Шта је позадина наводне претње од државног удара?

Пише: Драгана Трифковић

Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо

Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању [1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе.

АМЕРИЧКA ДЕМОКРАТИЈА У ПРАКСИ

С тога је неадекватно говорити о државном удару непостојеће државе, већ би прави термин био дестабилизација колоније. На опасност од „државног удара“ упозорила је странка Трећа Србија, која је на конференцији за штампу изнела тврдње да Срђа Поповић некадашњи члан Отпора, односно његова организација Центар за примењене ненасилне акције и стратегије (CANVAS), удружена са другим НВО, политичким организацијама, криминалним клановима и новинарима сличних погледа на свет, планира акције усмерене против Војводине и Србије [2].

Организација CANVAS је недавно стављена на листу терористичких организација једне земље Блиског Истока, после низа насилних свргавања власти спроведених уз помоћ организације Срђе Поповића. Међутим, суштина је у томе што Поповић није способан ништа да планира, већ искључиво да спроводи туђе планове [3]. Познато је да је иза организације Отпор стајала државна Америчка агенција за међународни развој, Агенција за помоћ страним владама и Америчка обавештајна служба (CIA), која је преко америчких невладиних организација направљених да служе као покриће основала, организовала и финансирала исту. Неке од организација које су финансирале Отпор/CANVAS, а тиме и државне ударе у сувереним државама су Freedom House, Међународни републикански институт, Институт за отворено друштво, Амерички институт за мир, USAID, Национални фонд за демократију (NED) [4].

Пре свега Трећа Србија не нуди објашњење ко планира „државни удар“ или дестабилизацију, односно по чијем налогу трећа страна треба у томе да учествуе. Уколико нека политичка организација иступа са полуинформацијама, она доприноси дезинформисаности а тиме несвесно или свесно учествује у хаосу који најављује. Не може истовремено нешто да се каже и да се прећути, а поред тога у садашњој ситуацији тактизирање није могуће. Зато се Трећа Србија налази у „незгодној“ позицији која не дозвољава разјашњавање изреченог.

Ако узмемо у обзир чињеницу да Вашингтон у Србији контролише законодавну судску и извршну власт, медије, институције па чак и већину политичких организација које су такозвана опозиција (овде мислим на ДС, НДС, ЛДП и сл.), јасно је да одлучује о свему. У суштини САД већ годинама постављају и смењују политичке фигуре у Србији тако да се власт мења, али режим остаје исти. Овај систем могуће је дефинисати као привидну демократију у којој свако понуђено решење има исти карактер, по узору на амерички модел. Дакле планове за дестабилизацију Србије има Вашингтон (а не Срђа Поповић), на шта сам више пута упозоравала, између осталог и на конференцији за новинаре РИА Новости у Москви: „Запад може у сваком тренутку да покрене неки нови сукоб на Балкану пошто контролише ситуацију и има све полуге у рукама (медије, инститиуције, политичаре под контролом и др.) [5] Уз Србију овде треба скренути пажњу и на чињеницу да већина новонасталих државица бивше Југославије није суверена.

СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ У ПРАКСИ

Садашња власт у Србији, преузела је обавезе око предаје Косова и Метохије инсталираним терористичким структурама у покрајини, односно легализације отимања дела српске територије, коју Вашингтон жели да претвори у нарко-терористичку „државу“. Поред тога, преузела је обавезе око аранжмана са ММФ, који резултује економским уништавањем Србије. Све обавезе су уредно испунили на штету државних и националних интереса Србије.

У међувремену су стигли нови захтеви, како то обично бива, које садашња власт у Србији није спремна у овом тренутку да прихвати. Сарадња са Западом подразумева правило да, уколико неко прихвати једном да ради против државних и националних интереса, прихватио је то и сваки следећи пут, а супротстављање томе за њих није прихватљиво. Много је примера политичара који су били сарадници Запада, а у једном моменту су пожелели да воде суверену политику. Познато је и како су завршили политичке каријере. Нови захтеви Запада, везани су за увођење санкција Русији и осуду наводне руске агресије на Украјину. Чланство у ЕУ свакако подразумева заједничку спољну политику и од Србије се захтева у том смислу да као кандидат за чланство усклади своју спољну политику са ЕУ, што значи да се сложи са санкцијама које је ЕУ увела Русији, према интересу Вашингтона, а на сопствену штету. У већини случајева чланство у ЕУ такође подразумева заједничку безбедносну политику у којој кључну улогу има агресорски НАТО. Уместо да власт у Србији подвлачи сличност између сукоба на простору бивше Југославије и Украјине, улогу Запада у отпочињању тих ратова и информационом, медијском и војном рату против само једне стране (Србије, а сада Русије), она наставља да спроводи планове Запада, истовремено скидајући одговорност Запада односно преузимајући њихову кривицу на штету Србије. Колико ће власт у Србији моћи да одложи нове задатке које је добила од својих властодаваца, зависиће како од спољног тако и од унутрашњег притиска. Важно је напоменути да оба притиска долазе из истог центра, односно од стране наших стратешких „партнера“ из Вашингтона и Брисела, уз помоћ свих полуга које имају под контролом.

