећим људима, они ће ти рећи да је то прастари рецепт по којем функционише актуелна српска власт – и то, већ, деценијама уназад!
Овог момента, на званичној, српској, политичкој сцени нема ни једне политичке секте и организације која не ради за прозападнеинтересе– и која не мисли да Срби морају постати америчка економска штала у којој ће се жигосати непокорна „православна гамад“!
…Још ме је давних година мој покојни пријатељ, Момо Капор, саветовао, док смо седели на обали Саве, „преко пута“ Калемегдана, да никада у животу не прихватим ни једну партијску идеологију, уколико не мислим да компромитујем свети занат писца и честитог новинарства – а, понајвише, себе! То је, рекао ми је он, са благим гађењем у гласу: „…улазница коју мораш да платиш ако мислиш да уђеш у храм „јадних“ праведника. Зато, добро одвагни шта ти се у животу више исплати – да останеш сам, изложен људском презриру и исмејан од људских протува којих ће, у твом животу, битисваког дана све више. Успут, рачунај и на то да ћеш увек бити без кинте у џепу!
…Или ћеш пристати да тргујеш са свињским убеђењима људи око себе, која се мењају с променом годишњих доба и тренутном ценом „поштења“ које се продаје, заједно, са пилећом џигерицом и белим бубрезима у свакој српској касапници?!“
Ове пророчке речи свог драгог пријатеља, најдражег писца и учитеља, нећу да заборавим ни онда кад заједно са оловком и последњим листом неисписаног папира будем лежао на самртној постељи, у ишчекивању свог „грешног“ издахнућа. Зато сам сада још свеснијионог што ћу сада рећи – а кажем, да не припадам ни једној политичкој партији и сваку идеологију примам с резервом. Сумњам у све плаћене спасиоце наших живота!
…Али, починићу преседан на основу свог животног искуства, и без капи дилеме тврдим да једино што овог часа вреди у политичком животу Србије, то су „Двери“!
Зашто то тврдим, на основу чега – шта ми даје за право да ризикујем своју новинарску и људску част, а да ипак не укаљам писца у себи?!!
Проф. др Мила Алечковић Николић– клинички психолог и специјалиста антрополошке психијатрије. Докторирала је на Сорбони, у Паризу. Вођа је српско-европског антиглобалистичког покрета (СЕДЕП). Предугачак је списак њених активности у борби за српски народ и цивилизацијски однос према човеку, као свесном бићу.
Мила Алечковић Николић је ћерка једне од највећих српских песникиња, Мире Алечковић. И Срби, дефинитивно, морају да се определе иза кога ће стати?! Иза својих анђела чувара, са људским ликом и делом – или иза „жена у црном“, тих скаредних фукси људског духа и неморала?!
…Морају се определитиза кога ће „залећи“ –за људску честитост и памет високе ерудиције, или ће прећи на страну „одреда смрти“ који их свакодневно сахрањују својом крволочном мржњом према свему што је српско, људско и човечно!
О чему нам то говори ова „божија жена“ којој су српске власти истргле микрофон из руке и забраниле њен глас –брутално угушиле сваку њену реч?!
…Паа, јасно пише иза њених леђа!
…И говори о томе да се Срби никада нису борили за фашистичку цензуру медија и тортуру„црних спискова“ политички неподобних.
…Говори о томе да се нисмо борили за „НАТО парламент“ у скупштинским клупама државе Србије – и нисмо се борили да нам Хитлерови унуци отимају земљу по Војводини!
…Нисмо се борили да нас „Гузенбауери“ гузе усред наше куће, и да нам се „Курцеви“ увлаче у државни систем!
…И нисмо се борили да будемо „корисни идиоти“ своје издајничке власти, а још мање да нашу мученичку историју прогласимо за колатералну штету „европских варвара“, који читаву Европу, у ствари, живу сахрањују!
Мила Алечковић Николић помиње и једну, древну, руску изреку која каже да је „стид емоција која ће спасити човечанство!“
…Ааа, има ли „човечанство“ данас, уопште, стида?!
…То ће сазнати „сутра“бар неки од нас, они који преживе ову кланицу Људскости!
…А ти, Србијо, гледај шта ћеш – којем ћеш се кругу пакла додворити!!!
Прво.
„Двери“ нису политичка странка – већ, политички покрет понижене и вековима обесправљиване Србије.
Друго.
„Двери“ нико не финансира. Оне немају новца, немају богату „родбину“ ни у једном сатанском центру моћи. Њих мрзи Лондон, Париз и Берлин. Вашингтон их прогони, а „невладине организације“ с педигреом педерастијетерајупод вешала!
Треће.
„Двери“ су од свог оснивања до данас, у апокалиптичком медијском мраку!
…Политичка историја парламентаризма у свету, као и свих могућих наказних демократија, не познаје и не памти овако екстреман облик ниподаштавања ни једне политичке групе људи. Данас и фашисти у Америци и Немачкој, (о усташама у Хрватској да и не говорим), имају већа политичка права од професора Косте Чавошког, Смиље Аврамов и Миле Алечковић у Србији.
…Постоји ли ико у овом часу ко зна, и под условом да има јасно испрофилисану свест о себи, шта српској култури и науци, уопште, значе ова имена која сам управо поменуо?! Знате ли ви, огавни творови на српској власти , ко су ови људи – и, не осећате ли стид и при самој помисли да их ваши секташки медији тако брутално игноришу?!
Четврто.
„Двери“ су једина група људи која има снаге да се отме историјским непријатељима српског народа, и једини у политичкој историји Србије који су после 100 годиначврсто решили да одбране, аутохтони, српски идентитет. Једини који су у стању да сруше језуитски пројекат комунистичке идеологијена балканским просторима, и једини који не овисе од банкарских лихвара што тргују нашом цивилизацијском несрећом и агонијом без краја.
Пето.
„Двери“ су једине у Србији које су прозвале ММФ његовим правим именом, за разлику од свих осталих поданичких српских партија које живе од милостиње тог монетарног монструма.
…ММФ није скраћеница за „Међународни Монетарни Фонд“ – већ су то, трицијали којима се потписује „Међународни Монетарни Франкенштајн“. Убица свих наших живота и гробар нашег стомака – наше историје и културе!Наше части и имена!
…ММФ – Марш Монструме Фуњарски из нашег живота!!!
…Није тачно да је међу овим крмцима, којима је српски народ поверио своју јадну судбину, тешко разликовати свињу од човека – кад међу њима људи, уопште, ни нема!
…Чак, шта више, овде је и сваки префикс који сугерише националну припадност потпуно бесмислен. На овој слици је немогуће разликовати Динкића од Ђелића, као што је немогуће распозанти ко је овде Туђман, а ко Кинкел, Шарпинг и Хилари Клинтон?!
…Сви су исти, као да их је иста крмача опрасила!!!
Шесто.
„Двери“ су једина група људи у Србији која је раскринкала фашистичку подвалу протестантске цркве и њених католичких идеолога. Они су једини схватили да Србија не може и неће преживети ако се не врати својим историјским и генетским коренима матере Русије!
…„Двери“ знају за јадац фашисоидне Европе немачких држава и њених савезника, да Србију што даље држе од Русије!А иЛондон ће, по сваку цену, учинити све да се удаљеност од Београда до Москве мери „космичким миљама“!
Зато Србијом, већ цео век уназад, и не владају Срби!
…Нама господаре српске слуге ћифтинскенарави, које се псећом снисходљивошћу удварају својим охолим господарима – професионалним мрзитељима свега што је православно, аутохтоно српско и руско!
Седмо.
„Двери“ се једине залажу за промену изборног закона по којем – они који нису добили поверење народа, не могу да улазе у коалицију са владајућом гарнитуром.
…Боре се против тога да Драшковић, којег се већ гади и свако говедо у штали сваког српског домаћина, не може бити ничији коалициони партнер – јер, његова политичка секта није прешла ни „целзијус“! (…Што би рекли Шојић и његов Санчо Панса – Тика Шпиц).
…И боре се против тога да нам судбину не кроје задригле бештије, које са „напумпаним процентима“ седе у скупштинским клупама и копају гробно место свима нама који их никада нисмо ни бирали!
Зато и јесмо, већ деценијама, таоци омражених људи и странака, које свој политички легитимитет купују коалицијом са онима који су добили народно поверење. Ова морбидна пракса толико се одомаћила у политичком животу Србије да то већ тера на повраћање. Тако Србијом, вечито, владају трговци свињским убеђењима – и живот нам касапи најгора мрака, коју људско црнило може да окоти!
У Србији „ладно“ изгубиш изборе – а, онда, „мртво-ладно“ запоседнеш власт!
…Ово нема ни у лудници!!!
Осмо.
„Двери“ гласно вичу: „…Ми нисмо неутрални између Живота и Смрти! Између Добра и Зла не постоји компромис! Између Русије и Амеропе нема лицитације! Нема неутралности између оних који те бране и зликовачке камариле која те води на стрељање! Између Среће и Ужаса постоји јасна дистинкција! И не можеш гледати истим погледом у руку која те спашава, и на шаку која ти прети и пуца у чело! То је колапс реалности, шизофренија ума!“
…А Србе, данас, баш такви воде!
…Вучић и Николић кажу: „Између пропасти и опстанка Србије, ми морамо бити неутрални“!
…О Србијооо клетааа, кућо јаука и лелека – сустигла те мука да бираш између Ништа и Ничега!
…Јер си изабрала Ништарије, да те воде у Никуд!
Девето.
„Двери“ се боре за здраву породицу са јасно артикулисаним, српским, народним идентитетом. И ни једном речју, ни мишљу, не противрече онима који нису Срби нити се са српством идентификују. То је право људског избора и цивилизацијске слободе. Али, свако право налаже и обавезу – јер, обавеза без права ствара анархију.
…А обавеза која се намеће сваком ко живи у Србији, суштински је једна – мораш да поштујеш државу аутохтоног народа који живи у њој! А, то су Срби и Срија – и, тако је у читавом свету!
…Али, данас, једино у Србији није тако!
…Једино српски народ нема свог, легитимног, представника у српском парламенту. Сви су европејци! Сви су поданици Вашингтона и војници Брисела! И сви су, званично, више на страни оних „Дрољи у црном“ него рођених мајки које су их родиле!
…Земљо, отвори се!
Десето.
„Двери“ се залажу за већа људска права сељака, радника и самохраних мајки. И свим силама се боре против тортуре лезбејки и педера.
…Овде нема коментара!
…И, ако је некоме нешто нејасно – хитно нека потражи помоћ психијатра!
Једанаесто.
„Двери“ кажу да Држава мора бити највећи пријатељ свом народу, а не жирант доброг живота онима који њоме владају!
А какав нам је пријатељ, то је и будали јасно – братиме нас с нашим крволочним непријатељима који су нас, готово, 80 дана бомбардовали, свакога дана, без престанка! Без милости! Безумно! Без скрупула! Осветнички! Дивљачки! Подло! Кукавички! Срамно! Животињски! Зверски! Католички лицемерно! Сатански страшно! Масонски одвратно! Бестијално! Нељудски! Луђачки! Шизофрено! Патолошки! Уклето и Проклето!
…И, ти, одвратна жгадијо, на врху српске пирамиде потопа, која уображаваш да си господар свих Срба, и да смо сви ми твоји лојални поданици – ти мислиш да ћеш нас милом подвести у овај крвави обор непријатељских земаља, које су нас тако мучки и скаредно сатирале 80 овоземаљских дана!
…Е, зајебали сте се, пизда вам материна!!!
…Гадно сте се сјебали у том свом, курвинском, прорачуну!!!
Дванаесто.
„Двери“ траже аутоматски прекид дијалога са „Европском Ујдурмом“. На лицу места! Безусловно!
…Свако нормалан то разуме, и могао би на томе да одбрани докторску дисертацију. Али, то је неважно инедостојно сваке расправе. Па, и врабци на грани знају колико у томе има смисла и логике – одјебати све те блазиране смрадове из нашег живота!Све те охоле простаке из тог европског контејнера, згаженог морала и мртве савести.
…Даа,свако детаљније образложење било би дегутантно!Посебно за вас који ово читате и имате завидни коефицијент интелигенције. Заиста, ма колико полагао право на ауторство овог текста, још и више немам право да вређам ничију памет. Па, нисам толико прост и луд!
Тринаесто.
„Двери“ се залажу да се, сместа, укине претплата на приватну телевизијску компанију РТС!
…Овај електронски „билтен“ покретних слика свих издајничких режима у историји Србије, дефинитивно, мора сићи с грбаче оних са којима манипулише!
…Свако даље финансирање овог мастодонта лажних информација, тог убитачног креатора српске свенародне пошасти и те бестидне прозападне телевизије која управља психом слуђених грађана; свако даље колективно издржавање те медијске сабласти у форми масовне народне пљачке, недопустиво је у сваком цивилизованом друштву које држи до себе и живи у уверењу да је на вишем духовном нивоу од прашумског крда мајмунских Дрекаваца.
Четрнаесто.
„Двери“ захтевају да се одмах, и без одлагања, на суд изведу они који су потписали дозволу за сејање генетски модификованог семена у Србији!
Петнаесто.(а, у ствари је Прво)
„Двери“ захтевају да се сваки приватни послодавац, који дугује раднику више од једне плате, обавеже да на свој дуг плаћа камату – као што је и ми плаћамо банкама.
…Има ли овде шта нејасно?!!
…Питам – има ли овде шта нејасно?!!!
…Нема.
…Хвала на разумевању!
