Србија

Шок терапија

Пише: проф. др Мила Алечковић

У Србији је најзад почело рушење менталних фијока . Протест који су покренули СНП Наши, вечно шематски , са картом у једном правцу, нападани као „фашистички олош“, „фашистичке фаланге“ и слично, према импресарију Мадлен Олбрајт и њених увежбаних и угојених Шорош омладинаца и Шорош медија, био је шок-терапија за све затворене, параноидне и провинцијске умове.

Цео сценарио синоћног протеста , али и храбри уводни говор Ивана Ивановића, запушили су најзад уста WASP методи која је у рањивој Србији готово увек успевала: завади Србе на неколико идеологија и битка је, и без оловних војника, добијена.

Ови млади људи схватили су оно што је разумео још давно Никола Пашић када је енглеском амбасадору у Београду с намерном ароганцијом и српским поносом рекао: „Ако наставите овако господине, сматраћу вас обичним грађанином у Србији“. Рафинираном Енглезу , ово је било довољно. Знао је он добро шта та реченица значи и схватио је да српски домаћин схвата шта они у свом енглеском етичком бентамовском утилитаризму , као наследници римске лукаве сентенце, вековима успешно спроводе.

Наравно, свако истинско особођење народа и појединаца почиње демистификацијом лажи, халуцинација и илузија. Када се на протест изађе против беде и сиромаштва, против терора пљачкашких банака и против тога да само 0,5 посто српског народа одлично живи од јада свих других, онда приче о томе ко је на којој страни био пре скоро једног века, више немају никакав значај. Ово не значи да људи треба исто да мисле. Али, то значи да могу да се уједине у ономе у чему су сви једнаки и у чему им је свима тешко.

Ако сви они који су победили страх, слабост и конформизам мисле да је банкарска годишња камата од преко двадесет посто огромна за бедне српске плате, ако мисле да сва јавна предузећа у Србији немилосрдно, као некада Турци наметима и харачима деру народ, ако заједнички сматрају да су сви грађани у 21. веку заслужили да имају социјалну помоћ, већ ово је довољно да се сви уједине у борби за тај базични аксиоматски ниво, тј. за темељ. Да би дошло до других нивоа и избора ко жели краљицу, ко кнеза, а ко цара или републиканског државника, људи треба прво да могу да стоје на ногама и да нису болесни и изгладнели. А већинска Србија је, на жалост, данас, 2013. године лета господњег, јако изгладнела!

Ако су у октобарском преврату 2000. године сви сањали да ће бити богати и да ће постати велики доларски акционари, сада се тај УСА сан растопио као мехурић од јевтине вештачке сапунице чији је мирис нагло испарио. Људи су схватили да им је на врат натоварен политички и економски систем у коме, не случајно, него намерно, не случајно, него по дефиницији, живи добро само 0,5 посто не најбољих, него најбезобразнијих психопата. Схватили су да је основна подела народа у Србији данас она на : гладне с једне стране и на сите и дебелгузе с друге. Друго су све више октаве.

Сам руски председник разумео је исто ово на време када је расправе у руском бројном расејању о томе ко је „бео“, а ко „црвен“ избрисао својим ставом интелигентног преузимања онога што је било најбоље у монархији и онога што је било најбоље у републици, као и у идеологијама разних боја. Зато су у време Де Гола и комунисти са комунистом и касније деголистом Андре Малроом, али и бројни монархисти, после рата у Француској, могли да изгласају серију изванредних социјалних закона. Али, тако нешто покрећу само највећи духови који улазе у историју као ујединитељи народа, а не као њени разбијачи. А Србијом још увек владају разбијачи у виду страних амбасадорчића који телефонским позивима управљају умовима корумпираних и слабих лакеја.
Зато већ дуже времена, као и мој добар пријатељ Александар Дугин, пишем и проповедам да је дошло време да се уједине робови свих врста, свих боја и са свих страна. Млади људи су то схватили и борба против митова , као оном о „две Србије“ је почела. Нема две Србије, постоје само две категорије: Зло и Добро, нагон Смрти и нагон Живота, Танатос и Ерос, а Србија може или да потоне у Зло, или да високо дигне главу кроз Добро.
Док је младих људи који се смеју кад их полиција збуњено и панично, пред почетак протеста испитује : „Па добро, шта је ово, је ли ово протест левих, или десних ???“, дотле ће бити и снаге за централну борбу и за погодак право у мету.

Честитам „Нашима“ на томе што су успели да збуне своје нападаче, који више не знају којим речима да их нападну ! Пореметили смо им све менталне фијоке у глави ! Мораће поново да зову стране амбасадоре да их питају шта сад да пишу !

Браво!

Коментари (1)

  1. Данко Б. Марин каже:

    Сви робови су уједињени да се харач султана Тијанића од РТС-а укине, а по злу и неслободи чувен НУНС је против! Слобода за српске медије је ултимативна! Желим да у директном преносу видим шта тражи младост Србије, желим потентне у емисијама, а не другосрбијанске више дегенерике и антидемократске рајетине да заузимају медијски простор својим болесним умовима и импотентним “умовањима”!

Напиши коментар