Да ми је с пролећа опет отићи на Кошаре

Они који тренутно сеире планином прете да ће пасти глава крочим ли још који пут уз Проклетије, ал’ није ме страх за главу, већ страхујем да би могла пасти залудно, пре неголи што стигнем до ораха и погледам у небо, а небо се усидрило о гране на вечном опелу и литургији

И тако је пао Космајац (бурлеска, последњи чин)

Помало бунован, још у пижами, али усхићен као да је видео Вучића у „спидо“ купаћим гаћицама – Небојша премудри обзнанио је на јутарњој конференцији за штампу, такозваном „информативном зорњаку“, да је држава стала на реп Драгославу Космајцу!

Правда за Малог и домалог!

Не, ипак је колега Дрчелић малчице претерао у јучерашњем тексту, критикујући одлуку Малог, домалог, да не кажем Горана Весића, градског менаџера, илити, шефа сале, и оног који у тој компарацији дође нешто као „средњак“ који се пита и одлучује о свему: да на нивоу града укину субвенције за поједине категорије, такозвано угрожене? Ма, није него…

Србија – заиста небеска!

Није то Србија Биљане Србљановић, фукаре, ни лифераната изместких што сабирају и преплаћују лелек и нарицање. Довољна је њима казна то што јесу, најцрња робија што никада неће бити ова Србија о којој пишем, а све би дали само да могу, зато је и мрзе толико!