Стеван Синђелић

Пише: Бранко Драгаш

Потресен сам погибијом Стевана Синђелића.

Јунака нашег доба. Који се уздигао изнад наше просечности и баналности да би се приближио славном војводи Синђелићу. Има ли случајности у том имену и презимену? Нема! Никада нема случајности. Све се поклапа неком узвишеном логиком.

Стеван Синђелић је стрељан на бранику наше отаџбине. Био је мета албанских терориста. Покретна мета. Он и његови другови из жандармерије. Жртвовани су да би издајнички режим у Берлину потврдио продају Космета и Срба на Космету, да би Тачи захваљивао Аци Драмосеру и Малом Слоби на сарадњи у односима између две суседне земље, баш је тако отворено говорио, и да би по ко зна који пут чули исте хвалоспеве о нашем беспрекорном путу у банкротирану ЕУ.

Погледајте насловне странице данашњих новина.
Погледајте ту нашу, српску срамоту.
Уместо да све новине имају само једну вест – трагичну смрт нашега јунака, они се утркују ко ће веће гадости ставити на насловне стране. Смрт полицајца на задатку одбране границе је споредна тема за наше новине.
Због таквих скотова у новинама све се обесмишљава у друштву.

Између смрти Синђелића и издаје режима у Београду налази се избезумљени, апатични, разочарани, покрадени и уплашени српски народ који чека да се нешто деси, да буде боље, да се појави месија, да неко спаси од несреће свој небески народ, али ништа се не дешава, само лажи, пљачке и смрт.
Свуда око нас смрт.
Језива смрт. Болест. На сваком кораку умиремо.

Није довољно што 35.000 људи сваке године више умире него што се рађа.
Није довољно што више од хилљаду људи погине у саобраћајним несрећама.
Није довољно што се више од хиљаду петсто људи годишње убије.
Није довољно што се годишње изврши 200.000 абортуса.

Ништа нам то није довољно, него сада наше најбоље синове терористи убијају на нашој земљи. Убијају их да покажу какве су им намере. Убијају нас јер хоће да наставе даље. Шумари нису крдљивци дрва. То су војници једне острашћене политичке идеје. Они су пуштени да погину за свету ствар стварања Велике Албаније. Сада је прави тернутак да се настави даље. Србија умире. Треба Србе истребити. Треба им узети земљу и протерати. Сабити их у Беиоградски пашалук и тамо покорити. Најбоље, побити.

То је план да се казне Срби.

Морају да се казне јер су непокорни. Чувају предање. Завет древних предака. Сећање на прву европску цивилизацију. Сви су заборавили на Лепенски вир, Винчу и Старчевићево. Само проклети Срби о томе причају. Само они величају своје корене. Само они неће да попусте. И све већи број њих се враћа својим коренима. Проклети Срби! Кучкини синови! Демонски изроди! Неће да се покоре. Курче се и спрдају!
Све их треба побити! Затрти им српско семе. Разорити им државу. Променити свест. Лоботомију им урадити. Нови идентитет им наметнути. Само више да не сметају успостављању новог светског поретка.

Изајници се смеју у Берлину. Сви их хвале. Одлично сте издају извршили.

Никога није било брига што је један млад човек на задатку погинуо. То политичке битанге не занима. Они испуњавају преузете обавезе. Уместо да устану од стола и врате се на копнену границу да тамо подигну своје куће, да тамо доведу владу да заседа, да тамо одају почаст устрељеном хероју, ти пробисвети, шизофрени лудаци, пијанице, хипокондори и криминални типови дају интервјуе о европским интеграцијама и баљезгају глупости о моћној и богатој Србији.

Њихове новине у Београду настављају да кретенизују јавно мњење, дајући на знање бирократама у Бриселу и Вашингтону да могу да раде са Србима шта хоће, јер су Срби рогата марва која је научила да вуче јарам. Убијајте Србе на сваком месту, они се неће побунити. Истребите Србе, јер они морају да нестану да не би чували предање.

Изјава министра полиције Неше Слине о некаквој претњи терористима је спрадање са државом и народом. Погледајте тог поквареног плагијатора. Зар неко може да верује том малом преваранту и увлакачу? Зар неко озбиљан може да помисли да је тај уштовљени скот способан било шта да уради, осим да клима главом свом Вођи. Коме ће да управља тај мекушац? Којој специјалној јединици? Да ли је та Слина било када потрчао? Да ли је радио физичко? Да ли зна шта је то граница? Да ли је некада био на мртвој стражи? Да ли зна да пуца, пузи и брани границу?

Изложили су нашу жандармерију да буду глинени голубови и да их терористи стрељају за пример другима. Хоће да направе потпуну пометњу и конфузију у нашој одбрани државе и нације. Издајнички им режим ствара прилике да наставе своју екстремну политику.

Стеван Синђелић је изгубио живот и након сахране ће бити заборављен. Забрањено ће бити да се пише о њему. Не смемо да вређамо наше суседе. Због добросуседских односа Србе треба побити. Тако ће суседи бити мирни да се више никада неће створити Велика Србија. То што се злочином ствара Велика Албанија, то је добро. Тако се Срби држе у покорности.

Стевана Синђелића не смемо заборавити. Ни њега, ни све друге који су страдали за своју домовину. Његов живот мора бити уграђен у наш национални препород.

Браћо и сестре,

Немамо избора. Или ћемо се борити за своју државу и своју слободу или ћемо завршити са метком у глави. Одбрана је са животом скопчана. Одбрана Србије мора да почне од промене тоталитарне власти. То је једини начин да опстанемо.

Насилана смрт Стевана Синђелића је порука шта нас чека.
Морамо зауставити даље пропадање Србије и уништавање Срба.
Морамо да се изборимо за себе, јер се нико неће борити за нас.

Стевану Синђелићу нека је лака црна земља.

Опрости!

Београд, 28.08.2014.

Извор: dragas.biz