Бели вукови

Пише: пуковник Милан Јоловић Легенда, командант Вукова са Дрине

Када се алфа мужјак огласи и окупи чопор око себе да би заштитили територију и сам опстанак на истој, сви као један се одазивају и гледају у свог вођу.

Он најхрабрији, најодважнији, својом снагом и самопоуздањем улива снагу чопору, који је спреман живот дати да заштити своју територију и чопор.

Тако је Срђан Кнежевић, 1992. године, окупио око себе храбре борце, патриоте и родољубе, и стао у заштиту народа Сарајевско-романијске регије од најезде разјарених звијери у виду домаћих фундаменталиста и разних белосвјетских плаћеника и убица.

Стамен, храбар, одлучан и надасве правичан, на челу својих вукова увијек спреман први да прими најјачи удар и у витешкој борби својом храброшћу мотивише своје јунаке да из сваке битке изадју као побједници.

Срђан је био први међу једнаким који је имао привилегију да својим јунаштвом уђе међу бесмртне српске јунаке, а са јединицом Бели вукови пронесе славу храбрих јунака потомака Старине Новака који су бранећи Романију бранили Бирач и Подриње и саму Дрину као кичму српства.

Срђан Кнежевић

Привилегија је била познавати такве јунаке, који су своју племенитост исказивали у жртвовању својих живота ради заштите и одбране Републике Српске као највеће светиње и тековине отаџбинског рата.

Бели вукови су ушли међу бесмртне и као такви заслужују када се спомену да се устане и поклони им се, а сви они који су чињењем и нечињењем утицали да се њихове заслуге оспоре или подцијене нека им буде на част.

Како радили тако им Бог помогао.

Драга браћо, нека вам је сретан празник!

Бели вукови и Легенда




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *