СТРАВИЧНА ГОДИШЊИЦА: 20 година од злочина Мушана Топаловића Цаце на Србима у Сарајеву!

Цивили, Срби и Хрвати из Сарајева одвођени су из својих станова на Требевић на локалитет дубоке јаме – Казани, где су измасакрирани а затим бацани у јаму

У недељу 27.октобра навршило се 20 година од акције „Тебевић 2“, чији је циљ формално био обрачун са криминалом у сопственим редовима међу припадницима Армије БиХ. Наиме тада је по наредби председника тадашње РБиХ Алије Изетбеговића од 25. октобра 1993. године, почела највећа војно-полицијска акција којој је циљ био враћање одметнутих војних група у систем које су убијале Србе по Сарајеву.

Заправо главни циљ операције је био ухапсити и сменити команданте 10. брдске бригаде Мушана Топаловића Цацу и заменика команданта 9. моторизоване бригаде Рамиза Делалића Ћелу и њихове најближе људе, због мучких убистава српских цивила које је наредио и спроводио Топаловић.

Цивили, Срби и Хрвати из Сарајева одвођени су из својих станова на Требевић на локалитет дубоке јаме – Казани, где су измасакрирани а затим бацани у јаму. За злочине на Казанима, на казне затвора од 10 месеци до шест година затвора, до сада је осуђено 14 војника Армије БиХ. Из јаме на Казанима после рата су извађени посмртни остаци 29 особа.

Вреди подсетити да је потпредседник Федерације БиХ Светозар Пударић у новембру 2011. године предао Градској управи Града Сарајева иницијативу за подизање спомен-обележја на Казанима али та иницијатива до сада никада није реализована.

Међу жртвама био је и Предраг Шалипур кога је у октобру 1993. зверски је убио негов предратни кућни пријатељ и ратни командант Мушан Топаловић Цацо.  Када је почела опсада Сарајева, Предраг и његова супруга Катарина остали су у граду, а ћерку су изместили код баке и деда ван града. С обзиром да је био слабог вида, Предраг је прво возио комби а након што је рањен, распоређен је у Цивилну заштиту.

Средином октобра 1993. године, по наредби Мушана Топаловића, војници су Предрага одвели  из стана, заједно са комшијом Браниславом Радосављевићем. И Предраг и Бранислав су дан касније, након мучења, измасакрирани и бачени у Казане, јаму на сарајевској олимпијској планини Требевић, близу линије фронта са Војском РС.

Предрагово трупло и глава извучени су месец дана касније из Казана, а идентификовала га је супруга Катарина. Након тога је напустила град и више се никада није вратила у Сарајево. Међутим, ко зна зашто, Предрагово тело сахрањено је на помоћном терену сарајевског стадиона Кошево под ознаком НН-24. Остаци су коначно идентификовани и предани породици пре три године како би били достојно сахрањени.

Према евиденцији сарајевске полиције од 5. априла 1992. до 31. децембра 1994. године, која је контролисала три општине, у граду је убијено око 110 Срба.

Према изворима Хашког тужилаштва, које је третирало сва убиства на подручју које је контролирала сарајевска полиција, укупно је убијено 836 цивила српске националности ван ратних дејстава.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *