Досије

Списак шиптарских терориста

Да је ово Израел, а не Србија, и да су ови терористи убијали Израелце, њихове жене и децу, Мосад би им одавно пресудио по кратком поступку. Нама остаје да се надамо да ће наша држава урадити нешто по том питању. 

МУСА ЈАШАРИ био је члан терористичке групе Адема Јашарија. Почетком деведесетих боравио је на диверзантско- терористичкој обуци у Албанији, а од фебруара 1998. до јуна 1999. обучавао је групу Шиптарки које су се прикључиле ОВК у Србици. После сукоба на Косову и Метохији именован је за члана Главног штаба КЗК. У директној је вези са дреничком криминалном групом коју предводи Хашим Тачи.

РИФАТ ЈАШАРИ из Доњег Преказа, рођени је брат терористичког вође Адема Јашарија. Осамдесетих година борави у Немачкој и прикључује се шиптарским сепаратистичко-терористичким организацијама. Задужен је био за прикупљање средстава за потребе ОВК. Организовао је пребацивања новца и обучених припадника ОВК на Косово. Обезбеђивао је и повлачење чланова ОВК, после извршених акција и пружао им уточиште у Немачкој. Бавио се шверцом наоружања. Финансијски подржава странку Хашима Тачија, а у последње време повремено борави на Косову и Метохији.

САХИТ ЈАШАРИ из Доњег Преказа је имао криминалну прошлост. Осуђен је најпре за обљубу малолетнице, а због учешћа у терористичким акцијама Окружни суд у Приштини га је осудио на 20 година затвора. Од маја 1998. године руководи илегалним затвором у селу Ликовац у којем су држани Срби и Шиптари. У том затвору убијен је Момчило Шмигић, док је Достана Шмигић наводно из Ликовца пребачена у затвор Воћњак, где јој се губи сваки траг. Са Сулејманом Селимијем званим Султан посебно се истицао у мучењу и малтретирању затвореника, а неке од њих је и лично убио. Крајем јуна 1998. године из затвора у Ликовцу извео је Ивана Булатовића и Жарка Спасића, који су одведени у шуму где су и стрељани.

НАИМ КАДРИУ из села Туручица је руководио тајном полицијом у Подујеву и Приштини. Учествовао је у ликвидацији инспектора ДБ Милића Јовића у Подујеву, а одговоран је и за затварање већег броја Срба и Шиптара. Један је од учесника терористичке акције у којем је убијен припадника ДБ Приштине Ејуп Бајгора. У јулу 2003. године пресудом Међународног суда у Приштини осуђен је на казну затвора у трајању од пет година због ратних злочина.

ГИНЕР КАМБЕРИ из Витине је био припадник терористичке организације „Црни орлови“ и учествовао у убиствима, злостављању и протеривању Срба са подручја општине Витина. За време сукоба на југу Србије био је један од команданата ОВПБМ у селу Сефер, код Прешева. Крајем 2002. искључен је из КЗК и предводи групу од 20 терориста припадника АНА. Укључен је у организовани шверц оружја и дроге, а велика средства уложио је и у куповину српских имања у Витини.

АЈВАЗ КАРПУСИ из села Седларе код Липљана, као руководилац војне полиције ОВК учествовао је у планирању и извођењу терористичких акција у селима Црнољево, Лапушник, Клечка и Магура. Заједно са припадницима своје терористичке групе учествовао је у нападу на породицу Фатмира Ћеринија, затим киднаповању двојице новинара Тањуга и ликвидацији неколико Шиптара. Један је од организатора терористичког напада на село Старо Грацко у Липљану у којем је убијено 14 Срба.

ХАЈДИН АБАЗИ из Гњилана био је КАО дугогодишњи емигрант задужен за прикупљање новца кроз фонд „Домовина зове“ намењен ОВК, а због тога је 1998. године швајцарска влада блокирала рачун тог фонда. У иностранству је био ангажован на регрутовању и илегалном убацивању терористичких група на Космет. Током 1998. године долази на Косово и учествује у формирању ОВК у Урошевцу. Са члановима своје породице био је укључен у криминалне активности на подручју Урошевца. По његовом налогу убијено је неколико Шиптара који су покушали да се супротставе њиховом разбојништву, пљачкама и репресији, као и политичких неистомишљеника, пре свега чланова Руговиног Демократског савеза Косова.

ЕКРЕМ АВДИЈА из К. Митровице школовао се у приштинској медреси, а као стипендиста Саудијске Арабије 1990. године примљен је на Теолошки факултет у Медини. Учествовао је у оружаним сукобима у БиХ, а завршио је војну обуку у наставном центру за регрутацију муџахедина. Јануара 1998. године основао је Косовски исламски биро са седиштем у Косовској Митровици. Маја исте године Авдија је оформио муџахединску јединицу „Абу Бекир Сидик“. Сарађивао је са вођама ОВК Самијем Љуштракуом, Сулејманом Селимијем и Адемом Јашаријем, који су његову јединицу снабдели оружјем и муницијом и давали јој инструкције за предузимање конкретних терористичких акција.

АЉУШ АГУШИ из Клине био је члан ужег руководства ОВК у зони Дукађини, и учествовао је у нападима на припаднике МУП-а Србије и ВЈ. Из дворишта његове куће 11. августа 1998. године убијен је Радован Степић из села Дреновац, а тешко повређен Владо Сташић. Исте године организовао је и нападе у којима су убијени Оливер Зајић, Грујица Шмигић, Драган Степић, Драгиша Кизић, као и више припадника полције. Тада је у терористичком нападу рањена и Деса Баровић. После масовног одласка и прогона Срба из Метохије Агуши руководи протеривањем преосталог српског становништва са тог подручја.

РАСИМ АГУШИ такође из Клине, био је командант треће зоне ОВК. Сада је командант Косовског заштитног корпуса у Пећи. Одговоран је за више од 87 убистава, 29 отмица, организовање затвора лоцираних у селима Глођане, Беланица, Ликовац и Јабланица, затим за сексуално злостављање и силовање, уништавање имовине. Учествовао је у принудном исељавању неалбанског становништва из Ђаковице, Пећи и Дечана, као и у паљењу цркве у селу Горњи Рашић.

НАЗМИ АЈЕТИ из Подујева осуђен је у одсуству на седам година затвора, а по повратку из Швајцарске 1998. године ступио у ОВК. Формирао је диверзантско-терористичку групу „Црвена рука“ у циљу етничког чишћења српског становништва на подручју Подујева. Заједно са братом Авнијем прикључио се Ослободилачкој војсци Прешева, Медвеђе и Бујановца, а марта 2001. године учествовао је у терористичком нападу на припаднике МУП-а Србије и Војске Југославије. Регистрован је као уживалац опојних наркотичких средстава.

ХИСНИ АХМЕТИ из К. Митровице је за време рата у БиХ био у муслиманским војним јединицама, а организовао је ОВК на подручју Косовске Митровице. Почетком 1999. године постављен је за команданта 141. бригаде ОВК и учествовао је у готово свим нападима на припаднике МУП-а Србије и ВЈ на том подручју. Ахметијева терористичка група је 24. јуна 1998. године извршила напад на Србе у селу Пантина и киднаповала брачни пар Чедомирку и Ратомира Миљковића, чија судбина је још непозната. Иста група је 22. јануара 1999. године киднаповала Мишу Биговића на радном месту у Електродистрибуцији у Вучитрну и четири члана породице Миличковић из Невољана. У мају 1999. године припадници трећег вода ОВК убили су 12 припадника ВЈ као и Мирослава Спирића.

АБДУЛАХ БАБАЉИ из Ђаковице, један од команданата ОВК организовао је нападе на припаднике снага безбедности на подручју Ђаковице и Дечана. У тим заседама убијено је више припадника полиције. Група коју је предводио била је задужена за киднаповање, ликвидацију и застрашивање Срба и уништавање њихове имовине. По његовом наређењу више Срба је отето и одведено у терористичку базу Глођане, где су након вишедневног мучења свирепо убијени. Међу његове жртве је петоро чланова породице Шутаковић из Ђаковице.

МАСАР БАКИЈА из Ђаковице започео је терористичку активност још 1991. године приступајући паравојној организацији „Национални фронт“. Бакија је био предводник терористичке групе под називом „Црне капе“, која је деловала на подручју Ђаковице. Након повлачења снага безбедности Југославије и формирања КЗК, постављен је за шефа оперативе у Дечанима у чину мајора. Данас је у његовој надлежности контрола КЗК на читавом подручју Космета.

ИДРИЗ БАЉАЈ звани Тогер из Игларева код Клине,КОМАНДАНТ специјалне јединице ОВК „Црни орлови“ ухапшен је 11. августа од полиције УНМИК-а. Заједно са Рамушем Харадинајем, Баљај је учествовао у ликвидацији грађана чија су тела бачена у канал реке Бистрице. Ни према својим сународницима није имао милости. Листа његових злодела је дуга, па је почетком прошле године пред његовом кућом постављена експлозивна направа, у којој су тешко повређени његов син и супруга.

АФРИМ БАША из Вранића код Суве Реке започео је своју ратну активност у Хрватској, да би прошао обуку у камповима Албаније. Био је задужен за ликвидацију припадника МУП Србије и Шиптара лојалних Републици Србији. По његовом налогу прављени су спискови за уклањање, а на тим списковима били су Мишко Нишовић, припадник МУП-а из Призрена, Агим Шахити, Селим Селманај, Сахит Зогај, Иљаз Врановци, такође припадници МУП Србије.

СОКОЉ БАШОТА из Церовика код Клине, један је од организатора ОВК на подручју Дренице, Клине и Ораховца, па је у том својству и учествовао у преговорима у Рамбујеу. Иницијатор је више напада на припаднике МУП-а, али и на грађане српске националности у селима Јошаница, Бич, Добра Вода, Чабић, Којево Игларево… Учествовао је у киднаповању Десимира Јефтића из Звечана, убиству Ђорђе Белића из Кијева… Након демилитаризације ОВК обављао је дужност министра за рад и социјална питања у привременој влади.

БАЈРАМ БЕГА из Језерца код Урошевца починио је ТРИДЕСЕТАК терористичких напада, 22 убиства и 27 отмица али се ни тиме не исцрпљује његова злочиначка активност: он је учествовао у нападима на Неродимље и Гребно 1999. године, као и присиљавању Срба на принудно исељавање из овог дела Покрајине. Управо он је извео напад у месту званом Састав река код Неродимља у којем су отети Синиша Лукић и Веселин Лазић из истоименог села.

ЏЕМАЈЉ БЕЈТА из Сребренице био је официр ЈНА, па је то знање преносио и на припаднике ОВК, чији је био командант војне обуке. Изабран је за члана Главног штаба ОВК оперативне зоне Дреница, лоциран у селу Ликовац, општина Србица. Радио је на анимирању својих суграђана који су се налазили на служби у ЈНА да се прикључе ОВК. Имао је значајну улогу у организовању паралелног Министарства одбране Републике Косова, чији су припадници откривени и осуђени у Окружнм суду у Приштини. У тек формираном Косовском заштитном корпусу постављен је на место шефа одсека за персонална питања.

АВНИ БЕРИША звани Таркан из Подујева, је немилосрдно убијао „непослушне сународнике“ али и Србе – полицајце и цивиле. Убио је четворицу Шиптара – Агљуша Кастратија, Мирвету Агими и Исака Муслиуа. Руководио је групом припадника тајне полиције ОВК која је одговорна за убиство Предрага Јовановића из села Сушица код Приштине. Децембра 1998. године ликвидирао је Милића Јовића, инспектора Центра ресора државне безбедности Приштине, и Ахмета Воциа, бившег припадника покрајинског СУП. Један је од починилаца терористичког напада на полицајца из ОУП Подујево Станимира Димовића, који је тешко рањен. После формалног распуштања ОВК у септембру 1999. године приступио је Косовској полицијској служби у Приштини.

РУСТЕМ БЕРИША из села Крушевац код Пећи, одговоран је за 26 убистава, 77 отмица и организовање шест импровизованих затвора лоцираних на територији Ораховца и Призрена. Учествовао је у оружаном нападу на караулу ВЈ у селу Кошаре код Ђаковице 1999. године, када је лично убио неколико војника. Са групом терориста 11. јуна 1999. године насилно је упао у кућу извесне Хатиџе у селу Ереч и силовао њу и две њене ћерке. Исту група је физички злостављала припаднике ромске националности и силовала већи број девојака из те националне заједнице. Бериша је одговоран и за отмицу Садрија Цамаја, 9. фебруара 1999. године, као и за наношење тешких телесних повреда и убиство Шкељзена Камхерија. Сада је директор Академије КЗК „Хамза Јашари“ у Приштини.

ШЕФИК БЕЋИРИ из Косовске Каменице, звани командант Дардани, наредио је протеривање Рома из села Огошта, као и пљачкање и спаљивање њихових кућа. Био је вођа петнаесточлане групе која је протеривала српско становништво из општине Косовска Каменица, а наредио је злостављање већег броја припадника српске и шиптарске националности. Налогодавац је убиства припадника МУП Трајана Трајковића, као и етничког чишћења села Чараковце у Косовској Каменици. Организовао је допремање велике количине оружја из Гњилана у село Копривница за јединице АНА. Повезан је са криминогеним структурама преко којих организује илегалну трговину оружјем и дрогом. Тренутно је ангажован као старешина КЗК у Витини.

ЉАХ БРАХИМАЈ звани Мађун, учествовао је у више терористичких напада на полицију. Планирао је и руководио киднаповање Срба и једног броја Шиптара који су држани у затвору у Јабланици. У подруму куће је направио базен који је коришћен за мучење киднапованих. Група у којој су још поред њега били и Насер Брахимај, Фаик Мехметај, Мазми Брахимај и Цевдет Касуми, одговорна је за убиство најмање десет отетих лица, чија су тела бачена у Радоњићко језеро. Нека тела су закопана у шуми крај језера. Са члановима своје групе Брахимај је убио и три лица чија су тела бачена у реку Сушицу. Међу убијенима је био један полицајац, као и Скендер Кући. Шиптари га сумњиче за убиство Тахира Земаја. Због учешћа у оружаним акцијама АНА у Македонији и на југу Србије смењен је из штаба КЗК, а потом ухапшен. После само неколико сати притвора пуштен је на слободу.

РАМ БУЈА из Липљана, је ОСИМ политичког ангажовања у сепаратистичком шиптарском покрету лично учествовао у више терористичких акција изведених у Србици, на подручју Лапашника, Малишева, Липљана и Суве Реке. Из базе у Малишеву заједно са Јакупом Краснићијем и Аземом Суљом, руководио је терористичким нападима на српске цивиле и припаднике ВЈ и МУП СРбије. Заговарао је и организовао киднаповање припадника снага безбедности на Косову и Метохији у циљу ослобађања и размене заробљених са терористима из јединица ОВК. После повлачења југословенских и српских снага са Космета, организовао је терористичке акције у Малишеву подстичући прогон, застрашивање и киднаповање Срба са подручја Липљана. Био је учесник преговора у Рамбујеу.

САЉИ БЕРИША из села Смионице код Ђаковице, је КАО бивши официр ЈНА обучавао терористе најпре у Албанији, а затим и на Косову. Одговоран је за више од 16 убистава, отмице и противправно лишавања слободе 14 лица. Учествовао је или наређивао уништавање имовине Срба, њихово принудно исељавање, из Подујева, као и за више терористичких напада мећу којима је био и онај на село Обранџе, код Подујева. Непосредно је учествовао у убиству Екрема Реџе, највероватније по наређењу Хашима Тачија, а за то је добио 15.000 немачких марака.

СКЕНДЕР ВЕСЕЉИ звани Били, је био руководилац гарде и војне полиције у штабу ОВК, оперативне зоне Карадак, задужен за заштиту чланова главног штаба и дисциплиновање припадника те организације. У селу Злаш у подрумским просторијама кућа формирао је импровизоване затворе у којима је злостављао непослушне Шиптаре и отете Србе. Учествовао је у терористичким акцијама на подручју Гњилана и Приштине. Као руководилац у гарди КЗК наставио је са злостављањем преосталих Срба на подручју села Добрчане и Буковик. Повремено је боравио у селима Бујановца, где је био у штабу ОВПБМ, а виђен је и на подручју Македоније.

БЕСИМ ВОКШИ из Ђаковице учествовао је у киднаповању и малтретирању неалбанског становништва које је држао заточено у подрумима хотела „Паштрик“. Ту је био и затвор, којим је он управљао. Неспоредно је одговоран, између осталог, и за киднаповање Рома Бесима Рамоца и петорице Срба из Ораховца – Негована Дедића, Будимира Баљошевића, Станишу Миленковића, Звездана Мојсића. У истим просторијама мучени су Афијета и Гзим Зећири, Хасан Тафа, Шабан Баља, који су ипак пуштени. Убијени су, међутим, Бајрам Краснићи, Звездан Љушај и Раде Гаговић. После завршетка сукоба на Космету, постао је власник агенције „Беса Секуриту“ у Ђаковици, која се бави рекетирањем имућнијих грађана, недозвољеном трговином нафтом, затим пљачком и убиством богатијих Шиптара.

