Пише: Бранко Драгаш
„Поштовани Бранко,
Имам једно питање, које ме мучи пре свега као грађанина Србије.
Како може да се реализује бољитак државе, када дође неко на власт ко стварно жели добро овој земљи, када све водеђе фирме, у скоро свим секторима су у власништву странаца?
Велики број фирми има 100% власништво страног капитала или је већински власник. То су фирме које запошљавају највише људи и имају највеће промете и зараде.
Већина страних власника, дошли су до удела од 100% тако што су купили фирме и постројења за много мање паре него што заиста вреде. Самим тим су обезбедили бољи старт у даљем пословању.
Ја нешто не верујем у њихову жељу да народу буде боље, већ само како да остваре свој профит у кратком временском периоду.
Да ли ви знате можда неки пример из праксе, како су се државе решиле тих власника фирми и да ли је уопште то могуће?
Верујем да то може да се реализује са нашим људима, неком групом људи који ће да надгледа цео посао.
Ако сте вољни да ми одговорите, волео бих да то окачите и на Вашем ФБ профилу, верујем да има доста људи које исто интересује ова тема.
Хвала унапред.
Срдачан поздрав.“
Морамо се ослободити заблуда и ксенофобије.
Шта то значи?
Када странци инвестирају у Србију, они то не раде зато што нас воле, како то мисле наивни, него зато што хоће да зараде.
То је легитимно.
То је економија.
Нема емоција и љубави.
Само калкулација.
Ако се плашимо да странци дођу код нас, онда је то – лудило!
Односно, то је наш страх од самих себе.
Плашимо се јер смо слаби.
Да ли смо заиста слаби?
На ово питање нека свако одговори за себе.
Дакле, да ли се плашите странаца?
Ево мог искреног одговора.
Свакога дана сам на вези са странцима из читавог света.
Свакога дана радимо заједно.
Или они долазе у Србију или ја путујем у свет.
И?
Поносан сам што сам Србин.
И то сви моји пословни пријатељи из света знају.
Учим их древну србску историју.
Учим од њих. Њихову традицију, веру и културу.
Поштујем и тажим да будем поштован.
Ако ми мој пословни партнер из Јапана понуди, на приватној вечери код њега у кући, да обучем кимоно, да ли сам постао Јапанац?
Да ли више нисам Србин?
Ако у селу, где је рођен председник Казакстана, моји домаћини, мула и акимат села, предложе да одрже верску службу, да ли ће то мене, Србина, повредити?
Неће.
Зашто би ме повредило?
Поштујем туђе, учим и богатији сам за једно ново искуство.
Само примитивци, незналице и лењивци се плаше различитости.
Плаше се конкуренције. Плаше се да уче и да се мењају.
Осећају се угроженим јер су празни и слаби.
Човек који има своје корење, традицију, веру, нацију, државу и културу је поносан човек.
Проблем данашнице што су разни политички олоши издали Србе и Србију.
Помагали су им плаћене невладине организације за уништавање Срба и Србије.
Тако смо дошли у стање да је данас срамота да кажеш да си Србин.
У нашој држави примитивци на власти и малограђански одроди се стиде да кажу да су Срби.
Некако, увек ми морамо да се извињавамо што смо Срби.
То ме излуђује.
Не могу то да поднесем.
О томе сам већ доста писао у мојим текстовима.
Не могу да поднесем када политички паразити на власти кажу странцима – дођите да инвестирате у Србију, јер је код нас јефтина радна снага.
Срамота!
Шта смо ми? Робови? Сужњи? Кметови? Лумпенпролетери?
Престани да нас продајете као робове странцима!
Политичари свих боја праве нама, пословним људима из Србије, огромне проблеме у наступу на страним тржиштима.
Они нам отежавају пословање, јер нашу нацију своде на јефтину радну снагу.
Ствара се погрешна слика у свету о Србији.
И Србија због тога много губи.
Политичари узимају своје провизије и то њих једино интересује.
Не могу да поднесем када се истиче, у представљању наше Србије, како имамо лепе жене.
Шта смо ми – јавна кућа?
Шта су наше мајке, жене, кћерке и сестре – курве?
Ко то подводи наше жене странцима?
Који политички макрои?
Ако је ово јасно што сам изнео, онда идем на сами одговор моме читаоцу.
Да ли су странци инвеститори наши непријатељи?
Да ли они долазе да нас опљачкају?
Да ли су они експлататори наше радне снаге?
Да ли су они шпекуланти?
На сва ова питања можемо да одговоримо, према моме мишљењу, да све то зависи од тога ко води државу и какав систем правимо у нашој држави.
Ако државу воде корумпирани политички скотови, који гледају само своје личне интересе, онда је природно да смо изложени распродаји, да нам је радна снага јефтина и спремна за експлоатацију и да су наше жене проститутке, које ће се странцима продавати за чашицу пића.
Тако политичари доживљавају Србију и наше грађане.
Зато су те битанге продали наше цементаре, шећеране, бродоградилишта, пољопривредне комбинате, издавачке куће, индустрију, наш НИС и сада хоће да продају ЕПС, Телеком, Аеродром, ПКБ и сву обрадиву земљу?
Зашто продајемо све што је вредно у Србији?
Господо другови, политички систем је издајнички и успостављена је владавина олоша.
У Србији су странци привилегована раса.
Њима се све најбоље распродаје. Њима се дају субвенције да нас експлоатишу.
Њима је све дозвољено. Њима се титрају јаја!
Све су им то омогућили политичке вуцибатине.
Зашто?
Само да би они узели провизију и да остали што дуже на власти:
Једно питање за те политичке полтроне и гмазове.
Да ли је неко од њих радио на страним тржиштима?
Да ли су инвестирали?
Да ли добијали субвенције? Третмане? Привилегије? Титрање?
Преко три деценије радим на страним тржиштима.
Никада ми нико није титрао.
Никада ми нико ништа није дао.
Све сам морао својим знањем и огромним радом да створим.
У оштрој и суровој међународној конкуренцији.
Њихове државе су штитиле њихове раднике.
Њихове државе су давале предност домаћим компанијама.
Никада нисмо могли да добијемо најбоље послове.
Никада нисмо добијали никакве привилегије и субвенције.
Зашто тако Србија не ради?
Зашто аустријски банкар каже да узима паре од глупих Срба и пласира исте паре још глупљим?
Зашто смо 419 милиона евра дали ФИАТ-у? Зашто ФИАТ не плаћа порезе и доприносе?
Зашто смо 200 милиона евра опростили ЕТИХАДУ?
Зашто смо дугове САРТИД-а пребацили на државу?
Зашто……….
Одговор је увек исти – ПОЛИТИКА!
Ако желимо да спасимо Србију морамо да променимо политику.
Морамо да се ослободимо СВИХ политичара.
И то је друштвени процес.
Што пре грађани то схвате, Србија ће пре изаћи из невоље.
Што касније схвате, то ће пут опоравка бити све тежи.
Рекао сам – тежи, нисам рекао – немогућ.
Све ће зависити са ког дна крећемо.
Било је боље да смо модернизовали Србију 1989. године.
Имали смо прилику и 2000. године.
Данас је све много теже.
Уколико нас набију под једну шљиву, биће још теже.
Али, важно је да та једна шљива буде наша.
Србска.
То је онда нови почетак.
Када схватимо да је та шљива – НАША!
Важно је да се пропадање заустави.
Важно је да се Срби пробуде из ноћне море.
Важно је да се вратимо нашим коренима.
Важно је да се модернизујемо.
У том нашем друштвеном преображују требају нам страни инвеститори.
Који ће улагати из интереса, јер ће држава имати интересе од тога.
Држава коју воде мудри и поштени државници.
Држава која има визију и стратегију свога развоја.
Када ће се то догодити?
То зависи од – нас!
Ја сам непоправљиви оптимиста.
Верујем да ово писање и ширење мојих идеја има смисла.
Све већи број пратилаца ми даје снагу да истрајем.
Немамо избора – МОРАМО ПОБЕДИТИ!
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
Београд, На Богојављање 19.01.2015.
Извор: dragas-biz