У Србији се већ годинама води антируска кампања, пре свега уз помоћ западних медија (а сви медији у Србији су западни ако изузмемо интернет и неколико штампаних месечника) и преко НВО, политичара, квазианалитичара и стручњака, које je ангажоваo Запад [6].

Након изјаве председника РФ да се обуставља изградња Јужног тока због немогућности његове реализације услед ставова ЕУ, медији су преокренули чињенице лажним оптужбама како је Русија крива због тога што се пројекат неће реализовати и како је Србија „преварена“ јер је уложила доста новца. Иако је пројекат Јужни ток био од кључне важности за опоравак српске економије и побољшање енергетске безбедности, Влада Србије је чинила све да одмогне његову реализацију (познато је да је Зорана Михајловић на своју руку преправљала уговор о испоруци руског гаса између Русије и Србије).

Такође се у медијима појавио наслов „Русија и Кина издале Србију“ [7] поводом пријема квазидржаве Косово у Међународни олимпијски комитет (МОК). Медији повезују одлуке западне невладине организације (МОК) са седиштем у Швајцарској [8] са званичним ставом Русије и Кине иако је познато да ове земље не желе да признају противправно деловање САД на отцепљењу јужне српске покрајине. Важније од тога је да се Србија није званично уложила приговор на овакву одлуку и да се председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац сложио са одлуком уз изјаву да је прихвата „у интересу спорта“ [8]. Садашња власт је далеко одмакла и узградњи државности нарко-терористичког Косова и сада је у завршној фази, која подразумева учлањивање Косова у међународне институције, на крају и у УН, као и потписивање међудржавног споразума са терористима УЧК. Српска власт покушава да своју политику предаје пребаци на пријатељске земље, пре свега Русију.

Због информационог хаоса, који савршено одговара описаним методама манипулације свешћу (Наом Чомски), људи нису у стању да разликују лоше од доброг. Иво Андрић је то врло лепо објаснио речима: „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла него и своју сопствену корист од очигледне штете.”

ШТА СЕ СПРЕМА?

Украјина је пример државе коју је Запад годинама уништавао (као и Србију) и чије државне институције, војска и власт само формално постоје. Вашингтону је било довољно само неколико месеци активног спровођења дестабилизације да изазове рат и хаос, који ће имати далекосежне последице. Када држава нема војску, чврсте институције и економију, већ политичаре и олигархе као владајућу „елиту“ која се води искључиво сопственим интересима, онда је пропаст само питање времена. Све претходно се односи како на Украјину тако и на Србију. Реформе, као и транзиција, односно пљачкашке приватизације спроведене према стратегији Запада у југоситочној Европи и на подручју Русије, имале су за циљ да трајно поремете те државе и онемогуће њихов даљи развој. НАТО реформе војно-одбрамбених снага имале су за циљ уништавање војске за одбрану националних интереса и њихово превођење у војску која ратује за америчке интересе (професионализација војске, укидање обавезног војног рока, мировне мисије и сл.). У таквим околностима политичке марионете управљају виртуелном државом, која није у стању да се одбрани ни од каквих напада. Заправо нема ни власти ни државе, и такве околности се могу пре назвати анархијом, која се на одређени начин контролише споља кроз узурпиране институције. Дакле Београд може лако да постане Кијев не због тога што српски бандеровци попут Душана Јањића плаше народ, лобирајући истовремено за албанске терористе и трговце људским органима да ће, уколико власт у Србији окрене леђа перспективним евроинтеграцијама, настати Евромајдан, већ због тога што Вашингтон намерава да дестабилизује Србију уколико је не окрене против Русије. Чак и да власт у Србији пристане на уцене Запада и сврста се у антируски фронт, то би такође изазвало дестабилизацију. Избор практично не постоји, у оба случаја резултат би био исти.

