Слободан Вуковић: Само да нас велики оставе на миру

Социолог Слободан Вуковић о ревизији историје и нашим односима са светским силама и „сударима“ на Балкану. Када би моћне државе одустале од уплитања у наш живот само десет година потпуно бисмо се опоравили

Први светски рат определио је судбину Србије све до данас, а однос према њој, како великих сила, тако и „југословенске браће“, понављао се по истој матрици у сва три рата (Првом, Другом и током деведесетих), сматра Слободан Вуковић, управник Центра за социолошка истраживања Института друштвених наука у Београду.

Како наводи у две последње књиге („Српско друштво и економија 1918-1992.“ и „Етика западних медија: антисрпска пропаганда деведесетих година 20. века“) од самог почетка Србију су пратиле исте оптужбе, које су долазиле из различитих извора – да је хегемонистичка, узурпаторска, да искоришћава северозападне републике, деведесетих да је фашистичка, а Југославија, која је сматрана њеном творевином, звана је „тамницом народа“. Те оптужбе долазиле су из Аустрогарске, Хрватске и Словеније, Немачке, па чак и Коминтерне.

– Коминтерна се 1924. залагала за издвајање Хрватске из Југославије, што је прихватила КПЈ, а генерални секретар Милан Горкић је био за да се Италији и Мађарској уступе неке територије да би се „срушила хегемонистичка српска буржоазија“. ЦК КПЈ поздравља усташки покрет против „српских окупаторских власти“ у Лици и Далмацији. Комунистичка партија није бирала средства да дође на власт, по цену комадања властите земље. Ти ставови задржани су до распада Југославије.

Саставни део таквих односа према Србији су и најновији покушаји да се ревидира историја и прекроји слика о почетку Првог светског рата – да се Гаврило Принцип прогласи за терористу, а Србија за изазивача рата.

– У то време за 30 година убијено је више од 50 званичника у свету. И ништа није изазвало такву историјску лавину као убиство Франца Фердинанда. Аустроугарска је била велика и модерна држава са више од 50 милиона становника, која је живела у сталном страху од руског фактора на Балкану. Нас су видели као источњаке, као људе без културе и традиције, као мрачни исток супротан европској цивилизацији. Ревизија Првог светског рата почела је одмах по његовом окончању, да би касније утихнула и обновила се пред распад СФРЈ. Мада су Немци потписали да су кривци за рат, касније су покушавали то да измене.

* Како?

– За време Другог светског рата покрадена је огромна архивска грађа из Србије да би се избрисала њихова кривица. Пред распад Југославије поново оживљавају приче да су Срби кривци за Сарајевски атентат и рат. Немачка у интегрисаној Европи постаје економски најмоћнија, и њена негативна улога покушава се гурнути под тепих. Учешће ове земље у разбијању Југославије било је одлучујуће. Америка се тек касније укључила.

* Који су поводи за тај стални, упорни негативни однос?

– Осим сталне немачке жеље за продор на исток и југоисток, они су разбили Југославију и зато што је била симбол пропасти Аустроугарске. А да би је разбили, морали су да је демонизују, Србе прогласе за терористе, а земљу за последњу оаза комунизма у Европи. Осим пораза у Првом, Немци доживљавају пораз и у Другом светском рату. Није ту наш допринос одлучујући, али у односу на број становника допринели смо више него неке друге европске земље. Наравно, ту је и прање сопствене фашистичке прошлости, и прозивање Срба као фашиста. У њиховим новинама се форсира стара прича да су Словенци и Хрвати били и* Зашто се опет покреће питање ревизије?

– Немачка је моћна држава и биће све моћнија. Она се ослобађа великог америчког притиска и покушава да избрише своју кривицу за Први светски рат. Не би ме изненадило да за деценију или две покуша то и за Други. Још је Клинтон рекао да је узрок Другог светског рата Први, и да није било Првог не би било ни холокауста!

* Србија је из тог Великог рата, како су га онда звали, изашла опустошена, са десеткованим становништвом и разореном привредом, али са необјашњиво снажном жељом да се уједини у Југославију. Та жеља ће је, како кажете, скупо коштати…

– Њена политичка елита није знала шта се иза брда ваља, није знала шта се дешава около, посебно у Хрватској. Желела је да уједини Србе на Балкану, а Српска радикална странка је још 1888, дакле 26 година пре рата, ставила то у свој програм као циљ. Словенија је морала да уђе у заједничку државу јер је већ почела да се германизује, а и Хрватска би била раскомадана или сведена на неколико жупанија. Првих пет година они доживљавају невиђен привредни развој. Велика инфлација топи дугове, влада потражња за робом које нема. Са великим заштитним царинама Хрвати и Словенци, чија привреда, за разлику од српске, није била уништена, напредују. Касније се то нивелише, али су северозападни народи заузели боље стартне позције, а при том, незадовољни условима уједињења, све време кукали. То су радили до коначног раздруживања. Размирице између Срба и Хрвата су дошле до таквог усијања да је краљ Александар два пута размишљао о ампутацији Хрватске.

* Зашто су Срби константно трпели такве нападе? Италијани и Мађари тридесетих година финансирају кампове из којих се регрутују усташе које врше терористичке нападе.

– Разлог је једноставан – тамо је живело веома много Срба. Други разлог је жеља да се победи Аустрија, која је као опасност висила над независношћу Србије још од кнеза Милоша. Трвења расту с економском кризом, која код нас стиже са закашњењем од две године, баш као и сад. Али тада је држава брже и паметније реаговала. Она спасава индустријска предузећа и улази са својим капиталом. Проблем настаје кад легализује стварање картела. Седамдесет одсто картела је из Славоније и Хрватске. То исцрпљује стандард људи у сиромашним крајевима и сиромашних на северозападу.

* Кад се погледа тај период, виде се многе сличности са данашњим. Рецимо, често су се мењале владе.

– Између два рата измениле су се 42 владе, а само у првих десет година 27 влада и 123 министра. Економски програми били су везани за личности, па су се мењали како су се мењали носиоци власти. Зато није постојала конзистентна економска политика, која би решила проблеме. Нестабилне владе су проблем свих земаља са мањком демократије. Држава је била млада, са још неразвијеним институцијама. Ни ми данас, двадесет година од разградње Југославије, немамо чврсте институције, све су на климавим ногама, па замислите какве су тек биле тада! И дан-данас сви сегменти живота зависе од политичких лидера.

* Зашто толико волимо вође, као да смо малолетни?

– Зато што се до данас нисмо опоравили од Првог светског рата и тог страшног губитка, који се после само настављао. Следи ужасан братоубилачки рат, од 1941. до 1951, не само између различитих народа, већ и између комуниста и грађанске класе…

* То све не може бити оправдање за слику коју сте у својим књигама описали: није постојала професионална бирократија, већ су државни службеници били под јаким партијским утицајем, па за нерад нико није одговарао, што је сиромашило државу. Од тада се ништа није променило.

– Није јер нисмо имали нормалан развој. Пре 1914. Србија је била уређенија држава и била је мања разлика између ње и Европе него сада. У међувремену десила су нам се два светска рата, комунизам и разбијање државе, санкције. Не знам да ли би то издржале много веће нације. Санкције су уништиле целокупну српску привреду, а дотукла ју је наопака приватизација. Како се одатле вратити? Београд је једини европски град који је у прошлом веку бомбардован пет пута (1914, 1915, 1941, 1945, 1999). Имали смо веома моћне непријатеље Немце и као народ нисмо успели са њима да се споразумемо. Нисмо никог имали да нас заштити. Мали смо, и као што смо били мали 1389. да се супротставимо турској сили, тако смо мали и касније да се супротставимо осталима. Таман нешто кренемо да градимо, када нас историјски ток прекине и опет се вратимо уназад.

* Зашто после живота са народима који нас нису волели и економски нас искоришћавали у две Југославије, опет жалимо за том државом и до краја смо се борили да опстане?

– Они су стално кукали да су искоришћени, мада су били у предности. Природно је да развијени искоришћавају неразвијене, али не и да онај који искоришћава кука. Срби су на многе ствари пристајали зато што су уложили велике жртве у настанак Југославије. У Првом рату гине 1.240.000 људи (према најскромнијим проценама 850.000), између осталог, за уједињење. Нисмо могли да одустанемо од идеје коју смо тако скупо платили. И у Другом светском рату опет највише страдају Срби. Зато Срби Југославију бране и деведесетих.

* Али, зашто је данас југоносталгија највећа код нас?

– Зато што је културна и економска елита из „круга двојке“ имала куће по хрватском и словеначком приморју, и зато што су вршили свакодневну пропаганду. Наравно да су они најбоље живели у време Броза, могли да путују, били су добро плаћени, послушници у систему. „Деца комунизма“ овде никад нису престала да учествују у политичком и друштвеном животу.

* Како видите наше односе са бившим југословенским републикама у будућности?

– Биће добри јер ће нас на то опет натерати спољни притисци. То ће бити кључни услов за наше интеграције. У међувремену ће спласнути и антисрпске страсти у окружењу. Ни пријатељства, ни непријатељства нису вечита.

* Примећујемо још једну правилност – сваки пут када су се ММФ и Светска банка умешали у нашу економију, долазило је до пада производње…

– Они су спроводили рестриктивну политику, стало им је да се врате дугови, без обзира како ћемо ми то преживети. А ми смо на такве аранжмане пристајали јер смо од 1945. трошили више него што смо производили и стално смо имали платни дебаланс. Наша политичка елита била је поткупљива јер није имала суверен економски основ. Долазили су људи са улице, „шетачи“ жељни промоције. Увек је хтела за себе више него што јој припада и што је друштво могло да издржи.

* А зашто је народ трпео такву елиту?

– Зато што нисмо имали демократску традицију. У 19. веку имали смо тек неколицину писмених. Не можемо да прескочимо толико година за час. Али сам сигуран да када би нас десет година велике силе оставиле на миру, потпуно бисмо се, и економски и политички, опоравили.

ОД ЈУГЕ САМО ШТЕТА

* Како вам се чини пробни балон који је пуштен са формирањем западнобалканског савеза који је већ назван Г6?

– То ми личи на неки покушај Европе да што безболније интегрише Косово и Албанију. Не би ме изненадило ни да покушају да створе неку нову Југославију. Не знам ко би и какву корист од тога имао, али знам да ми сигурно не бисмо.

ВЕЗЕ С НЕМЦИМА

* Иако често непријатељи, Срби су вазда економски зависили од Немачке…

– Пре Другог рата транспортовали смо из Војводине и Славоније жито Немцима и Аустријанцима, и нешто Чесима. Оданде смо увозили индустријске производе. Хитлер је из Југославије откупио пред рат огромне количине хране. Тада су буквално рађени клиринг послови између нас и Немаца, међусобно смо пребијали дугове. Нисмо успели те економске везе никад кроз историју да капитализујемо. Сада то покушавамо, видећемо да ли ћемо успети.




1 коментар

  1. Aleksandar

    U potpunosti sam saglasan sa Slobodan Vukovic i kada bi nas ostavili 10 godina mi bi se koliko toliko oporavili.Inace dobar clanak i sve objasnjava ukupno sve.Menije to jasno sve odvano i zakljucio.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *