Руке су ми биле скроз лепљиве од крви, једва сам се држао на ногама. Кад смо се други пут вратили с транспортерима, горе су већ били поређали погинуле. На светлости фарова од „ладе ниве“ колеге тих мртвих прилазили су и покушавали да их препознају. Видео сам Вучину како ме гледа избезумљено.
Русија не заборавља и не прашта. Пилоти руског ваздухопловства у понедељак су напипали и убили свих осам чеченских терориста код сиријског гасног налазишта Ал Шаер.
Одличан филм о историји и важности ћирилице данас, о најтврђем бедему и чувару верског и културног идентитета православних Словена кроз векове.
Податке о планираним крвавим сукобима у Републици Српској властима у Србији послали и руски обавештајци.
Век после Великог рата, још живи успомена на чувени 209. Богородски пук страдао у одбрани наше земље. На Дан победе потомци руских ратника поклониће се сенима 3.000 својих предака погинулих бранећи Србију
У првој линији, под Кожухом, јула 1916. године дошуљала се једна бугарска патрла до наших ровова, на стотинак метара, и војници повикаше да су донели један пакет на дар. Оставише замотуљак и вратише се. Наши војници су узели и опрезно одвили неколико хартија. У последњој је био умотан човечји измет.
Пуковник Бошко Дотлић и потпуковник Ђорђе Аничић, за „Новости“: Дејвид Голдфејн се те ноћи у свом „Ф-16“ бавио својим послом, а ми смо бранили своју државу
У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба.
Један од најславнијих и најпознатијих српских ратних подвига у Првом светском рату јесте освајање Кајмакчалана. Вест да је наша војска након изгнанства поново ступила на земљиште своје државе, одјекнула је широм света готово као и победе на Церу и Колубари.
У Гацку је служен парастос и освештан централни споменик српским жртвама страдалим у посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату од 1991. до 1996. године на подручју општине Коњиц.
Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вечно памћење српског народа.
Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо.
Потпуковник пилот Предраг Милутиновић о томе како је у марту 1999. први узлетео против алијансе. Када Србија зове, не можемо рећи не. Ниједног тренутка се нисмо уплашили
Мало је познато да је авијација Војске Југославије на почетку НАТО агресије бомбардовала положаје такозване Ослободилачке војске Косова. Акција је била потпуно успешна и није било такозване колатералне штете, каже за РТС бригадни генерал у пензији Срето Малиновић, ратни командант 98. ловачко-бомбардерско авијацијског пука који је авионима типа „орао“ бомбардовао положаје ОВК. Авиони НАТО снага нису нападали југословенске „орлове“.
27. марта 1999, током НАТО агресије на Србију, оборен је амерички „невидљиви“ ловац бомбардер Ф-117А.
На данашњи дан, 20. марта 1993. године, у одбрани родног села Јовића на Озрену, погинуо је најмлађи војник у Одбрамбено-отаџбинском рату – Споменко Гостић. Раме уз раме је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске и учествовао у стварању Отаџбине.
„Кад сам 1912. мобилисан у Турски рат замолио сам оца да ми дозволи да понесем и гусле“ – приповедао је Илија Ракићевић, тежак из драгачевског Горачића
20 година од егзодуса Срба сарајевско-романијске регије и 20 година откако су посмртне остатке својих намилијих пренијели на соколачки Мали Зејтинлик гдје почивају земни остаци више од хиљаду бораца Војске Републике Српске.
