Старо Грацко: Жал за убијенима и након 14 година

Породице четрнаест жетелаца који су убијени у Старом Грацку пре 14 година и данас осећају неизмеран бол за настрадалим члановима својих породица, а кажу да више немају ни наду да ће починиоци злочина бити пронађени.

Они су данас присуствовали у центру села парастосу који је поводом 14 година од убиства жетелаца служио протојереј Сава Шмигић и други свештеници рашко призренске Епархије.

Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момчило Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.

Славица Јанићијевић Поповић којој су страдали два стрица, отац и брат на жетви пре 14 година подсећа у изјави новинарима да је тог кобног дана страдао и њен 17 годишњи брат Новица Јанићијевић.

„Све ово време, 14 година бола, не могу да вам опишем како је то болно, нарочито бол за братом који је тада био само дете. Тешко је претешко, како године одмичу све ми је теже“, рекла је она додајући има три сина, али да свако има своје место.

Стојан Стојисављевић који је у Старом Грацку изгубио зета, зетова два брата и братанца каже да је велика туга и бол присутан и данас након 14 година од злочина.

„Дан данас починиоци злочина нису пронађени. Више и не верујемо, немамо ни неку наду да ће више ико и да тражи, да трага за тим… остаје велики бол у нама, остало је много жена удовица, самохраних мајки, остало је много деце…”, казао је Стојсављевић.

Он додаје да страха међу Србима у Старом Грацку има и данас иако је прошло много година од крваве жетве и да због тога не верују више никоме ни Еулексу ни косовској полицији који никада нису могли да пронађу починиоце.

Он је додао да Срби у Старом Грацку где их је данас остало око 200 живе углавном од новца који стиже као из Србије и земљорадње.

„Нажалост мало нас је, сваког дана нас је све мање и мање. Остало је око 40 српских породица углавном су из безбедносних разлога отишли млађи људи са породицама који су нашли неку сигурност за своју децу у централној Србији“, рекао је Стојисављевић.

Он истиче да са комшијама Албанцима у последње време није било проблема, али да се, како каже са њима никада не зна подсетивши да су минулих година на српском гробљу проналазили мине и минирана врата на гробљу што је нарочито било изражено уочи Задушница.

Оно са чим се Срби у Старом Грацку суочавају последњих месеци, по речима Стојисављевића, су крађе механизације, аутомобила, стоке и свега материјално вредног.

У Старом Грацку до 1999. године живело је сто српских домаћинства и две албанске породице док је данас тридесетак албанских који су углавном купили српске куће и имања.

Породице страдалих и данас су биле међу мештанима који су се окупили на парастосу који је служен у центру села испред спомен плоче на којој су уклесана имена страдалих жетелаца и жртава НАТО агресије 1999. године.

Вулин: Злочин који се не казни прети да ће се поновити

Директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију (КиМ) Александар Вулин затражио је данас да се поново отвори истрага, упозоривши да злочин који се не казни прети да се понови.

Вулин је затражио је од међународне заједнице да поново отвори истрагу о овом злочину и да се понаша у складу са својим мандатом и преузме одговорност.

Вулин је казао да му кроз главу пролази „Плава гробница“ Милутина Бојића, истакавши да је „ово је гробље моје браће и 14 година међународна заједница не може да каже ко је ово гробље направио“.

„Ово је гробље браће моје и 14 година међународна заједница не може да каже ко је оговоран, ко је починилац, 14 година је прошло на гробљу браће моје и међународна заједница не може да каже да се ово неће поновити, зато што није открила ко је ово урадио, а сваки злочин који се не казни увек прети да ће се поновити“, истакао је Вулин.

„Кажу ми да Еулекс три године није ушао у ово село да пита шта се дешава и да понови истрагу. У име Владе Србије и српског народа у име сваког човека са планете Земље, тражим од међународне заједнице и Еулекса, јер је све у њиховим рукама, да поново отворе истрагу и да нам брзо кажу истину ко је направио гробље браће моје“, рекао је Вулин.

Он је поновио да три године Еулекс није ушао у ово село да пита шта се десило и да покуша да пронађе истину због чега нема поверења и не може бити поверења у међународну заједницу.

Поверења у међународну заједницу, рекао је Вулин, не може бити док не буде показала да јој је искрено стало и док не буде престала да пребројава жртве по именима и националностима, да има жртве првог и другог реда, да за једне прави судове а за друге да неће ни истрагу да отвори.

„Не може бити поверења док се не открије ко је направио гробље браће моје, 14 година је прошло, а 14 жтелаца не може мирно да почива зато што не знамо које ово учинио“, рекао је дирецтор Канцеларије за КиМ.

Према његовим речима, ово је доказ да Срби не могу никада да препусте своју судбину у било чије руке осим своје, ни међународне заједнице, ни било кога другог.

„Морамо са обе руке да држимо своју судбину, да имамо своју власт, свог председника, своју полицију и своје правосуђе.Кад год то немамо онда имамо гробља, кад год то немамо онда имамо етничко чишћење, кад год то немамо онда нема ни правде за нас“, додао је Вулин.

Он је затражио од међународне заједнице поново покрене истрагу.

„Тражим од међународне заједнице да поново отвори истрагу, тражим да бар покажу да им је стало да се покажу да брину, да бар да покажу да не можете пребројавати лешеви по националностима и да нема жртава првог и другог реда, да за једне правите судове, а од других окрећете главу“, казао је он.

Вулин је рекао да представници међународне заједница не могу говорити породицама побијених да је време да забораве.

„Не могу да забораве, Србија не заборавља, не могу да забораве јер српски народ не може да заборави“, рекао је Вулин.

Директор Канцеларије за КиМ затражио је од међународне заједнице да се понаша у складу са својим мандатом, да у складу са својом влашћу покаже и своју одговорност.

Правда за невине

Шмигић је затражио да надлежни обезбеде испуњење правде за невино пострадале жетеоце.

Шмигић је у беседи истакао да од извињења нема ништа, али „да захтевамо и тражимо од свих релевантних људи да испуне правду према невино пострадалима“.

Истичући да већ 14 година у Старом Грацком стојимо пред живом жртвом наших сународника, Шмигић је истакао „тешко оном човеку и тешко оној цивилизацији који свој напредак и своју будућност заснивају на оваквим злочинима“.

Истичући да злочин никоме добра донети неће протојереј Шмигић је нагласио да ове жртве стоје пред нама не само данас, не само једном у години, већ увек и сада, свакога дана стоје и опомињу да су своје њиве залили крвљу.

„Исто тако знамо да је свака њива, сваки микромлиметар наше земље натопљен том мученичком крвљу невиних жртава. Због крви мученика, праведника пострадалих кроз векове ми треба да стојимо пред њима светла образа не дајући, не предајући, не издајући и не продајући ову земљу натопљену крвљу мученика, јер је скупа била цена за њу,“, поручио је он.

Старо Грацко, овај немили и мучки догађај, догађај који није достојан човека треба да памтимо и држимо у срцима нашим и да нас опомиње, да се будимо и лежемо са Старим Грацком са тим и таквим жртвама, рекао је Шмигић.

Он је нагласио да је крв дата за ову земљу и да ми треба да је бранимо знојем, истинском правдом и мудрошћу како би је предали онима који остају за нама.

Нигде мањег села, а толико жртава

Поводом тог злочина, у селу Старо Грацко у току је меморијал под слоганом „Нигде мањег села, а толико жртава“, којим се обележава 14 година од овог стравичног злочина.

Меморијал је почео 19. јула и посвећен је страдалим мештанима Старог Грацког и свим српским жртвама на просторима Аутономне покрајине Косово и Метохија, наводи се у саопштењу.

Портпарол Еулекса Ирина Гудељевић изјавила је јуче Танјугу да „тужилац Еулекса из Канцеларије Специјалног тужиластва Косова још разматра случај“.

„У току је такође разматрање информација у вези са случајем које је тужилаштво недавно добило“, рекла је Гудељевић, додавши да због тога не може да саопштио више информација.

У октобру 2007. године, УНМИК полиција је ухапсила једног Албанца из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству али је он, због недостатка доказа, пуштен после два месеца.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *