Последња слава ПТЈ

Данас је Слава расформиране ПТЈ, једног периода у историји Јединице. Дванаест година… А пре тога још дванаест… Далеко беше ’91. И ја ћу бити тамо. У том строју. Да ми кажу да нас нема. Неподобни и непотребни. Запад је ипак имао последњу реч.

Феникс

Коју год униформу носили и знак на тој униформи… Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!

Почуча: Мирне и чисте душе чекам своју ломачу

Поручујем такође, оној багри – са Б92 и из ЛДП-а (ох, знам ко сте, али да вам дам рекламу нећу) – хвала вам што сте у мени подстакли процес катализације, и што сте дирнули у осиње гнездо. Жао ми је што сте то што јесте, искомплексиране, девијантне и декадентне подгузне муве, и жао ми је што ће се сунце над Србијом напокон показати, те ће ваш муљ и смрад изветрити…