Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Mилисаву убили мајку, брата и синовца
Годинама сам у Поточарима гледао како Бошњаци оплакују своје мртве уз читав свет, уз стотине дипломата, амбасадора, и како на Петровдан, следећег дана, спрске мајке, попадале по гробовима као гавранови, саме оплакују своје мртве синове и кћери, невино побијене од Орићеве руке… Без амбасадора, без подршке из света, саме са својом тугом, кукавице сиње…
Ниједна жртва у Братунцу није измишљена, допремљена са стране, али кога је то брига; на српске гробове цвеће доносе само Срби. Високи представник пошаље некога да положи венац у његово име, и ту је крај.
Припадници МУП-а Србије ухапсили су у среду ујутро седам Срба осумњичених за наводне ратне злочине у Сребрници.
Прошло је више од 22 године од времена када су у периоду од 1992. до 1995. године јединице Армије Босне и Херцеговине из сребреничке енклаве свакодневно систематски нападале српска села у региону Сребренице, Братунца и Скелана, уништавале и убијале све пред собом.
Најрадоснији празник, кад прослављамо рођење Христово, кроз нашу историју није увек био радостан. Штавише, тог дана су у неколико наврата Срби били жртве великог страдања, почев од Другог светског рата, па и у ратовима деведесетих година
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче… Чему ли нас уче? …дотле брат нас коље и комшија туче.
У Цркви светих апостола Петра и Павла, у Кравици код Братунца, служен је парастос за 158 Срба из овог места и суседних заселака, које су муслиманске снаге ратног злочинца Насера Орића мучки убиле на Божић 1993.
У Кушићима, под орахом Ристића, са Цветком, јединим из куће који је преживео злочин 1993. године. Моју сестру, брата, мајку и оца у романсираној биографији џелат Насер не помиње. Шта је лажна нада, од наших сам научио
На подручју Сребренице и Братунца, данас, на Петровдан, обележава се 22. годишњица великог страдања 3.267 Срба из средњег Подриња, у Републици Српској, које су злочиначке муслиманске оружане снаге из Сребренице, под командом ратног злочинца Насера Орића, убиле у периоду од 1992. до 1995. године.
Злочиначке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини. На подручју Сребренице нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 лица
Десна рука муслиманског команданта, који је до детаља открио сазнања о злочину у Поточарима, означио је Насера Орића као наредбодавца и извршиоца клања цивила 12. јула 1992. године, наводи извор близак истрази
Страшне приче о јулу пре 21 годину и јуче су се шапутале на гробљу у Залазју, где су сахрањене неке од жртава. Једино није имао ко да их чује…
Обелодањивање постојања списка неподобних Бошњака из Сребренице, који су махом побијени од својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, умногоме је усталасало јавност бивше Југославије.
Према речима Ибрана Мустафића, то је учињено током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе.
