Србија тражи своје топове

У сусрет обележавању две века од Другог српског устанка и велике битке на Љубићу

tanasko-rajic

У оквиру припрема за обележавање 200 година од Другог српског устанка и једне од великих битака – на брду Љубићу, код Чачка, које ће бити организовано половином текуће године, чачански Народни музеј замолио је Министарство спољних послова Србије да покрене поступак за враћање културних добара српског порекла из једне збирке у Пољској. Музеј је потом упутио писмо Амбасади Републике Пољске у Београду, у коме се истиче да се тражи да се из Поморског музеја у Гдињи врате два топа (модел „лихтенштајн М1753“), изливени 1834. и 1835. године у Бечу, који су на територији Пољске остали као део немачког ратног плена и немају никакав значај за њену културну баштину.

Ови топови би на прослави државног јубилеја, како нам је испричала Делфина Рајић, директорка Народног музеја, симболично представљали топове које је вођа битке на Љубићу Танаско Рајић бранио од Турака и тако и погинуо.

– У бици код Чачка устаничка војска је имала на располагању два топа, а један од њих је био топ некадашњег Пољског краљевства „М 1766“ – рекла нам је директорка Рајић. – Они нису сачувани, али постоје два топа из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића, која се данас налазе изложени у Поморском музеју у Гдињи. Постојање ова два топа са српским грбом у Пољској утврђено је приликом реализације научноистраживачког пројекта „Чачак у једном веку 1804- -1918“, који води историчар Радивоје Бојовић. О том открићу обавештено је Министарство културе Србије, а затим је покренуто питање повратка културних добара из иностранства.

По речима Делфине Рајић, топови из Гдиње једина су сачувана артиљеријска оруђа са српским грбом. Изливени су у бечком Арсеналу и тајно превезени у Србију. Она додаје да би за историју Србије у 19. веку ови топови имали статус културног добра од изузетног значаја.

Засад, како сазнајемо, није било никаквог конкретног одговора Амбасаде Пољске, али су и даље настављени преговори посредством дипломатских кругова како би ови топови били враћени Србији до прославе 200 година од устанка и велике битке на Љубићу.

НЕМАЧКИ ПЛЕН

Прилком постављања камена темељца за споменик Танаску Рајићу у центру града, 1898. године, у гарнизону у Чачку налазиле су се две топовске цеви. Када је пред Други светски рат градња споменика измештена на брдо Љубић, планирано је да буду део споменичке целине. Приликом завршетка споменика 1954. године, вајар Милован Крстић у државним депоима у Чачку није затекао ниједну артиљеријску цев с почетка 19. века, па се дошло до закључка да су припремљена топовска оруђа постала немачки ратни плен.

 

Новости




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *