Издани брате
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове…
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове…
Не клони духом рањени Вуче, због ропства твога у тамној ноћи, сигурно знај једнога дана, истина мора на видјело доћи…
Упире поглед у тамно небо, небески ЧОПОР са земље тражи, усамљен Вук у тамној ноћи, можда на својој последњој стражи…
За кога сам крвав био бој, Мислио сам ја за народ свој, Отаџбина звала Србина, Да је брани од злих душмана…
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
У забелској ноћи дугој, мјесец земљу обасјава, један јунак санак снује, рад би био да је јава.
Браћо моја соколови сиви, још у нама борбени дух живи. Памтим сваки осмех, свако лице, Припадника наше Јединице!
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија…
Одбрана осморице припадника расформиране ЈСО, оптужених за наводну оружану побуну 2001. године, тражи од Специјалног суда да се из списа предмета изузму документи на којима је потписан командант Душан Маричић.
Запјева’ бих ал’ не могу, јер за пјесму доба није, докле бедем од Забеле, јуначину једну крије.
Нико није могао да спречи 5. октобар – ни ЈСО, ни МУП, па ни Војска јер је тог дана већ било касно – пета колона је добро одрадила свој посао.
Одбројавају нам последње дане, играјући се са нашим судбинама, као уосталом васцелог народа. Газе последња упоришта националног поноса и достојанства, при чему љагају искрене патриоте желећи да их подведу под сопствене критеријуме понашања и владања.