У мају 1999. године Уједињене нације, по налогу Клауса Топфера, генералног секретара UNEP-а (Програм Уједињених нација за човекову околину), у целини су сакриле од јавности шокантан извештај о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије, који је израдио Сенегалац Бакари Канте, шеф прве мисије UNEP-а.
Злочине које су учинили они који су огрезли у сатанизам и крвне жртве САД, ЕУ, Ватикан и НАТО као непосредни извршиоц, не само да не смеју бити заборављени, већ не смеју бити ни опроштени, јер то су злочинци који се не кају, већ настављају и данас тај злочин према Србском народу.
Агресија НАТО на Србију (тадашњу СР Југославију) почела је пре тачно 15 година налетом 464 авиона и ракетама „томахавк“. Нашу земљу, од 11,5 милиона становника, напале су армије 19 НАТО држава, са 743,8 милиона становника
Ни после оволико година од НАТО агресије није донета правоснажна пресуда против ратних злочиница одговорних за смрт око 3000 грађана СР Југославије. После укидања првобитне пресуде од стране Врховног суда, обустављањем поступка од стране Окружног суда и након укидања Војних судова нејасно је да ли се и пред којим судом у Србији води поступак против НАТО злочинаца.
Данас, на народну жалост и радост однарођене власти, ми смо скоро па поносни на то наше пријатељство са онима који су нас уништавали само пре 15 година! Нама је тај напад наших пријатеља много значио – како тада, тако и сада! Нама је то био путоказ у европску светлу будућност! Ми смо и дан-данас за тај напад, бомбардовање и уништавање наше земље веома захвални нашим пријатељима…
Званичници у Србији од 2001. године до данас су на разне начине избегавали да покрену питање страховитих последица овог бомбардовања и на животну средину и на здравље људи.
Телевизијски канал „Русија данас“ на годишњицу НАТО агресије на СРЈ 24. марта емитује премијерно документарни филм „Зашто?“ о НАТО злочинима у Југославији.
Ова хистерична заговорница новог поробљавања Србије својевремено је била помоћни члан Међународне кризне групе (МКГ) за Балкан, члан за прикупљање података са терена (шпијунирање), у време када је шеф МКГ био агент ЦИА Џејмс Лајон.
Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије каже да је Србија 1999. године требала да буде бомбардована!
Операција Стрела је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава терористичке ОВК потпомогнуте снагама албанске војске и НАТО алијансе, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. године.
Непосредно по потписивању Кумановског споразума о престанку оружане агресије Запада на Србију, после 78 дана вандалског разарања инфраструктуре од Косова до Војводине, Бил Клинтон, тадашњи председник САД, шаље поруку Тонију Блеру: „Морамо сада да гледамо даље од војне победе (!), да планирамо неку врсту Пакта за стабилност у Југоисточној Европи и на Балкану. Али, пре свега, морамо да се отарасимо Милошевића“…
Процењујем да ће у Србији идуће године од свих тумора бити 40.000 оболелих и да ће умрети око 22.000 људи услед малигних тумора
Петнаест година после бомбардовања осиромашеним уранијумом, у Србији од рака умире све више младих људи. Домаћи и страни стручњаци за следећу годину најављују прави скок малигних обољења. Друштво за борбу против рака предложило je да се затражи одштета од Американаца, по угледу на одштетне захтеве после Фукушиме.
Као највећа оружана сила у историји, НАТО је тада извршио напад на једну суверену европску земљу без одобрења Савета безбедности као јединог органа који је, према Повељи УН, овлашћен да одлучује о употреби оружане силе у међународним односима.
Катастрофалан извештај америчке фондације Херитиџ, која је указивала на све економке и финансијске проблеме САД у овој години као да је сасвим заборављен због могућности војне интервенције у Сирији.
Влада Џорџа Буша Старијег планирала је бомбардовање БиХ, Србије и Црне Горе, показују тајна документа CIA с којих је недавно скинута ознака „строго поверљиво“
Теже од ћутања о њиховим заслугама за неуспех два копнена напада НАТО-а је етикета злочинаца којом су обележени. Добили су је сви кад су њихове команданте оптужили и испоручили у Хаг. То је нови пакао Кошара завијен у обланду ЕУропске демократије. То је со коју им додајемо на ране задобијене у Косовском боју који су водили на крају 20. века.
У ишчекивању напада САД према Сирији у Вашингтону као и у целој Америци све више јача расположење за војну акцију а самим тим су све гласнији и амерички „јастребови“ који све чешће пореде Сирију са Србијом.
Велики публицитет добила одлука српског тенисера да усред Њујорка критикује америчку војну интервенцију и то док се Америка спрема за рат.
Престанком бомбаровања није престала и агресија на Србију. Она још увек траје. Данас нам НАТО не баца бомбе, али нас редовно запрашује отровима из ваздуха, њихов осиромашени уранијум који су бацили током бомбардовања масовно „коси“ становништво, уништавају нашу пољопривреду и намећу нам ГМО уз помоћ својих злочиначких компанија и домаћих плаћеника…