ЉАТИФ ГАШИ из села Добри До, код Подујева, издавао је наредбе КАО командант јединице Војне полиције и обавештајне службе ОВК за киднаповање и ликвидацију Шиптара лојалних Србији, али и присталица Ибрахима Ругове, и, наравно, Срба. По његовом налогу, у просторијама Економског факултета у Приштини 1999. године убијени су Јовица Стаменковић, Миодраг Младеновић и професор Миленко Лековић. Издао је и наредбу за ликвидацију шефа РДБ Подујево Милића Јовића. Наредио је и хапшење 12 Шиптара из Подујева и околине, као и Милана Станковића и његове супруге и Драга Тијанића из Перана. Ухапсили су га КФОР и УНМИК 29. јануара 2002. године и осуђен је на десет година затвора због ратних злочина.

ФАХРУДИН ГАШИ из Штимља учествовао је у нападима на припаднике полиције, Војске Југославије, малтретирању и отмици Срба, али и лојалних Шиптара. После доласка међународних снага, у оквиру тајне полиције ОВК, учествовао је у протеривању неалбанског становништва. Учествовао је и у отмици виђенијих шиптарских породица у Штимљу ради стицања материјалне користи. Ухапшен је од КФОР-а, али је потом пуштен. Један је од руководилаца АНА на граници према Македонији. Укључен је у организован криминал шверца и прераде дроге, трговине белим робљем на целом Косову.

ЈЕТУЛАХ ГЕЦАЈ из Лауше као један од локалних команданата ОВК је убио Десимира Петковића и Зена Дурмишија. Осим тога учествовао је у терористичким нападима на припаднике полиције и ВЈ, а међу припадницима ОВК истицао се по свирепостима. После завршетка сукоба на Космету, добио је место команданта бригаде, а формирао је терористичку групу која је узнемиравала и нападала сународнике који не подржавају Хашима Тачија. Током 2000. године ухапсио га је УНМИК-а.

СОКОЉ ДОБРУНА из Ђаковице је са својом групом у мају 1999. Као истакнути припадник ОВК извео више напада на ВЈ и полицију у којима је убијен и рањен већи број припадника снага безбедности. Постао је председник преког суда и издавао је наређења о ликвидацији Срба, али и Шиптара,политичких неистомишљеника. Учествовао је,поред осталог, у киднаповању и убиствима Миливоја Вуковића,сестара Милке и Милице Славковић,као и двојице бивших припадника СУП-а Пашка Ћеримија и Ибрахима Махмутија.

ШАБАН ДРАГАЈ из Србице, је као активни официр ЈНА учествовао у ратним сукобима у Хрватској на страни Хрватских паравојних формација,а онда се 1998 године укључио у редове ОВК. Био је на челу терористичке групе која је 18 октобра 1998. године код села Магура отела новинаре Тањуг-а Небојшу Радошевића и Владимира Добричанина. Почетком новембра 1998. организовао је отмицу и убиство полицајца Илије Вујошевића и Дејана Ђатлова. Члан је комадне структуре у Косовском заштитном корпусу.

АГИМ ЕЉШАНИ из Озрена код Пећи,предводио је терористоичку групу одговорну за убиство више Срба, али и Шиптара из Истока и Пећи.Под његовом командом убијен је Богић Бућковић из Витомирице,а средином јуна 1999. учествовао је у нападу на колону српских избеглица у близини Ораховца. Браћа Ељшани као чланови терористичке групе коју је предводио Даут Харадинај убили су више чланова породице Мусај и Бериша и још неколико својих сународника. По налогу Рамуша Харадинаја ликвидирали су његовог бившег телохранитеља Авнија Ељезија.Та група је убила и Тахира Земаја и Иљаза Селимаја. Држи монопол на промет нафте, дувана, дроге и оружја.

ЏАБИР ЖАРКУ из Качаника масакрирао је више лица српске националности. Због тих „заслуга“, Агим Чеку га је унапраедио у пуковника. Од Хашима Тачија добио је наређење да протера сво неалбанСко становништво. Педводио је групу која је киднаповала, а потом масакрирала Слободана Стојковића, пензионисаног полицајца МУП-а Србије. Почетком фебруара 2000. наредио је да се логор за киднаповање Србе који се налазио у предузеће „Санкос“ пребаци у село Река . За потребе АНЕ организује куповину оружја и организује регрутовање и одлазак стотину добровожаца која с еприкључила ОНИ у тетову.

ДРИТОН ЖЈЕЧИ из Подујева је био задужен за допремање и диструбицију оружја за ОВК, а потом и ОВПБМ. Набавља оружје и муниоцију и за АНУ. Организатпор је више терористичких акција и најближи сараднми Роберта Бертетског који је 18. априла 2001. у Приштини осуђен због убиства радника МУП-а у Приштини Александра Петровића. Учествовао је и у постављању експолозивне направе на зграду Југословенског комитета за сарадњу са УНМИКОМ у Приштини.Био је члан групе која је извршила тероростички напад подметање екплозивне направе на аутобус „Ниш експреса“.

ТАХИР ЗЕМАЈ из села Горњи Стреоц код Дечана прошао је пут од капетана ЈНА, шверцера дроге, до једног од оснивача Националне армије Републике Косово (ФАРК). Још давне 1985. био је осуђен на затворску казну од шест и по година затвора, али је побегао у Немачку. Обучавао припаднике ФАРК-а, добио чин пуковника, а током 1999. године учествовао у борбама са снагама безбедности на југословенско-албанској граници. Био је један од крунских сведока у судском процесу против Даута Харадинаја, брата Рамуша Харадинаја. Због тога су Рамуш и његова група у неколико наврата покушали да га убију.

БИСЛИМ ЗУРАПИ из села Студенчани код Суве Река. Био је официр ЈНА и учествовао је на муслинаској страни у ратним дејствима на подручју централне Босне. Починио је више од 26 убистава, 77 отмица, организовао шест затвора на територији Ораховца и Призрена… Одговоран је и за преко двадесет терористичких акција међу којима и нападе на села Оптеруша, Ретимље, Зочиште, Братотин. Близак је сарадник Агима Чекуа. Имао је високу функцију у КЗК и Министарству одбране Владе Хашима Тачија.

ГЕНЦ ЗОГАЈ из Новог Села, код Малишева, био је припадник тајне полције ОВК. Отац му је као припадник ОВК, погинуо у сукобима са снагама безбедности. Током 2002. године оптужен је за убиство Мејдије Садрију, бившег радника СУП-а Гњилане, као и Дануша Јанузија и Фете Арифи. Налази се у Окружном затвору у Гљилану.

НУРЕДИН ИБИШИ из Подујева је био командир специјалне јединице покрајинског СУП-а, а онда је прешао у ОВК, као комадант једнице, која је извела велики број терористичких акција на српску полицију. У августу 1999. формирао је терористичку групу „Каштјела“ која је имала задатак да протера српско становништво из Подујева. Учествовао је у формирању Косовске полицијске службе, из које је недавно иступио. Ангажован је као предавач на полицијској академији у Вучитрну, али је укључен и у обуци припадника АНА, која се спроводи на подручју Батлавског језера.

ИМРИ ИЉАЗИ из села Камена Глава, код Урошевца, је КАО члан илегалне организције НПК формирао терористичку групу која је извела три напада на припаднике МУП-а. Био је заменик комаданта ОВК у селу Језерце. После повлачења МУП-а и ВЈ са Космета организовао је етничко чишћење Срба из Урошевца, Штимља и Качаника. При томе је опљачкана њихова имовина, а 80 одсто објеката запаљено. Налази се на дужности локалног команданта КЗК.

ГАНИ ИМЕРИ из села Горња Дубница код Вучитрна је СА групом припадника ОВК учествовао у терористичком нападу на рудник и припаднике полиције у Старом тргу 1998. године. Био је управник логора за заточене Србе и Шиптаре који се налазио у подруму робне куће у Вучитрну. На том подручју убио је преко десет припадника МУП-а Србије и ВЈ. Руководио је терористичком групом задуженом за протеривање Срба и уништавање њихове имовине. Јуна 1999. организовао је киднаповање Душана Бракуса, Светозара Стамболића и Ћирила Јанаћковића, за које се претпоставља да су убијени. У Гојбуљу је организовао и киднаповање Ненада Михајловића, његових синова Бранимира, Владимира и Александра, као и Владана Младеновића.

АЈЕТ КАСТРАТИ је био бивши официр ЈНА,а потом један од команданата бригаде ОВК и члан терористичке групе „Голуб“. Организовао је и руководио обуком већег броја терористичких група у Дреници. Сада обавља функцију команданта Главне логистичке базе Косовског заштитног корпуса и има чин пуковника.

КАДРИ КСТРАТИ из Велике Реке код Подујева је бивши старешина ЈНА, али се и он прикључио ОВК. Био је и командант те терористичке организције у Ларској зони. По његовом налогу формирана је терористичка група која је радила на протеривању Срба из Приштине као и ликвидацији Шиптара који су имали било каква везе са органима безбедности Србије. После сукоба на Косову, постављен је за шефа логистике при главном штабу КЗК, а потом је постао и командант те полувојне органиције са седиштем у Косовској Митровици.

МЕНСУР КАСУМИ из околине Вучитрна учествовао је као локални командант ОВК у терористичким акцијама, међу којима је био и напад на површински коп Белаћевац, као и на села Сибовац и Прилужје, као и у другим многобројним акцијама против припадника МУП-а Србије и ВЈ. Због тих „заслуга“ Хашим Тачи га је после повлачења наших снага именовао за заменика министра унутрашњих послова.

НАСЕР КЕЉМЕНДИ из Пећи је почетком деведесетих година, стекао велико богатство бавећи се шверцом дувана и био је један од главних финансијера ОВК. Припада клану организованог криминала, на чијем челу стоји Рамуш Харадинај, који држи монопол над прометом дроге, оружја, трговином белог робља и дувана на територији Пећи. Интересантно је то да и у Сарајеву поседује траспортно предузеће са десетак шлепера, а постао је и држављанин БиХ. Крајем 2001. године организовао је оружани напад на канцеларију УНМИК-а у Пећи, да би уништио доказе о својој криминалној делатности.

ХИСНИ КИЉАЈ из Љубижде код Ораховца је руководио фондом за финансирање илегалних шиптарских сепаратистичких терористичких организција. Учествовао је у више напада на припаднике МУП-а Србије и ВЈ, као и на српске и шиптарске цивиле. Заједно са Фатмиром Љимајем организовао је ликвидацију више десетинна Срба и Црногораца у селу Клечка, код Липљана. После сукоба на Косову, био је главни администратор у Малишеву.

АНТОН КИТАЈ из села Будисавци код Клине је са својом браћом огрезао у криминал, бавећи се уценама, крађама, провалама… Терористичка група којој је припадао је 19. маја 1998. убила малолетног Далибора Лазаревића из села Велико Крушево, а у августу те године отела Барлеца Цолија и његовог сина. Наставио је своју криминалну делатност и после доласка КФОР-а и УНМИК-а. Браћа Антом и Ђон Китај су 19. јуна 1999. године убили браћу Радослава и Душана Дашића из села Рудице код Клине. Са својом групом, је јуна 1999. године отео и убио монаха Саротона из манастира Будисавци, а убили су и свештеника Стефана и просветног радника Вујадина Вујовића.

ФАДИЉ КОДРА из Доњег Преказа, због терористичке активности осуђен је у одуству на 20 година затвора. Био је командант специјалних јединица за Дреницу и учествовао је у терористичким акцијама против припадника МУП-а и ВЈ. Крајем августа 2002. припадници КФОР-а су у његовој кући пронашли ватрено оружје и муницију, али није због тога одлежао затворску казну. Напротив, то му није сметало да буде постављен на високу функцију у Косовском заштитном корпусу. Повезан је са члановима такозване Дреничке групе коју предводи Хашим Тачи.

АРИФ КРАСНИЋИ из села Сибовац код Обилића, приступио је екстремној шиптарској емиграцији у Немачкој. По доласку на Косово и Метохији 1988. постао је један од руководилаца ОВК, а на подручју Чичевице формирао је терористичку групу под називом „Хакарет“. Учествовао је 22. јуна 1998. године у киднаповању Драгана Вукмировића, Зорана, Душана и Петра Аџанџића, Филипа Гојковића, Марка Бухе, Мирослава Трифуновића, Србољуба Савића и Божидара Алимпића, радника површинског копа „Белаћевац“. Отео је и Жарка Спасића, 14. јуна исте године.

ГАНИ КРАСНИЋИ из околине Клине, је као локални комадант ОВК јула 1998. учествовао у киднаповању око педесет људи са подручја Ораховца. О њима се, после толико година, још ништа не зна, па се претпоставља да су ликвидирани и спаљени у кречанима у селу Клечка, код Липљана. После повлачења ВЈ и полиције са Косова, Краснићи је наставио са терористичким акцијама пресретајући возила, киднапујући и ликвидирајући Србе. Као припадник Тачијеве Демократске партије, на првим изборима изабран је за председника општине Малишево.

ЂИМШИТ КРАСНИЋИ из Лесковца код Призрена, је као члан штаба ОВК са својом групом убио је официра ВЈ Бојана Денића, а тешко ранио полицајца Рустема Агушија. Током оружаног сукоба Краснићи је спроводио усмене и писмене налоге тзв. Преког војног суда ОВК о ликвидацији српског становништва и уништавању њихове имовине на подручју Призрена. Поред осталог одговоран је за ликвидацију четворочлане породице Сезаира Скендерија из Призрена. После повлачења ВЈ и полиције, промовисан је у једног од руководилаца за подручје Призрена, а истовремено руководи такозваном Тајном косовском службом.

ЕМИН КРАСНИЋИ из Косовске Каменице, због терористичке активности осамдесетих година био је осуђен на 14 година, али је издржао девет. Као члан ОВК завршио је војну обуку у Албанији, а по повратку на Косово учествовао је у сукобима са припадницима ВЈ и МУП-а. После повлачења наших снага са Космета, као комадант ОВК за Косовску Каменицу био је налогодавац прогона неалбанског становништва. Био је један од руководилаца КЗК са седиштем у Гњилану. У својој кући у селу Дајковцу био је дуже времена смештен Ридван Ћазими, звани Командант Леши, један од челника ОВПБМ. Укључен је у организовани криминал.

ЈАКУП КРАСНИЋИ из Негровца код Глоговца, осуђен је 1982. због сепаратистичког деловања у оквиру организације Националне партије Косова. Један је од оснивача ОВК у Дреници и комадант терористичке групе „Голуб“. Обављао је функцију портпарола у Главном штабу ОВК, а као члан политичке дирекције ОВК био је упознат са планирањем, извођењем и организовањем киднаповања, убистава и физичког злостављања српског становништва. Сада је генерални секретар Тачијеве ДПК и министар јавних служби у Влади Косова

Коментари (16)

  1. Voja каже:

    О ВУКОВИИИИИ !!! ОКУПЉАЈТЕ ЧОПОР !!! ОТВОРЕН ЈЕ ЛОВ. НАПРЕД ВУКОВИИИИ !!! =D

  2. Александар каже:

    На овом линку има потпунији списак шиптарских терориста…у пдф формату је…www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19991

  3. Dragan каже:

    Tekstovi su vam dobri, al za Boga miloga, zasto ne mogu da se kopiraju?

  4. Данко Б. Марин каже:

    Канцер – некада је СФРЈ финансирала албанске “професоре” из Албаније да “предају” на Универзитету у Приштини,ово је исто то- мало другачије… Прилагођено времену и другосрбијанским дефекташима!Маске су пале,време је и да…

  5. marko каже:

    Vuci carevi..hoce li nam neko opisati desant na selo Kijevo??

    1. ЈЕДИНИЦА каже:

      Легија одавно описао у својим књигама.

      1. BELA GOGIC каже:

        MOZES LI MI RECI U KOJOJ KNJIZI JE LEGIJA OPISAO DESANT NA KIJEVO?

  6. bdorotej каже:

    Тужно је што сва ова говна-хрватска,муслиманска,шиптарска -имају комплетиране спискове Срба против којих су ратовали,само ми Срби каскамо као и увек-УБИ НАС НЕ СЛОГА…

  7. 21.БСД каже:

    Ево и једна мале допуне на списак:
    1.Сељадин Џеза звани Хоџа
    Деловање:Трансфер муџахедина и оружја из Албаније у Македонију.
    Место тренутног пребивалишта:Скопље.

    2.Мухамед Хадафан Гамали

    3.Назим Ајети
    комадант 3.Оперативне зоне ОВК.

  8. Zoran каже:

    Требало би неколико њих ухватити и пелцовати еболом, као што то раде душебрижни светски доктори у Африци, и пустити их у Приштину, – тек да се мало занимају и шиптари и КФОР.

    1. Војвода каже:

      Е, ово ти је одличма идеја, Зоки, свака ти част! Пелцовати десетак шиптарске пашчади и пустити у Приштину и Урошевац (због нато базе)…

  9. rade каже:

    Rustem Berisa radi u politici u Beogradu ima profil na FB

  10. goran каже:

    Vatra se vatrom suzbije ne trebamo biti ljubazni sa nekim ako nije pravoslavac.

  11. ЗОРАН каже:

    Aу колико злотвора на функицајама јебо их нато пакт и дијаспора са све домаћим издајницима и изгредницима но све стоји све пише народе чувајте оквире и муницију мора се деци ово пренети доћи ће судњи дан да свако од њих добије по метак најмање или им неко ближњи страда још за камату јер заслужили боље нису окорели сепаратисти и терористи на светој српској земљи.

  12. zozon каже:

    ваљда ће у Србији некад бити Срба, мада како је стање тренутнои у Србији чисто сумњам постали смо вееееелика говна………….

Напиши коментар