Дечак и Леси
Дође време кад се сетим свега, рата, људи, минулих времена, тада често помислим на њега, тог дечака којег више нема. Сузе саме крећу ми низ лице, а срце се мимо воље стресе. Драго дете села Каменице, јаук чујем твоје мајке Десе.
Дође време кад се сетим свега, рата, људи, минулих времена, тада често помислим на њега, тог дечака којег више нема. Сузе саме крећу ми низ лице, а срце се мимо воље стресе. Драго дете села Каменице, јаук чујем твоје мајке Десе.
Седе главе свуда личе, уз пшеницу која ниче, и унуче које сриче, послушајте њине приче…
У пуку „Хајдук Вељко“ на Солунском фронту командовао је једном јединицом поручник Станојло, сељак из села Смедовца код Неготина, предратни шверцер преко Тимока. Као народски човек није се одвајао од својих војника, увек им причајући о којечему, корисном и забавном.
О Господе свемогући, чудесни су твоји пути, сада ћете браћо моја, за монаха једног чути.
Крајем 1915. године српска војска, државни врх и део народа повлачили су се преко албанских и црногорских планина, у изузетно суровим условима – суочавали су се ниским спољним температурама, глађу, болестима, исцрпљеношћу, непријатељским нападима.
На почетку Првог светског рата одређени одреди српске војске деловали су у Босни. Командант једног од њих био је Коста Тодоровић
Институције Републике Српске неће одустати од захтјева да починиоци злочина над Србима у Скеланима одговарају и да ће на томе истрајавати све док правда не буде задовољена, изјавио је изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић у Скеланима гдје је данас служен парастос за 305 Срба из овог краја које су муслиманске снаге убиле у протеклом рату.
Кренули су из разних крајева Србије. Неко зато што је осећао да треба а неко зато што је био позван. Сви су ишли ка истом циљу. Да одбране своју земљу. Да бране Србију од албанских терориста а онда и од „анђела“. Ко се још брани од анђела? Али ово није био обичан, ово је био „Милосрдни анђео“.
Чекао је свитање, лежећи на влажној земљи. Жигало га је смрскано бедро. Премда је чврсто превио рану, крв је свеједно прокапавала кроз завој, и са сваким сатом све више је малаксавао.
Срби требају бити поносни јер су једини народ који се деведесетих храбро супротставио америчком империјализму, онда кад су Америка и НАТО били на врхунцу моћи, а Срби сами, без и једног јединог савезника.
Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.
Без додатног наоружавања и без промене стратегије одбране Србија нема јаке и јасне факторе одвраћања
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија…
У бањалучком Мултиплексу „Палас“, премијерно ће вечерас бити приказан Документарни филм „Дјеца“, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске.
Јевто Јевтовић је Гојногорац, једини редов српске војске који је изнео на плећима брдски топ, не бацивши га у бездан Проклетија. Има ли Србија данас таквих чудеса
На данашњи дан, 5. октобра 1973. године, преминула је Милунка Савић – Глигоревић, српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена с највише одликовања у историји ратовања.
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Славни атлетичар Горан Раичевић трчао је и да стигне војни камион, пожуривши да се, као и многи његови земљаци са подручја Бруса, прикључи војним обвезницима, резервистима који су током агресије НАТО-а кренули на Косово да бране своју земљу.
На грчким острвима Крф и Видо сутра и прекосутра ће бити одржане комеморативне свечаности поводом 99. годишњице искрцавања српске војске на та острва и у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске армије.