Ни после оволико година од НАТО агресије није донета правоснажна пресуда против ратних злочиница одговорних за смрт око 3000 грађана СР Југославије. После укидања првобитне пресуде од стране Врховног суда, обустављањем поступка од стране Окружног суда и након укидања Војних судова нејасно је да ли се и пред којим судом у Србији води поступак против НАТО злочинаца.
Данас, на народну жалост и радост однарођене власти, ми смо скоро па поносни на то наше пријатељство са онима који су нас уништавали само пре 15 година! Нама је тај напад наших пријатеља много значио – како тада, тако и сада! Нама је то био путоказ у европску светлу будућност! Ми смо и дан-данас за тај напад, бомбардовање и уништавање наше земље веома захвални нашим пријатељима…
У оркестрираном погрому широм Косова и Метохије десетина хиљада Шиптара над Србима, убијено је најмање 19 људи, укључујући Шиптаре које су усмртили војници Кфора и осморо Срба, прогнано је око 4.000 Срба, порушено и запаљено 420 српских кућа и 40 православних цркава и манастира, укључујући више средњовековних светиња, попут цркве из 14. века Богородица Љевишка у Призрену.
Потресно остварење у продукцији РТБ које је недавно постављено на Јутјуб мучно је сведочанство о злочинима које је муслиманска војска починила у ноћи између 5. и 6. новембра 1992. у селу Каменица
Петнаест година после бомбардовања осиромашеним уранијумом, у Србији од рака умире све више младих људи. Домаћи и страни стручњаци за следећу годину најављују прави скок малигних обољења. Друштво за борбу против рака предложило je да се затражи одштета од Американаца, по угледу на одштетне захтеве после Фукушиме.
Шиптарски терористи Сабит Геци и Сахит Јашари се оптужују да су физички малтретирали и убили Ивана Булатовића 1998. а да је Геци, према исказу заштићеног сведока „Ц“, моторном тестером одрубио главу полицајцу.
Најава тужиоца за ратне злочине Србије да ће ускоро започети са процесуирањем и оних злочина којима Хашки трибунал није успео да се позабави, наводећи случај Штрпце, наишла је на огорчење у Републици Српској.
Злочин су починила петорица малих шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина.
Кољу и убијају и унутра у учионицама оне који неће да изађу. Кукање и јауке надјача по неки пуцањ или кратак рафал из машинке. Унутра су побили највише дјеце.
У Гораждевцу је јуче обележено 10 година од свирепог убиства двојице и рањавања четворо српске деце док су се купали на реци Бистрици.
Одлуку о почетку злочиначке акције „Олуја“ у којој је убијено је најмање 1.886 Срба и протерано најмање 250.000 становника бивше Републике Српске Крајине, донео је Фрањо Туђман на Брионима, поручивши тада да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора“
Обележавање ће почети паљењем свећа у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци, а за недељу је предвиђен парастос погинулим цивилима и војницима у Храму Свете Тројице и полагање венаца.
Марина ми је испричала како су НАТО пилоти убијали људе на велики православни празник – Дан свете тројице.
Десило се то у Гњилану првог маја 1985. године. Ђорђу Мартиновићу, шиптарски злочинци и сепаратисти набили су са коцем полулитарску флашу кроз чмар у утробу! Флаша се зауставила тик под десним подребарним луком, а овај злочин шиптарски злочинци су смишљено починили како би поспешили исељавања Срба са Косова, који су се после тога почели масовно исељавати.
Министар безбједности БиХ Фахрудин Радончић рекао је у петак “Гласу Српске” да је добио допис бившег припадника бошњачке тајне службе AИД Едина Гараплије којим тражи заштиту послије свједочења у Хашком трибуналу о злочинима злогласне терористичке групе “Шеве”.
Није толико страшно умерети, колико је страшно бити жив сахрањен – гласи натпис на споменику жртвама албанским терироста и НАТО агресије у малом селу Гораждевац.
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је време да крену.
Муџахедин који је у лето 1992. године позирао са одсеченом главом српског војника Благоја Благојевића на Црном врху је француски држављанин Кристофер Казе, за кога се дуго веровало да је, као члан такозване Рубешке групе, погинуо у окршају са белгијском полицијом.
Српски народ требало би да зна праву истину о песми која се годинама пева на српским свадбама, а која има такву историју свог настанка да ће сваки Србин, који прочита овај чланак схватити да се певање ове песме на српским свадбама коси са здравим разумом! И не само са здравим разумом, већ и са основним начелима људскости!
