Опет колона избеглица на Петровачкој цести. Креће се мирно. Полако. У колони, беспомоћни и нејаки. У тракторима. У камионима. У запрежним колима. И јад и чемер… Седми август 1995. године.
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете – још „Олуја” није прекинута!
Када смо избили на врх Петрове горе, видим свуда метеж и хаос. Сви јуре, пакују, скоро се сударају… Питам неког лика за генерала. Он ме гледа као да сам пао с Марса.
Сањам села око града Книна, у души ми остала празнина, сто невоља, стотину питања, да л’ још теку Крка и Зрмања…
Ближи се годишњица „Олује“, највећи дан хрватске пов(иј)ести. Што кажу – Какав празник, таква и држава. У скупом комплетићу, попут онога на инаугурацији, са широким осмехом, Книн ће посетити председница Колинда, поносна на остварење „тисућљетног сна“ наших суседа.
Никад опростити, никад заборавити… никад нисмо били браћа, никад нећемо ни бити. Никад вам нећу опростити оне мртве са којима сам фудбал играо, са којим сам пиву пио…
Данас је равно 20 година од стравичног злочина у книнском селу Вариводе, када су хрватски војници, два месеца после „Олује“, у дану побили деветоро Срба преосталих у селу и тако довршили идеју и намеру „Олује“.
Обележавања годишњница Сребренице и „Олује“ била је идеална прилика да се огласе сви они који и даље упорно настоје да Србију и српски народ прогласе и означе као једине и искључиве кривце за разбијање Југославије…
Поводом годишњице највећег етничког чишћења после Другог светског рата — акције хрватске војске „Олуја“, доносимо одломак из књиге „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића, у коме аутор подсећа шта је патријарх Павле поручио Крајишницима неколико дана уочи акције хрватске војске.
Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ)…
Четвртог августа навршава се 20 година од хрватске војно-редарствене акције „Олуја“, чији је епилог протеривање 250.000 Срба из Крајине, око 2.000 погинулих и несталих, спаљене и опљачкане куће, опустошена села, зарасле њиве и поседи.
Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, сматра да је одустајање појединих земаља од учешћа на војној паради у Загребу својеврсна порука региону да међународна заједница не жели обележавање „проблематичних датума“. Подсећање на српске жртве „Олује“ биће обележено и кроз изложбу фотографија у Новом Саду.
Три пута сам јутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да верујем својим очима! На војној паради у Загребу, која ће бити организована поводом 20 година „Олује“ учествоваће војници страних земаља!
Важан амерички политички интерес на Балкану је територија Босне и Херцеговине. А да би то постигли, морали се решити питање Републике Српске Крајине. Избора није било: Крајина је морала нестати.
„Олуја“ у којој је прогоњен, мучен и убијан српски народ у Хрватској траје много дуже него што су то августовски дани 1995. године.
Крајишки Срби покренуће тужбу против Хрватске за геноцид у Другом светском рату и етничко чишћење деведесетих година
Помак у процесу који пред судом у Чикагу воде прогнани Срби из Хрватске. Фирма МПРИ (обучавала Хрватску војску) пристала на медијацију
Ватром из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је злочиначка акција „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације…
Завршена је обнова родне куће Гаврила Принципа. Мештани се надају да ће поново долазити ђачке екскурзије
