Споменик за Мирјану

Мирјана Драгичевић, деветогодишњакиња коју су муџахедини 1992. године у селу Доња Биоча код Илијаша силовали а потом заклали, јуче је након више од 20 година добила достојно спомен обиљежје.

У септембру прошле године тијело мале Мирјане ексхумирано је и премјештено на гробље у Сокоцу,а захваљујући племенитости породице Мирковић из Бијељине постављен је и споменик.

Крајем 1992. године муџахедини из тадашњег другог батаљона седме муслиманске бригаде такозване армије БиХ, упали су у село Доња Биоча код Илијаша. У кући Драгичевић, на очиглед мајке Раде, дјевојчицу, деветогодишњу Мирјану најприје су силовали а затим заклали. Раду су изрешетали мецима и оставили, мислећи да је мртва, али је она на срећу, или како сама каже несрећу, преживјела.

Крвави пир муџахедина прживио је и Радин син, тада 10-то годишњи Јанко, сакривен испод кревета. Уз помоћ борачке организације тијело мале Мирјане прошлог септембра ексумирано је из гробља у Илијашу и премјештено у Соколац. Захваљујући каменорезачкој радњи Драга и Милоша Мирковића из Бијељине, подигнут је и споменик за малу Мирјану. Рада Драгичевић, каже да јој се испунила дугогодишња жеља, да премјести тијело ћерке у Соколац и да може бар једном седмично доћи на гроб. Сад када сам подигла споменик и ја могу да склопим очи, истиче неутјешна мајка.

Ни након ратне несреће, нису престале невоље за Раду и њеног сина Јанка. Избјегличко потуцање трајало је годинама по Републици Српкој док се нису скрасили у Власеници. Од министартва за избјегла лица Републике Српке добили су једнособан стан и којем живе њих двоје, Радини родитељи, а однедавно и Јанкова супруга и двомјесечни син.

Посла нема нико а Радина инвалиднина од 77 марака не може подмирити ни режије. Коме год су се обратили није било помоћи , јер у Републици Српкој нема Закона који штити цивилне жртве рата, а тој категорији припадају Рада и њена звјерски убијена ћерка. Руку помоћи породици Драгичевић до сада је прижио једино начелник општине Соколац Милован Бјелица. То једини човјек који ме је саслушао, захвална је Рада.

Милован Бјелица обећава да ће општина Соколац, али и он лично, наставити да помажу породици Драгичевић. То није само моја обевеза као начелника, већ и као човјека, каже Бјелица и додаје да људи често заборављају патње других и нажалост они који највише могу помоћи не виде никога осим себе.

Након 20 година Мирјана Драгичевић добила је достојан споменик. Да је жива, данас би вјероватно била мајка и супруга, али деветогодишњи живот прекинули су злочинци, који за почињено злодјело никада нису одговарали. Центар јавне безбједности Источно Сарајево још 2005. године поднио је извјештај против 11 лица за које се сумња да су учествовали или командовали нападом на Доњу Биочу. Медјутим за процесуирање тог злочина није заинтересовано ни окружно тужилаштво, ни Тужилаштво БиХ ни Хашки трибунал.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *