Шиптари отимају престо цара Душана у Високим Дечанима?!

Шиптари сматрају да је амблем двоглавог орла на светој столици „јасно обележје Албаније“. Демантују их игуман манастира Дечани Сава Јањић, историчари, стручна јавност…

presto-cara-dusana

Шиптари тврде да полажу право на стару српску светињу – мермерни престо цара Душана у Високим Дечанима, сазнајемо из кругова блиских манастиру Дечани!

Ову тврдњу, према нашим сазнањима, Шиптари темеље на основу амблема двоглавог орла на светом трону (иначе једином аутентичном и потпуно сачуваном српском престолу из средњег века), који по њима представља “јасно обележје Албаније”!

Игуман манастира Дечани Сава Јањић каже за наш портал да ово није први пут да се среће с таквим и сличним тврдњама, али да не обраћа пажњу на њих, јер представљају ништа друго до “узалудне покушаје самозваних тумача историје да докажу нешто што ниједан озбиљан историчар не би смео да тврди“.

– У манастиру нема ничег што би се могло довести у било какву везу с Шиптарима. Имамо једну од најбогатијих и најбоље сачуваних манастирских документација, која то јасно доказује – почиње причу Јањић и додаје:

– Поменућу вам само “Оснивачку дечанску повељу”, у којој се налазе имена свих житеља Дечана, вековима уназад. Интересантно је, на пример, да су сва од забележених имена словенска.

Да је према Јањићевим речима, полагање права на престо цара Душана, на основу амблема, бесмислено, указује и више него евидентна разлика између српског и шиптарског двоглавог орла:

– Шиптарски је црн и с подигнутим крилима, док је српски бео, са спуштеним крилима. Остаје ми само да закључим да овакве тврдње долазе из узалудних шиптарских покушаја да себи изграде историјски континуитет, с обзиром на то да се под тим именом појављују тек у 11. веку. Овакве хипотезе сврставам у домен научне фантастике, баш као и оне према којима Шиптари тврде да су на месту Немањићких некада стајале њихове старе цркве – истиче игуман Дечана.

И остали саговорници слажу се у томе да је поменута тврдња ништа друго до једна у низу шиптарских манипулација, којом безуспешно хоће да докажу да је косовска земља у сваком смислу, па и духовном и културно-историјском, заправо њихова.

– Позната је историјска чињеница да је амблем белог двоглавог орла на светој столици у Високим Дечанима наслеђе Византијског царства. Читаве једне империје, чије је пре свега духовно, па онда и културно-историјско наслеђе наставила Србија, а не Албанија – објашњава иконописац Вероника Ђукановић.

У Византију симбол двоглавог орла, према речима историчара уметности Душана Миловановића, стиже из прасловенског периода. Реч је, како Миловановић објашњава, о прасловенском симболу, који је преко Персије стигао до Словена и Византије и представља искључиво њихово обележје, чије је иницијално значење било “бела велика мајка”.

– Аутентични термин “двоглави” обележје је два принципа: неба и земље, мушког и женског… Познате приче о дуализму. Симбол двоглавог орла је од Словена тек у 15. веку први преузео шиптарски национални херој Скендербег, који заправо потиче из српске феудалне породице Кастриота, а чије је име било Ђурађ. Пре него што је прешао у ислам, био је православац. Подсећања ради, његов брат од стрица Репош сахрањен је као хиландарски монах у Милутиновој припрати. Дакле, када већ нешто тврде, Шиптари би требало мало дубље да погледају у историју – истиче Миловановић надовезујући на ову причу још један интересантан етимолошки податак:

– Назив Метохија потиче од грчке речи “метох”, која значи “манастирско имање”. Дакле, Метохија је добила име по томе што је била посед Хиландара, а потом и манастира династије Немањић, па тако и Високих Дечана. Све у свему, мислим да не би било лоше да Шиптари размисле о томе на чијој земљи седе и када коначно мисле да плате станарину и камату – додаје Миловановић.

С доласком Турака на Балкан, Шиптари, који су у време цара Душана били православци, махом примају ислам, истовремено узимајући из византијске, тачније прасловенске традиције – симбол двоглавог орла.

– Тим пре што су Шиптари временом у потпуности напустили византијску традицију, коју са собом носи амблем двоглавог орла, њихово полагање права на столицу у Високим Дечанима, само на основу поменутог симбола, још је смешније – истиче најмлађи београдски диригент Милош Крстић, који је крајем прошле године, боравећи с  хором храма Светог Луке, у Пећкој патријаршији и Дечанима, чуо сличне приче, додајући да без обзира на вероисповест, Шиптари и даље често долазе у српске манастире тражећи утеху и спас:

– У хришћанском духу, наши духовни оци, братства и сестринства манастира, без проблема пуштају их да спознају милост Божију – наглашава Крстић.

Подсетимо, Врховни суд Косова потврдио је власништво над 23 хектара земље Високих Дечана, коју манастир користи од 1977., а која је била у власништву Цркве до 1946. године – до национализације, коју је спровео комунистички режим, када је манастиру одузето 700 хектара земље.

Од доношења ове одлуке, Шиптари, почетком јануара, континуирано демонстрирају и поручују да “неће престати док се одлука Врховног суда не поништи”.

Како преносе приштински медији, ове демонстрације подржавају националистичке организације, покрет Самоопредељење, а међу њима су и поједини имами. Њихови ставови су екстремни – “ни по цену крви неће препустити своју земљу”, истичући да је манастир шиптарски.

Од завршетка ратних сукоба на Косову и Метохији манастир Високи Дечани био је четири пута мета оружаних напада шиптарских екстремиста, два минобацачка напада 2000. године, у мартовском погрому, и последњи напад зољом 2007. године.




2 коментара

  1. Огњенка

    Пусте жеље „народа у покушају“…
    Не разумем зашто се даје легитимитет тзв. Врховном суду Косова?! Не може једна квазиинституција на српској земљи да на „безазлен“ и тобоже „праведан“ начин бави дељењем правде.
    Као што је Валтазар Богишић рекао „Што се грбо роди, ни вријеме га не исправи“, па тако ни овај суд нема право да доноси било какве одлуке по неспорним питањима, јер није суд, није ни легитиман а нарочито не легалан!
    Манастиру треба вратити 700 хектара земље, колико је имао у поседу пре национализације, и о томе може одлучити једино правосудни органи Републике Србије, а не некакве извитоперене институције самопроглашене назови државе Косово!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *