СРПСКИ КУПРЕС: Лијепа прича о борби против људске пролазности

Пише: Душан Марић

Успомену на палог српског борца Јанка Туркића чувају три унука Јанка

„Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“, написао је Његош. Само Бог зна колика је мјера вјечности свих нас, па и Јанка Туркића, предратног учитеља из Растичева код Купреса, који већ двадесет и једну годину почива у строју од 22.000 јунака који су живот положили за стварање и одбрану Републике Српске, али је сигурно да ће захваљујући божијој вољи и његовим честитим синовима успомена на њега дуго трајати.

Јанко Туркић

Средином октобра 1994. године муслиманска војска је покренула велику офанзиву из Бугојна према Купрешкој висоравни са циљем да заузме Купрес. На мање од 3.000 бораца 7. купрешке моторизоване бригаде ВРС обрушило се више од 12.000 бораца изабраних из скоро свих корпуса тзв. Армије БиХ. Четрнаест дана су браниоци Купреса, уз десетине мртвих и несталих, одолијевали упорним нападима четвороструко надмоћнијег непријатеља, своје поисламљене браће и муџахедина, а онда су их 1. новембра с леђа напале јединице Хрватске војске и ХВО. Купрес је пао 3. новембра а већ сљедећег дана муслимани су тежиште напада пребацили на Велику Плазеницу, чије заузимање би њима и Хрватима омогућило освајање целе Купрешке висоравни и продор према Шипову.

У борбама које су 3. новембра 1994. вођене на Семешници погинули су Јанко Туркић и Борис Курељушић. Иза Јанка су остала три сина и супруга Десанка, такође предратна учитељица у основној школи у Растичеву. Судбина је хтјела да Јанкови и Десанкини синови пођу правим животним путем, ожене се и добију по троје дјеце. И сваки од синова је одлучио да у спомен на оца једном сину да његово име. Двојица од тројице синова покојног Јанка су свештеници. Његов најмлађи син протојереј Симон, свештеник је у православном храму Васкрсења Христовог у Франкфурту. Објавио је пет књига о хришћанству и православљу. Осим сина Јанка он и његова супруга Тамара, прогнаник из Ивошеваца код Книна, имају сина Немању и кћерку Ксенију. Саша Туркић свештеник је у грчкој православној цркви Светог Атанасија у Алабами, САД. Са супругом Јеленом, Рускињом из Бјелорусије, изродио је Јанка, Анастасију и Марију. Јесењин, који је име добио по великом руском пјеснику, живи код Бањалуке. Заједно са мајком Десом, супругом Данијелом, Шумадинком, сином Јанком и кћеркама Исидором и Симоном.

Осим љубави према покојном оцу, браћи Туркић је заједничка и љубав и према завичају. Хоби им је да пјешке обилазе Купрешку висораван али и цијелу Високу Крајину, сликају људе и пејзаже и то објављују на друштвеним мрежама. Само на својим профилима и страницама на Фејсбуку објавили су више хиљада прелијепих фотографија са мотивима из Купреса, Гламоча, Шипова, Дрвара, Грахова и других крајишких општина. На Јутјубу Туркићи имају канал Plazenica на којем објављују своје и туђе видео записе о завичају и православљу.

Баве се и хуманитарним радом. До сада су у српску општину Купрес допремили више камиона хуманитарне помоћи са техничком робом, храном и гардеробом.


Фото: Душан Марић

У славу завичаја, православља и оца који је живот дао за слободу српског народа, на брду изнад Цркве Пресвете Тројице у Новом Селу, Туркићи су подигли велики спомен-крст, који се види из сваког дијела општине. Иако расути по бијелом свијету, Туркићи се често окупљају у завичају. И свако то окупљање искористе да заједнички посјете очев гроб.


Фото: Душан Марић

– Не могу описати срећу коју сам осјетио кад смо се први пут заједно окупили око очевог гроба, кад сам крај крста видио три Јанка Туркића, а онда погледом помиловао нашу лијепу цркву и падине родних гора Стражбенице, Великог Виторога, Велике Плазенице и Орловаче. Рађајте браћо дјецу, љубите свој завичај и увијек му се враћајте – каже Саша Туркић.


Фото: Душан Марић

СРБски ФБРепортер




1 коментар

  1. Elaine

    The celebration of Serbia, her fighters who perished, those who survived, should be sang and praised highly. These have been brave, honourable freedom fighters, patriots. The wider world may have damned anyone Serbian, condemned their soldiers and set it’s armies against this beautiful country and stalwart people – but who has ended up the antagonistic criminals – not Serbia, not her people and not her soldiers. Yes, celebrate Serbian heroes, her wonderful history and her future.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *