Нико не тражи убице 14 српских жетелаца

Кажу да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.