Сјећање на јунака Бошка Перића Пешу

У Ражљеву, код Брчког, служен је помен поручнику Бошку Перићу Пеши (22), прослављеном команданту Специјалне јединице „Пеша“, Прве посавске бригаде Војске Републике Српске.

Бошко Перић Пеша

Перић је погинуо на мајевичком ратишту 14. новембра 1994. године, у покушају спасавања 74 заробљенa борца Прве мајевичке бригаде.

За живота је одликован Медаљом хероја Милана Тепића, а постхумно и Орденом Обилића. Вијенце и цвијеће на гроб у Ражљеву положили су родбина, саборци, представници борачких организација Брчког, Бијељине и Угљевика и делегације Српских удружења из Брчког. 

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Милорад Кутлешић рекао је да је командант Бошко Перић Пеша, који је погинуо на данашњи дан прије 21 годину на мајевичкој коти Лисача, био Обилић над Обилићима.

Поклањајући се сјенима овог српског борца, Кутлешић који је био његов командант рекао је да је Пеша био и остао у сјећању читаве Посавине, Мајевице и Семберије као легендарни српски јунак, који није био локал-патриота већ се свјесно жртвовао живот за српски народ.

– Сви борци Војске Републике Српске били су Обилићи, а Пеша је био Обилић над Обилићима. Он је положио је живот, спасавајући српске борце из окружења на мајевичком врху Лисача – рекао је Кутлешић.

Бошко Перић ПешаСВЕ БИТКЕ НЕБЕСКОГ РАТНИКА

Бошко Перић Пеша: „Ви који кренете заједно са мном, рачунајте да се нећете вратити!“

Овако је Бошко Перић Пеша, легенда Посавине, јунак нашег доба, говорио својим борцима дан прије него што ће кренути на свој посљедњи и најчаснији ратни задатак, да се из обруча на Лисачи, са вјечно немирне Мајевице, извуче преко седамдесет српских бораца који су се већ неколико дана, без хране и воде, са мало муниције, одупирали бесомучним насртајима муслиманске војске. А тог 14. новембра ратне ’94, када је специјална јединица Пеша на челу са својим командантом кренула у одсудну битку за спас живота седамдесет младића, све је подсећало на смрт. И тешке јесење магле које су се ваљале планином, и ситна киша што је до кости продирала и рески рафали који су данима одјекивали Великом Јелицом и Лисачом.

Пред налетом Пешиних специјалаца пали су први муслимански ровови. Испред својих бораца јуришао је Пеша, као да је крилат, а онда прасак бомбе и фатално мали гелер заустављају орла у лету. Окончан је живот ратника, хероја, легенде из хиљаду битака, живот у коме је било уткано хиљаде живота. Престално је да куца срце човека коме су Бог или судбина, ко ли би га знао, одредили животни пут херојства и чојства. Шест рана надјачало је младо тјело, али седма је била фатална.

Слава јунаку и вјечно хвала.




3 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *