Србија на вежби

Србија је ових дана била поприште највећих интервидовских војних вежби од када постоји наша нова војска. „Морава 2016“. Практично је целокупан борбени састав оружаних снага Србије био на вежбама, од Сомбора до базе „Југ“.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Генералштаб се изместио на ратну локацију, марширало се и пуцало на више војних полигона, летели су јуришници „орао“ и Г-4, у ваздушном простору дежурали су мигови-29 и мигови-21, зујали су и хеликоптери „газела“.

На Дунаву и Тиси пловили су и гађали миноловци класе „Нештин“, десантни и патролни бродови. Ангажовани су били и подводни диверзанти, понтоњерске јединице обавиле су свој део посла, све бригаде копнене војске, Гарда, 72. специјална бригада такође.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Оно што је свакако била добра новост у односу на раније вежбе и маневре, јесте да је покрет људства комплетних јединица са мирнодопских локација до полигона за вежбу, или вежбовних просторија, вршен формацијским превозним средствима, док су тенкови М-84, борбена возила пешадије БВП М-80 превожени вучним возовима и железницом.

Ранијих година војници оклопних јединица на полигон „Пасуљанске ливаде“ једноставно би били довезени камионима или аутобусима, поседали би у тамо већ годинама стационираних пет до шест тенкова М-84 и оклопних возила БВП М-80, и на њима вежбали.

А то ипак није исто као кад својим тенком морате да уђете на вучни воз или на железнички вагон. Поготово није исто када на полигону не возите, или не пуцате из свог тенка.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Од оружја и оруђа виђеног у до сада највећим војним вежбама у историји модерне Србије, нажалост, мало је новог. Тенкови М-84 нису модернизовани од 1990. године, борбена возила пешадије М-80 такође од 1990, артиљерија је пуцала из вучених хаубица „нора“ још из арсенала ЈНА, самоходне хаубице од 122 мм „гвоздике“ набавила је ЈНА, покретни радари из система ПВО су из арсенала ЈНА, сви авиони „орао“ и Г-4, као и хеликоптери „газела“, су из арсенала ЈНА, ниједан од њих још није модернизован. Комплетна речна ратна флотила је из арсенала ЈНА, понтоњерија такође…

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Сад видимо на делу погубност неких решења из претходног периода. Формацијско отпуштање висококвалитетних стручних радника у Ваздухопловном техничком ремонтном заводу „Мома Станојловић“, од пре шест година, довело је до тога да тај завод данас годишње може да ремонтује ужасно мали број авиона и хеликоптера.

Толико мали број да ме је срамота и да напишем колико. Зашто су својевремено у пензију послати најквалификованији мајстори тог завода? Зашто авиони Г-4, које смо својевремено добили као компензацију из Црне Горе, још нису ремонтовани?

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Зашто школски авиони „ласта-95“ још нису уврштени у оперативни састав РВ и ПВО? Шта се чека с модернизацијом авиона Г-4? Да ли то неко у Генералштабу „не воли“ авијацију?

По свему судећи, постоје одређене „кочнице“ на разним војним нивоима. Неки су пуковничке и генералске чинове добили тако што су годинама тврдили „да нешто не може да се уради“, годинама неки седе по канцеларијама и мудрују блокирајући добре иницијативе.

Самоходне хаубице „нора Б-52“ одлично пуцају у Мјанмару, Кенији и Бангладешу, који су их све и купили, али ето, за нашу војску оне немају идеалан угао при пуњењу цеви пројектилима? Или, немају шест испаљених граната по минуту као немачке истог калибра, које су купили Хрвати, него имају само четири, што је примедба неких наших генерала.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Као да је „нора Б-52“ направљена и предвиђена за картеч. А немачке су хаубице четири пута скупље од наших. Па купите, господо, на сваку немачку хаубицу код Хрвата по две „норе Б-52“ за нашу војску. Имаћете осам пројектила по минуту, а Хрвати само шест.

Но, ми се бавимо покушајем да формирамо „дигитални батаљон“. То звучи тако модерно, „декларисано“ и „интероперабилно“. Неки сматрају да технологија може да распрши „маглу рата“. Дакле, постоји идеја да формирамо „дигитални“ батаљон наспрам конвенционалних снага на маневрима.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Америчка искуства показују да је такав батаљон, који је располагао невероватним техничким уређајима, постигао мизерне резултате, јер су његови војници били хендикепирани тешком опремом и временом потребним да се укуцају подаци.

Осим тога, већина садашњих сукоба представља гнојна жаришта герилског рата, међуетничких непријатељстава, или тероризма. Ниједан екран компјутера не може да пренесе савршену информацију да ли су непријатељски војници уморни, гладни или само уплашени.

Морава 2016
Фото: Министарство одбране

Ако се тенк налази поред болнице, војнику је више потребно здраво расуђивање него компјутерска техника, јер ми средства за „хируршке“ ударе скоро да и немамо.

Стварање способних борбених снага изискује деценије улагања и напора. Не треба, из помодности, журити с војном револуцијом пре него рашчистимо питања у вези са децентрализацијом или централизацијом моћи у оружаним снагама.

Дакле, војска Србије је вежбала, јер сада вежба и цела Европа. Од Балтика до Црног мора. И са једне и са друге стране границе.

 

Мирослав Лазански / Политика




2 коментара

  1. OKI DOKI

    BRAVO DOKTORE SVE JE TO ISTINA JA SAM BIO VOJNIK PO UGOVORU OD 1993-1999 RADIO SAM KAO POSLUZILAC NA ZASTARELOM RADARSKOM SISTEMU P-15 .U KASARNI NAM NISU DOZVOLJAVALI DA GA PALIMO DA NEBI TROSILI GORIVO , SAMO JE TAKO KISNUO NAPOLJU NISU IMALI NI REZERVNE DELOVE ZA A.KADA JE DOSLO BOMBARDOVANJE MALO MALO PA SE KVARIO .JA SAM SE SKINUO ALI CUO SAM OD MOJIH OSTALIH KOLEGA I ONI SU BUKVALNO BACILI UNIFORME I OTISLI NECE DAIM PLATE VISAK PREKOVREMENIH SATI NEGO IM DAVAJUSLOBODNE SATE KOJE NEMOZE DA KORISTI ,A I PLATE SU IM MIZERNE S VE U SVEMU JAKO STRASNO I ZALOSNO

  2. Ненад

    Па лепо од вас. Државу напао НАТО а ви нћете да је браните јер нису хтели да вам плате „прековремене“ сате. Од када у ратном стању уопште постоје прековремени сати ? Питам се да ли су плаћали „прековремене“ сате на солунском фронту. Да ли су уопште плаћали „прековремене“ сате у балканским ратовима, првом и другом светском рату српским борцима? Да ли је можда војвода Вук добијао платни листић на коме је писало : месец март, редовних сати 184, прековремених 150, недеља 60 сати, државни празник 16 сати ? Ево, ово је сајт ЈСО па бих замолио адмистраторе сајта да нам објасне да ли су они ратовали водећи се платама и прковременим сатим или су се водили патриотизмом и љубаљу према Србији. Хвала унапред

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *