Неколико десетина грађана окупило се данас на протесту против НАТО-а испред Дома Народне скупштине, поводом одржавања Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а.
Питају ме многи зашто ја пишем о Кошарама? Гледају у мом правцу и не виде оно што ја видим.
Лутајући светом земљом, где одавно нема мира, пратио сам уске стазе, ловаца и пастира. Од људи сам склањао се, да зликовци ме не би чули, пут жеља доведе ме у ходочашће караули.
И сањају рушевине ове светиње дан када ће њени браниоци вратити и из пепела је подићи. Поново јој рогове на крову ударити, ватру у пећи наложити, спаваоне поспремити. Сања и самује у ледом окованој планини…
Теже од ћутања о њиховим заслугама за неуспех два копнена напада НАТО-а је етикета злочинаца којом су обележени. Добили су је сви кад су њихове команданте оптужили и испоручили у Хаг. То је нови пакао Кошара завијен у обланду ЕУропске демократије. То је со коју им додајемо на ране задобијене у Косовском боју који су водили на крају 20. века.
Оскудица у малој кући највидљивија је када се помене храна. О сеоским славама и преславама Зокију неко нешто и понуди, али он нема фрижидер, па не може много да узме. Оно мало пасуља и кромпира што добије, каже, збрчка како зна и уме, па има шта да једе неколико дана.
Сведочења припадника српске војске о вишенедељном одбијању напада шиптарских терориста из такозване ОВК, потпомогнутих војском Албаније и НАТО авијацијом
