ШИПТАРСКИМ ОВК ЗВЕРИМА ПО 15 ГОДИНА РОБИЈЕ: Побили српске војнике па их опљачкали на Кошарама!

Виши суд у Нишу осудио је на по петнаест година затвора осам шиптарских терориста из такозване ОВК који су 30. септембра 1998. године у граничном појасу између тадашње СРЈ и Албаније извршили два терористичка напада и убили шесторицу војника и исто толико ранили…

Како је утврђено током судског поступка Шаћир Маљоку, Гаши Џафер, Гаџафери Демуш, Маљоку Дем, Агрон Исуфи, Чуни Антону, Рабит Алија и Рустем Бериша и још тридесетак неидентификованих особа припадници јединице „Кобра“ којом је руководио сада покојни Агим Рамадани су неутврђеног дана ушли из Албаније на Косово где су поставили две противтенковске мине на пољски пут између караула „Маја Чобан“ и „Морина“.

Гранична патрола је војним возилом „ТАМ 110“ пролазећи тим путем 30. септембра 1998. године нагазила на мине и тада је погинуо вођа граничне патроле Војске Југославије Милан Бундало, док су четворица војника повређена.

Истог дана у близини караурле „Кошаре“ пуцали су из заседе на возило „пинцгауер“ и тада су погинули Владимир Радоичић, Миладин Гобељић и Илија Павловић, сви војници ВЈ на служењу војног рока, као и војници по уговору Мирослав Јоцић и Милош Павловић, док су тешко рањени капетан Горан Лозница и Горан Симић.

Убијени пре 17 година

Пре седам година суд у Косовској Митровици осудио је убице на по петнаест година али је након жалбе њиховог адвоката Апелациони суд ту одлуку укинуо.

Након потписивања Бриселског споразума предмет је уступљен Касационом суду који га је доставио на одлучивање нишком Вишем суду.

Мајка војника: Да се мој Владимир не заборави!

Владимирова мајка Лозанка Радоичић рекла је да за њеног сина правда никада неће бити задовољена јер не верује да ће његове убице икада завршити у затвору.

Каква је то правда када се пресуда доноси осамнаест година после Владимировог страдања ? Чак и да су добили по 40 година затвора не знам колико би то била правда. Чули сте на суђењу какве су биле ране мога сина и његових страдалих другова. То се преболети не може, међутим нисам хтела да заћутим и када су сви ћутали. Хтела сам да охрабрим и друге породице да проговоре, да не дозволе да се њихови мртви забораве – казала је Лозанка.

Образлажући пресуду, судија Небојша Жикић казао је да на страни оптужених није нашао ниједну олакшавајућу околност.

– Мени је жао што нисам могао да им изрекнем већу казну – рекао је он и додао:

– Међутим, из мени непознатих и неразумљивих разлога тужилаштво у Митровици није се жалило на пресуду тамошњег суда којом су они осуђени на петнаест година затвора већ се жалио само њихов бранилац а у том случају закон предвиђа да казна не може бити већа од изречене – објаснио је Жикић.

Кључни доказ против терориста био је видео запис који су направили на којем се види да су убијене војнике опљачкали.