Вук са ружом
Питаћу те нешто, моралисто лажни тебе који с нашим душманима стојиш, ти си на слободи, а Вук је у апсу од помисли на њег’ да ли се још бојиш?
Питаћу те нешто, моралисто лажни тебе који с нашим душманима стојиш, ти си на слободи, а Вук је у апсу од помисли на њег’ да ли се још бојиш?
Метохијским улицама, вук сабласно ноћи вије, око четри прије зоре, туд свеједно проћи није. Куда ови момци крећу? Да л’ је јава ил’ је санак? У ваздуху осећа се да крвави биће данак…
Вучић, дакле не само да нема храбрости (мање битно), него нема ни жеље, а ни дозволу (најбитније) да након безмало тринаест година покрене једно питање – коме смета ЈСО и да ли нам је данас, када су терористичке претње на југу све оштрије и извесније, та јединица потребнија него икада?
Савица Сале Медаковић, од оца Бранка, је рођен 12. марта 1969. године, у Книну. Завршио је средњу школу и након тога отишао на служње војног рока у ЈНА 1989. године. Био је у Нишу, као припадник специјалне јединице. Још тада у војсци био је са својом јединицом послат на Косово и Метохију…
Зов одјекну седам пута, кроз планину пусту ову, а са друге стране брда, и његови њега зову…
У ексклузивној изјави за КМ Новине, на јучерашњем обележавању 17-те годишњице од киднаповања првих Срба на Косову и Метохији, пуковник МУП-а, Славко Никић, осврнуо се и на актуелно питање о ревизији шиптарског терора.
Данас је Слава расформиране ПТЈ, једног периода у историји Јединице. Дванаест година… А пре тога још дванаест… Далеко беше ’91. И ја ћу бити тамо. У том строју. Да ми кажу да нас нема. Неподобни и непотребни. Запад је ипак имао последњу реч.
Објективне могућности за употребу, тачније злоупотребу, невладиних организација у класичном обавештајном раду су толико повољне да их се ниједна западна служба не би одрекла.
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице… Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране… Зато нас и не воле. Јер оно смо, што они нису и никада неће бити. Јер их подсећамо. На њихову издају.
Зато НАС никада неће звати на параде и свечаности. Да им не потамнимо ордење и чинове. Они знају боље славити наше битке. Од нас самих. …јер догод је иједан од нас жив, подсећаћемо их на то. Да су дошли после нас. Преузели наше заслуге. Заклањали се иза наших победа и жртава…
Коју год униформу носили и знак на тој униформи… Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!
Данас је 25. март – дан када су расформирали нашу Јединицу. Расформирали су је 2003. године. Проклета је била та 2003. година. Проклет је био и тај 25-ти…
Ратни пуковник Славко Никић на свом фејсбук профилу оставио је веома забрињавајућу поруку – да му је живот угрожен: „Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност.“
Ноћ пред расформирање Јединице. Опкољени са свих страна, од мученика из Жандармерије, који су даноноћно лежали у заклонима и свеже ископаним рововима, по околним њивама, не знајући шта их је снашло…
Слобода нема цену, овa чињеница је нешто што нико не оспорава. Наравно сви знају да ни једна држава која није имала озбиљну војску није могла да задржи ни слободу. Ако ове две истине реално сагледамо и повежемо, постаје нам сасвим јасно да за озбиљну државу војска нема цену.