Немојте ме, неверни, братити са небраћом,
терати да смејем се пред отаџбине недаћом,
понос добих силни с’ рођењем у крви,
да не даднем злослутној руци да ме мрви.
Пркосни се рађамо, за слободу гинемо
осмех наше победе у небо да винемо…
Знаће хуља тада погана и проклета
Српска земља не сме бити продана и отета!
Нећете нас натерати да сагнемо главе,
да бирамо пут пораза, уместо пут славе
не могу нам неверни о вери говорити,
Србин вам се неће никада покорити!
Војводино наша, о равницо мила
и ти српска остаћеш, јер си српска била
деценије твоје милују те опет,
ко те отме Србину нека буде проклет!
Вања Војиновић
