Пише: Бранко Драгаш
Трилатерала долази у Београд.
Ко је доводи?
Тахир Хасановић.
Ко је тај?
Ево још једног у низу битанги наше транзиције. Политичар који мења мишљења и идеологије као прљаве чарапе, који је лакеј сваком режиму и који је богат и успешан, јер је Србија сиромашна и пропала.
Ту барабу познајем још од студентских дана, када је био скојевац, титоиста, идеолог самоуправљања, радничке класе, братства и јединства, авангарде савеза комуниста, када нас је убеђивао да је социјализам последњи стадијум пред наш кончан улазак у комунизам, бескласно друштво у коме ће свако добијати станове од друштва, а не само студентски активисти у Универзитетској конференцији, црвена буржоазија, која је имала велике плате, кола, возаче, секретарице, станове и која се спремала да преузме управљање социјалистичком државом.
Због таквих скотова, студетских активиста у одбрани социјализма и друштвене својине, имао сам велике неприлике, мој текст за тадашњи СТУДЕНТ о студентским буржујима, професионалним политичарима и отимачима друштвених станова, изазвао је сканал и велике нападе на мене.
Остао сам у тим нападима, наравно, усамљен, мада су сви знали да говорим истину, јер је моћ тих младих комунистилчких битанги била огромна и нико није смео да им се супростави.
Тахир Хасановић и остале њушке из његове банде за промовисање социјализма и тековина револуције имали су отворен и сигуран пут, те 1982, када сам дипломирао, према државном врху и нико их није могао да заустави у њиховој огромној љубави за социјализам и одбрани братства и јединства наших народа и народности.
Мене оперативно политика никада није занимала и усмерио сам се према привреди, тако да сам, радећи на југословенском тржишту, потпуно изгубио интересовање да пратим политичке каријере скојеваца са универзитета. Мислио сам да се тај каријериста и полтрон увукао у неки ЦК – Централни Комитет комуниста, да тамо глође неку велику социјалистичку апанажу и да наставља да шири идеје марксизма и лењинизма о империјализму као последњем стадијуму умирућега капитализма.
После мог сукоба са Милошевићем у јесен 1988. године на састанку са нама банкарима, после мојих опомињућих текстова, које нико није смео да објави, да политика националсоцијализма није добра за нас Србе, приметио сам да је један од јуришника Милошевића постао и тај превртљиви Тахир Хасановић.
Његова пацовска њушка, која одаје похлепност и лукавство, никада се не може заборавити. Он ме је подсећала на Жозефа Фушеа, будућег војводу од Отранта, племића и богаташа, који је преживео Дантона, Мару, Робеспјера и Наполеона, творца тајне полиције, рођеног издајника, крвника, бедника, интриганта, сплеткароша, фукару, кога сам описао у мојој причи ХЕРМЕЛИН.
Необично како је ТХ успео да постане наш Жозеф Фуше.
Исти непогрешив инстикт када треба променити страну, кад је време да се то уради и како се увући новом господару, нагомилавајући све веће богатство у своје бисаге.
Описао сам у својој причи да је Фуше успевао, својим повијеним и великим носем, да нањуши у ком смеру ће се кретати нова политика, непогрешиво је могао да нањуши победника, тако да његово мењање господра је било само у функцији прављења сопственог капитала и политичке каријере.
Поготово је интересантно да је Фуше био први европски полицајац, који је оформуо службе полиције и увео тајне доушнике на све стране, док је наш домаћи Фуше свој политички и богаташки успех могао да захвали добрим везама са полицијом и тајним службама. На почетку југословенским, после српским и на крају страним службама, чији је постао оперативац на терену.
У сукобу Ивана Стамболића и Слободана Милошевића, наш јунак препознаје у Милошевићу новог господара Србије и постаје веран пас гонич у лову на узимање апсолутне власти у Србији. Националсоцијалистичка пропагнда, ратови, хиперинфлација, губљење територија, исељавања нашег народа, то ништа не смета овом похлепнику да буде одани слуга свом господару, а када је ојачала Баба Јула, његова оданост је према Господарици Србије.
Наравно, политика не може без бизниса, па тако се ТХ повезује са прорачунатим Душаном Михајловићем и тако се отвара пут за велико прављење пара.
О осталим његовим махинацијама читајте на друштвеним мрежама.
Моје је само да осветлим лик ове транзиционе протуве.
Надам се да ће осветљавање оваквих ликова помоћи нашим грађанима да се пробуде из опсесивне потребе да беспоговорно верују и гласају за политички олош.
Дакле, пишем о анатомији политичког олоша.
Раскринкавам их, јер је то једини начин да их изложимо критици јавности.
Петооктобарски преокрет је затекао ТХ на страни оних снага које су рушиле деспотски режим, јер је он на време, њушећи промене, ухватио контакте са будућим владарима Србије и тако је успео да свог коња за трку, Душана Михајловића, прогура да буде министар полиције у ДОС –овој влади.
Тако је постао недодирљив.
Реформе су биле идеалне за значајно увећавање његовог почетног капитала.
Члан управног одбора Центро банке је оптужен да је преговарао са Кипранима око пара. Инкасирао је за своје акције 2,3 милиона евра, како пишу медији, на начин да је из кредита одобреног његовој фирми куповао акције банке у којој је био члан Управног одбора. То је недозвољена радња на финансијском тржишту.
Поштено!
Па, шта?
Тако браћа раде.
Тако се зида сопствени капитал.
Данас видим да је скојевац Тахир Хасановић масон. Има неку велику функцију. Не разумем се у тајна друштва и њихове чинове. Само се хвали да је масон високог ранга. Прегледао сам на инернету слике о њему и јасно је да имамо посла са успешним капиталистом, богатим човеком, тајкуном, који се слика свуда по свету са великим фацама и који је успео да доведе Трилатералу у Београд.
То је кратка слика о овоме комунисти, марксисти, лењинисти, самоуправљачу, скојевцу, националсоцијалисти, јуловцу, кандидату за зета, обавештајцу, сараднику, политичару из сенке, капиталисти, тајкуну, лобисти, масону, трилатералцу, витезу неких редова, реформисти, хуманисти и апостолу Новог светског поретка.
Ево шта је у једном интербју рекао:
„Ми смо братство добрих људи на добром гласу, који плаћају порезе, брину о породици, комшијама и чине све да њихов свакодневни живот зрачи лепотом, мудрошћу и снагом“
Дивно!
Дирљиво!
Просто човек да се расплаче.
Комунистички одговорно.
Капиталистички хумано.
А на његовом сајту пише:
„Тахир је један од двоје људи на Балкану који имају диплому познатог Дејл Карнеги курса за лидерство и људске односе у Сент Луису и овлашћени је Дејл Карнеги инструктор. Данас друге успешно подучава вештинама људских односа, поверењу и ентузијазму, који су преко потребни овом делу света. Председништво EWB недавно је именовало Тахира на место Извршног секретара Српске националне групе Трилатералне комисије“
Поверење у овом делу света је изгубљену.
Ту је проверени човек да нам врати поверење.
Он ће нас научити вештинама људских односа.
Научиће нас ентузијазму.
Научиће нас како се од социјалисте, комунисте и скојевца постаје капиталиста, тајкун, масон и трилатералац. Слуга Фамилије.
Аферим!
Шта још да напишем?
Јебеш масоне, тајна друштва и трилатералу, када је оваква фукара и дрипац њихов члан.
Извор: dragas.biz
