4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
Опет на нас крећу хорде црне, Па облаци усред зиме грме, Не чује се плач Српске нејачи, Ој, Европо од срамоте плачи…
29. априла 1999. године шиптарски терористи су на врло окрутан и свиреп начин убили српску девојчицу Јасну Тасић. Било јој је само 15 година. Убице из банде Рамуша Харадинаја су и даље на слободи.
Немојте да вам ордење дјеле они који ни војске нису служили. Питао бих те што ће дјелити ордење, ‘оће ли орден уз 63. падобранску, Војску Србије, ПЈП…
Убаците у букваре, Љуту битку за Кошаре, Нека знају српски ђаци, Где су гинули јунаци…
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Да ли је неко досада чуо званично саопштење Владе Републике Србије у виду изјаве или демарша, односно, видео државну одлуку са конкретним мерама, поводом наводног наоружавања Хрватске, која ће, је л’ те, угрозити одбрану и безбедност остатка наше земље (за Космет не морамо да бринемо, чува га НАТО)?
Опет бих ишао да се борим за свој, српски народ као некада. И у Хрватску и у Босну и на Косово… А све су то туђе и међународно признате државе. Ви сте их признали, тренутна власти. И да ли сам ја због тога плаћеник? Пас рата? Не. То знам и ја а и ти. Који читаш ове редове.
У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.
У оркестрираном погрому широм Косова и Метохије десетина хиљада Шиптара над Србима, убијено је најмање 19 људи, укључујући Шиптаре које су усмртили војници Кфора и осморо Срба, прогнано је око 4.000 Срба, порушено и запаљено 420 српских кућа и 40 православних цркава и манастира, укључујући више средњовековних светиња, попут цркве из 14. века Богородица Љевишка у Призрену.
Као круна свега, прозападни медији су најавили сусрет „двоје председника“ Томислава Николића и НАТО марионете Јахјаге у Бриселу под покровитељством ЕУ. Циљ ових разговора је „нормализација односа“ а у ствари коначан чин фактичког признања независности КиМ, сусретом „шефова држава.“