Овде сам навео само петнаест (15) разлога због којих верујем „Дверима“, а има још најмање 150! Наравно, није ми намера да било кога преваспитавам, а још мање да га учим плакати! Ако сам, овим текстом, успео бар једног заблуделог циника навести на размишљање и да стави прст на чело – било је смисла писати све ово, и трошити своје време и живце.
…А ти, драги Момо, опрости ако сам те издао! Али, ја више не могу живети у овако језивом свету лажи и безљудства! И верујем „Дверима“ које су тако, проклето, протеране из политичког живота Србије, да би прогонитељима њиховим и Гебелсовске трупе, убица људске психе, позавидети могле!
…И пред Богом се заклињем да је часније и божије веровати у памет Косте Чавошког, Смиље Аврамов и Миле Алечковић, него у (не)дела крвника српских и с „Троглавом аждајом“ (Николићем, Вучићем и Дачићем)јахати кроз ноћ нашик уклетих судбина!
…И боље је, ако треба, у још једној својој заблуди остати, него зујати с подгузним мувама свих српских издајничких режимау чији су тефтер одавно записани сви ти Драшковићи, Чедисти-Чеди(ционисти), Чанковци, Коштуњичавци, Шунтавци-новци, Динкисти (Динки-Винкији) и остали телетабиси самоубилачке српске свести.
…Нее, нема тог заједљивца који својим, подлим, коментаром може да ме посрами – јер, ја сам кроз катарзу својег стида одавно већ прошао, у намери и с циљем да у зрелим својим годинама бољи човек постанем!
…Ево, и јавно признајем – ја „Дверима“ не припадам само декларативно! И нисам само процедурално на њиховој страни! Ја сам по свом моралном кодексу дверјанин и без њих, чак и да се нису појавили на јавној сцени. Међутим, кад се већ појавила једна таква, честита, група људи – хвала јој!
…Имам коме да припадам!
…И први самкоји се идентификује са њиховим размишљањем, с памећу која их води и логиком с којом расуђују!
…Први верујем у оно што говоре, и први се клањам пред моралним кредибилитетом оних који стоје испредњих!
…Између професора Косте Чавошког, који деценијама не мења свој принципијелни став о српском државном питању, и политичког пацијента, Томислава Николића, који је на бувљој пијаци људског бешчашћа купио своју „стручну“ диплому – ја, уопште немам дилему!
…А, виии?!!
…Између др Миле Алечковић и „жена у црном“, чије су душе пуштене из пакла да би наше тамо одвеле, сулудо је трошити речи!
…Бирати између њих – увреда је за разум и душу! Онај ко овде има дилему, нек се на лицу места убије – и не заслужује да живи!
…А шта тек рећи за понуђену варијанту живота између професорке Смиље Аврамов, и с друге стране – амбасадора мржње и смрти, Наташе Кандић, Соње Лихт и осталих демонских испрдака издајничке провинијенције?!
…Има ли људског створа у Србији који, овде, не зна с ким би своју задњу кифлу поделио?!
…Наравно да нема, свако се својем роду радује!
…Добри људи и анђели – славе свог Бога!
…А слуге пакла што Србију мрзе, изједа мрак из властитог гроба!
И јако је важно што ћу сада рећи!
…За „Двери“ не постоји „учлањење“, и нема никаквог новца у оптицају. Њихов си, или ниси – по природи ствари!
…„Двери“ ни од кога не траже чланарину, нити функционишу по принципу политичких странака који се зове „Ко да више!“
…Двери су покрет паметних и поштених људи. Морална вертикала Србије коју је Броз,привремено, успео да сатре на „Голом отоку“ српског страдања – где је елитно језгро српске интелигенције скончало под жрвњом тољаге и камена.
…Дверјанином се не постаје никаквом иницијацијом ни паганским обредом.
…„Двери“ нису конгломерат окултизма и магије.
…Свако је дверјанин ко је поштен и честит. Сви оникојима су, етичка, људска начела на првом месту – и преча од свега, од сваке рачунице и личног интереса.
…Не мораш,обавезно, бити Србин да би био дверјанин – довољно је, само, бити човек са „божијом гаранцијом“. А то значи, имати„чисте руке“, неокаљан образ, и чисту душу којој се верује.
…Па, зар је то много?!
…На жалост, јесте! Посебно у овом времену смрти које нам се нуди као једини животни избор!
Не, господо, ја не агитујем ни за какву политичку странку, идеологију ни партију!
…Ја, читавим, својим бићем агитујемза наду – можда, и последњу!
Франкфурт; на Благовести, 7. април. 2014.
Извор: Васељенска
