Почетак краја Европске уније
Aналитичар Душан Пророковић сматра да Брисел показује огроман кукавичлук који историја не трпи. Према његовим речима, присуствујемо почетку краја Европске уније као политичког савеза.
Aналитичар Душан Пророковић сматра да Брисел показује огроман кукавичлук који историја не трпи. Према његовим речима, присуствујемо почетку краја Европске уније као политичког савеза.
Хрватска постаје земља у којој се неонацизам легализује и постаје својеврсни бренд „најмлађе чланице ЕУ“.
Европска унија се противи заједничким војним вежбама Русије и Србије, речено је бриселском „Јурaктиву“ у Европској комисији.
Талас избеглица са Блиског истока и северне Африке све је већи, око 1.000 миграната свакодневно улази у Србију, а захтев за азил у нашој земљи од почетка године затражило је чак 64.022 људи.
Леонид Решетњиков о утицајима Москве и Вашингтона, позицији Србије, судбини републике српске и Косова и Метохије…
Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност…
„На разговорима у Бриселу 23. јуна премијер Србије Александар Вучић предаће Албанцима језеро Газиводе за које је до сада, чврсто и категорички, говорио да га не да. Цена отварања поглавља за улазак Србије у Европску унију биће катастрофална за српске националне и државне интересе.“
Пошто је у Тирани подржао стварање велике Албаније и тако обавио припреме за пут у САД, Александар Вучић се запутио у Вашингтон. Његова намера је била да добије подршку Беле куће за чланство Србије у ЕУ. Тачније према Вучићевој замисли Американци би требали да заврну руку бриселским комесарима који уз вођство Ангеле Меркел виде Србе као потрошну робу у санитарном коридору ван граница „цивилизоване“ Европе.
Нисмо први пут сатерани у ћошак, у угао из кога нам делује да нема изласка. Притиснути смо са свих страна и не дозвољавају нам ни очи да отворимо. Није то ништа ново, гледали смо ово много пута у прошлости. И тада, као и сада, непријатељ је већ кренуо са слављем, уверен у своју победу.
Истина о којој се ћути!
Србија је окупирана. Све чешће се може чути та изјава у србским медијима. Симптоматично је како нико не објашњава, не конкретизује ко је у ствари окупатор. Нико не упире прстом у њега.
Приликом реализације Јужног тока, Србија се није показала као најпоузданији партнер. Са данашњим руководиоцем српске владе, Александром Вучићем, компактно раде представници специјалних служби западних земаља и он све више почиње да личи на руководиоце Бугарске
Политички аналитичар и књижевник Дејан Лучић, за КМ Новине је ексклузивно изнео идеју о обележју српским жртвама коју већ одавно има.
Кроз поглавље о спољној и безбедносној политици, ЕК Србији спрема нову листу услова. Захтев и да се у нашим документима сецесија КиМ више не помиње као претња
Мантра осуђених нациста на Нирнбершком процесу, оличена у „радили смо све по закону“ постаје заштитни знак начелнице комуналног Гејстапа.
Када се закони у једној земљи не доносе вољом народа, него вољом друге државе или групе држава, то се у стручној литератури зове окупација, а код нас се то зове процес евроатлантских интеграција. Суштина је иста.
Одлазећи владар Србије, Александар Вучић, ухватио се у мрежу америчке колонијалне политике. Из те замке ниједан амерички слуга није изашао. Ни њему се не пише добро. Амерички потпредседник Џозеф Бајден му је у Минхену рекао да ће разговарати са њим кад из безбедносног система Србије уклони Русију.
Недавно је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио да има пуно поверење у Шиптаре који потражују држављанство Србије. Њих 60.000, према речима Стефановића биће лојални грађани Србије.
Срби се обично не сећају својих пријатеља и доброчинитеља, а још брже и лакше заборављају и осведочене непријатеље. Не памте чак ни оне из последњих 25 година, чији се допринос распаду Југославије и огромним људским и материјалним жртвама више и не помиње.
Тако безбрижно не изгледају људи који заувек напуштају огњишта! Ретко ко од њих је имао пртљаг већи од једног ранца, чак ни они који су са собом водили децу. Понашали су се потпуно опуштено, телефонирали су и смејали се, парови су се љубили, као да сви иду на море и само што нису запевали.