ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Цару Душану Силном
Ој, Призрене, рано са Косова, кол’ка беше земља Душанова. Сећаш ли се четрнаестог века, ’еј прошлости славна и далека…
Ој, Призрене, рано са Косова, кол’ка беше земља Душанова. Сећаш ли се четрнаестог века, ’еј прошлости славна и далека…
Много је прича испричано о Српској добровољачкој гарди ињеном једином и неприкосновеном команданту Жељку Ражнатовићу Аркану. И углавном су многе од њих биле неистините, јер само они који су у њој били могу да испричају истиниту причу о Гарди. Кажем намерно у множини зато што један човек то не би могао.
Ој, Србине, шајкаче ти твоје, гробови ти свуд’ расути стоје, све од Цера до Крфа и Вида, жртво вечна, белосветских гњида…
У бојанкама се весели хомосексуални пар са усвојеним дететом именује као породица?! Зар то није ударање на основну ћелију друштва, њену коренску дефиницију?
Србија је, замислите, једина европска држава која није направила попис својих жртава из Другог светског рата, а континуирано се одлаже и изградња споменика жртвама геноцида у НДХ и отварање одговарајуће музејске поставке на простору Старог сајмишта.
29. априла 1999. године шиптарски терористи су на врло окрутан и свиреп начин убили српску девојчицу Јасну Тасић. Било јој је само 15 година. Убице из банде Рамуша Харадинаја су и даље на слободи.
Ратовао, веровао, чувао и бранио… Зао га је свет ранио и забранио… Падао је и устајао али никада није посустајао… Штитио нејач и свој чопор, остаде укус горак и опор…
Заћути мало, пусти, видиш да је… А, како се то мало ћути? Ућутиш кад видиш да је готово, да више ништа не можеш да урадиш, да твој глас ништа не мења, да говориш у празно…
Остао сам дужан текст о Ноћним вуковима, или, пак, досад није било потребе писати о нечему што се подразумева, односно, за шта сам веровао да се подразумева и довољно зна – можда Вукови нису оно најбоље међу нама али свакако јесу они који најбољем теже!
Један по један храбри вук, одлази сам у мрклу ноћ. Завијање се његово претвара у хук, и тело његово губи моћ!
Поштовани војводо Степановићу, желим да Вам се извиним у своје име јер немам права да то урадим у име свих Срба, а требало би…
Био је то благ, сунчан и топао дан за то доба године, а година читава од барута и смрти. Заправо, не знам какав је био дан, проклети немар је учинио да мало шта знамо о њему, али желим да верујем да је био благ, да је барем он такав био према херојима, онако леп за умирање ако таквих дана има…
Сећам се 1999. године, у рату и одмах после рата, имали сте насмејана, сретна лица, пуна наде. Гледао сам вас, и знао сам да нас могу уништити али победити не.
Заједничке вежбе руских, белоруских и српских снага „Словенско братство 2018“ одржаће се 2018. године у Новоросијску, рекао је новинарима генерал-пуковник Андреј Сердјуков, командант Ваздухопловних снага Руске Федерације.
Велика већина нас воли своју земљу и онда кад не волимо своје суграђане. Међутим, батргајући се у моралном муљу и талогу данашњег система вредности, непрекидно се осврћући у нади да ћемо видети бар трачак светлости на излазу из овог „мрачног тунела“
Зашто си мајко у црнини, жив сам, погледај, не брини… Ево ме на јутрењу у Самодрежи, то само тело пред тобом лежи…
Ова пјесма Браћо моја драга, овог дана путује до Хага, највећему од свих Генерала, којег мајка Србија је дала!
Сети се корена, сети се славе, сети се како пред нама обараху главе. Издајник шета, с бичем у руци, да л’ сте то овце постали вуци?
Данас је Никољдан, дан када сваке године пола Срба слави, а друга половина иде на славу. Дан када се Светосавци окупљају око трпезе свечара, потпаљујући вечни пламен трајања нашег гордог племена.
Увек је Србија имала оне који су непоколебљиво давали пример како се воли Отаџбина. Онако како су то радиле праве српске војводе. Војин Поповић је био сигурно један од њих.