Не можемо да кажемо да досадашња политика Србије, односно српске власти, није била како антисрпска тако и антируска јер ту тезу оспоравају чињенице да су Томислав Николић, Александар Вучић, Ивица Дачић и њихови сарадници успоставили границу између централне Србије и јужне српске покрајине, да су пристали на све ултиматуме Вашингтона и Брисела и тако прихватили учешће у изградњи друге „државе“ на сопственој територији, да су угасили српске институције на Косову и Метохији, и да сада иду даље са учлањивањем терористичке банде у међународне институције. Они су такође прихватили аранжмане ММФ, који економски уништавају Србију. Није прихваћен ни један понуђени договор са Русијом о улагању у Војску Србије, који би значајно побољшао борбену готовост војске, ни инвестирање руске стране у развој српске пољопривреде. Српска власт у континуитету онемогућава реализацију инфраструктурних пројеката који су договорени између Србије и РФ, где је најбољи пример пројекат од стратешке важности Јужни ток. Војска Србије иде на заједничке вежбе са НАТО и сарађује са америчком војском, чије деловање је усмерено како против Србије тако и против Русије. Већ дуже време НАТО спроводи интензивну кампању у Србији промоцијом своје „хуманитарне“ организације, за шта су издвојена велика средства. Док Русија заступа српску позицију одбране Косова и Метохије у складу са Међународним правом, Србија истиче како подржава територијални интегритет Украјине (мислећи ту и на Крим), а истовремено не подржавајући територијални интегритет сопствене земље. Могло би још много примера да се наведе, али је позиција српске власти сасвим јасна.

Вашингтон никад није организовао преврате и државне ударе против власти која спроводи њихове интересе, тако да не постоји бојазан за Вучића, Николића, Дачића и њихове сараднике, све док сарађују са својим западним партнерима тј. надређенима. Постоји опасност за српски народ, и она је у последње време уочљива кроз провокације како муслиманских екстремиста у Рашкој области (марш у Новом Пазару), тако и албанских терориста на Косову и Метохији, у Прешевској долини, у Београду (застава Велике Албаније на Маракани). Овде се треба подсетити и убиства српског младића у Турској. Запад после Сирије и Украјине ради на дестабилизацији многих подручја, а Балкан је за њих лака мета.

У међувремену је у Србију дошао и FBI да додатно помогне око „изградње институција“, тј. тероризма, као да је оснивање терористичке државе на територији Србије и изградња „косовских институција“ била недовољна помоћ [10].

Све даље акције биће спроведене у циљу спречавања руског присуства у Србији и стварања слике да Русија жели да дестабилише Србију. Недавно сам у патриотском кругу чула наизглед потпуну лудост једног професора како Русија мобилише своје „агенте“ у Србији у циљу дестабилизације земље. Касније сам схватила да та лудост није случајно изречена, већ са одређеним циљем. Уосталом већ деценијама се Србима подмећу разноразне „патриотске“ организације и појединци за које се пре или касније испостави да спроводе стране интересе.

Садашње „патриоте“ на власти су делимично разоткривене (делимично захваљујући медијима и дезинформацијама), тако да је Западу потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти. Ко ће послужити у том циљу, остаје нам да видимо, можда у следећој реконструкцији владе. У међувремену ће се наставити нови притисци и захтеви за увођење санкција Русији са истовременим интензивирањем антируске кампање како преко медија тако и преко „патриотских кругова“, који то изговарају „у поверењу“. Када ће и да ли ће империја пред понором одлучити да направи нови рат на Балкану или ће нарастајући сукоби у свету прерасти у Трећи светски рат, зависи искључиво од њихових процена. За сада губе контролу на свим пољима, и за њих је рат потреба и питање опстанка. Једина позитивна процена која би могла да се да, узимајући у обзир не тако оптимистична дешавања која ће уследити, Америчка империја је пред сигурним поразом.

————-

Упутнице:

[1] http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/POLITIKA-SAZNAJE-Ustavni-sud-odbio-da-odlucuje-o-Briselskom-sporazumu.sr.html
[2] http://trecasrbija.rs/vesti/saopstenje-za-javnost-sprema-se-drzavni-udar-u-srbiji/
[3] http://www.danas.rs/danasrs/politika/srdja_popovic_treca_srbija_mi_je_nacrtala_metu_na_ledjima.56.html?news_id=293999
[4] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Kome-je-pripala-istocna-Evropa/Kako-je-finansiran-Kanvas.lt.html
[5] http://pressria.ru/pressclub/20140815/949466428.html
[6] http://srbin.info/2014/12/14/ko-sprovodi-i-po-cijem-nalogu-antirusku-kampanju-u-srpskim-medijima/
[7] http://www.kurir.rs/sport/fudbal/rusija-i-kina-izdale-srbiju-kosovo-na-olimpijadi-clanak-1616109
[8] http://www.olympic.org/news/127th-ioc-session-comes-to-close-in-monaco/242155
[9] http://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:523532-Bah-Divac-se-nevoljno-slozio-sa-prijemom-Kosova-u-MOK
[10] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/518731/FBI-stigao-u-Beograd

 

Извор: Стандард




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *