Следећи директор ЦИА спреман за борбу на свим фронтовима

Оставка директора Агенције ЦИА Петреуса због скандалозне љубавне приче је натерала Барака Обаму да хитно потражи замену за њега. Тако се поново појавила кандидатура ветерана обавештајне службе Џона Бренана. Први покушај да се он постави на чело Агенције је учињен 2009.године и није имао успеха. Кандидат лично је сматрао да је то немогуће због његовог учествовања у покушајима да „спорне методе истраге“, тачније – сурова мучења, буду уведена у радну праксу Агенције.

Ко је Џон Бренан? И зашто се Обами чини да је он незаменљив? Треба да се каже да је Бренан врло затворен човек, и да је вишегодишње службовање у Агенцији ЦИА само појачало ту његову особину. До његовог правог „ја“ је врло тешко доћи. Утицај је извршила и његова прошлост када је прве романтичне године он провео као обавештајац, при чему га је његова Агенција проверавала кроз конкретне налоге. Дуге косе која је падала у очи, са минђушом која је изазивала запањеност, у шареној хипи кошуљи он је путовао у Индонезију, Бахреин и Египат. У Каиру је завршио обуку на Америчком универзитету. Проучавао је арапски језик.

Ако је судити по званичној биографији он је у ЦИА уведен као стални сарадник 1980.године. Бавио се аналитичким послом у одељењу за Блиски Исток и Јужну Азију. После се специјализовао за борбу с тероризмом. 1994. – 1995.год. дужност му је била да председнику Клинтону саопштава информације до којих је дошла обавештајна служба. 1995. – 1996.год. је радио као помоћник Џорџа Тенета који је у то време био заменик директора ЦИА. Затим је био резидент у Саудијској Арабији. Терористичка проблематика је и даље била у центру Бренанове пажње, обзиром да је Осама бен Ладен, лидер „Ал-Каиде“, био из Саудијске Арабије, а у руководству те организације је било много држављана Саудијске Арабије. Бренанова резидентура је успела да се у структуру „Ал-Каиде“ оперативно увуче, што је омогућавало не само да се прати бен Ладенов рад, већ и да се чланови његове организације искористе за интересе ЦИА. Тако је рађено и у земљама бившег СССР-а, на пример у Чеченији.

1999.године Бренан се поново нашао у екипи штаба Тенета, директора ЦИА. После терористичког акта у Светском трговинском центру у Њујорку 11.09 2001.године Бренан је постављен за руководиоца Националног центра за борбу са тероризмом. Тај посао је од њега захтевао коришћење све снаге и памети како би у условима кризе могао успешно да маневрише по кулоарима власти. Од самог почетка је схватио да мора да игнорише неке чудне околности пробијања и деловања „Ал-Каиде“ на територији САД. Многе чињенице су могле тешко да се сместе у општу слику свеобухватног напада „Ал-Каиде“ на Сједињене Државе. Није искључено ни да је повод за Бренаново напуштање Агенције 2005.године био унутрашњи конфликт у вези с тим. Он је формирао компанију Analysis Corporation, која се специјализовала за проблематику обезбеђења безбедности крупног бизниса.

У јануару 2009. Бренан се вратио у Белу кућу и постао главни саветник председника Барака Обаме за борбу са тероризмом. У јавним иступањима Бренан је критиковао „претеривање“ антитерористичке борбе за време председниковања Буша-млађег, али је сам радио по истим принципима: прво је отварао ватру, а тек после тога размишљао о томе шта се у ствари дешава. Бренан се сматра за иницијатора масовног коришћења беспилотних летилица за ликвидацију терориста изван САД-а. Понекад се те летилице представљају као чудо технике у наоружању 21. века. За време тог Бренановог мандата специјалне снаге САД су 2.маја 2011. у предграђу Аботабада (Пакистан) ликвидирале бен Ладена. У вези са Белом кућом Бренан је водио операције проналажења арабљана из Саудијске Арабије и формално је имао разлога да себи припише део постигнутог успеха. Епопеја са беспилотним летилицама и убиство бен Ладена су послужили као аргумент за поновни Обамин покушај да Бренана постави на место директора ЦИА.

У вези са тим су 7. фебруара у Сенату САД одржана прва заседања. У сали су се нашли и они који су били против, који су кандидату узвикивали „Бренан – убица деце!“, „Лажов!“, „Издајник!“, „Непријатељ демократије!“, „Претња по националну безбедност!“. Фотографија је „овековечила“ реакцију Бренана на те узвике: лице му се претворило у маску, очи су се сузиле, уста зауставила у пола речи. За његовим леђима се назиру телохранитељи.

Протести су прекинути тек када су демонстранти удаљени из сале. Питања сенатора су се углавном односила на две епизоде из Бренанове службене каријере: његово учествовање у одлуци да се у уобичајени поступак у раду ЦИА поставе и мучења „трећег степена“ и прећуткивање чињенице о повећању броја жртава међу цивилима у току коришћења беспилотних летилица. Бренан није био убедљив док је одговарао на питања о свом учешћу у мучењима и формирању мрежа тајних затвора. У том периоду он је био на дужности заменика извршног директора Агенције и његов задатак је био да обезбеђује дневну контролу функционисања различитих одељења ЦИА, тако да се тешко може поверовати да он није ништа знао о томе шта Агенција ради. А он сам каже да се за њега „копирала одређена документација која се односила на тај програм [мучења]», али да он није учествовао у разради тог програма“.

Зашто су документа копирана? За контролу практичне реализације програма? Наравно! Зато Бренанова објашњења да он није спречавао да се мучења прекину и да у тај процес нису звани оперативци „зато што нису постојала одговарајућа овлашћења“ представљају празан изговор. Бренан је све добро знао и одобравао, ако не и санкционисао мучења. На памет му није падало да се супротстави суровој пракси. То је било време Буша-млађег, када су сарадници структура моћи ризиковали каријеру уколико су показивали „слабост воље“ или „неоправдани хуманизам“ према потенцијалном непријатељу. Бренанови опоненти су унеколико поткопали његов интервју у коме се он похвално изразио о ефикасности метода мучења које користи ЦИА, између осталог и мучења помоћу воде (waterboarding).

Бренан је такође био главни организатор, а затим и надзорник програма коришћења беспилотних летилица за ликвидацију одређених терориста. У току заседања Сената он је чврсто стајао на својој позицији: „Земља има право да се законски штити, ми то радимо како бисмо Американцима спашавали животе“. Без имало колебања моралне врсте и освртања на међународне законе то „право“ Обамина администрација широко примењује. Беспилотне летилице су нападале циљеве у Авганистану, Пакистану, Јемену, Либији, Сомалији и другим земљама, при чему Бренан тврди да није било „нехотичних жртава“. То је отворена лаж. Свима је познато да су ракетни удари са беспилотних летилица често наношени по непровереним циљевима и да су доводили до погибије људи који нису били ни за шта криви, између осталог и деце. У време првог Обаминог мандата само у Пакистану је убијено 176 деце.

Нови талас узнемирености у лову на људе је изазвало укључивање у списак циљева беспилотних летилица и Американаца, за које се може посумњати да су сарађивали са „Ал-Каидом“. Тако је у септембру 2011. у Јемену беспилотна летилица убила држављане САД-а – Анвала ал-Авлакија и Самира Хана. Та двојица никада званично нису оптужена за тероризам, за њима није расписивана потерница, али су убијени. У службеној белешци Министарства правде која је била припремљена за заседања у вези са Бренановим постављењем, објашњава се да администрација САД може да дозволи убиство Американаца уколико постоји „чврста увереност да су они у договору са „Ал-Каидом“ или организацијом која је у савезу са њом“. При том докази да су они „увучени у конспиративни рад на припреми напада против Сједињених Држава“ нису потребни. Довољна је „увереност“ и на основу ње се доноси вансудска смртна пресуда. Вероватно је да ће на следећем заседању комисије Сената о обавештајном раду, када се наставља Бренаново испитивање, та тема обавезно поново испливати.

Сада он, како би заслужио наклоност сенатора, обећава све: максималну транспарентност у раду Агенције, исцрпно информисање Конгреса, редовну комуникацију са новинарима и т.д. По медијима се шире чак и верзије да мисија Бренана уколико он буде постављен на дужност директора ЦИА представља сређивање репутације Агенције од ексцеса из времена Џорџа Буша – млађег. Јер, као – оперативни персонал је морално-психолошки истраумиран зато што је позиван да врши мучење људи. Многи сарадници се плаше да ће због врелих ратова у које се увлаче Сједињене Државе са посвећеношћу која плаши, ЦИА поново морати да на међународној арени прихвата послове којима обавештајне службе не треба да се баве.

Џон Бренан на дужности шефа ЦИА неће моћи мирно да живи. Персонал те службе која броји неколико хиљада људи неће само да се бави прикупљањем информација, већ ће морати и да ратује, и то у још тежим условима него што је то било у Ираку и Авганистану. А ветеран Бренан ће наставити да ради оно на шта је навикао: ратови, истраге „трећег степена“, шпијунажа, сакривање информација од Конгреса, напади беспилотних летилица на своје, када своји постану непотребни или опасни…

Нил Никандров / Фонд стратешке културе




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *