Сахрањен генерал Миле Новаковић

Некадашњи командант Српске војске Крајине (СВК), генерал-потпуковник у пензији Миле Новаковић сахрањен је данас, уз највише војне почасти, на гробљу у месту Сурдук код Старе Пазове

Mile-Novakovic

Некадашњи командант Српске војске Крајине (СВК), генерал-потпуковник у пензији Миле Новаковић сахрањен је данас, уз највише војне почасти, на гробљу у месту Сурдук код Старе Пазове.

Он је умро у понедељак, од последица срчаног удара, на путу од Сурдука где је живео последњих година, после 15 година боравка по разним местима у избеглиштву, од Старе планине до оконине Београда, до Војномедицинске академије.

Сахрани је присуствовала делегације Војске Србије предвођена бригадним генералом Жељком Нинковићем, као и саветник за безбедност председника Србије, полицијски генерал у пензији Милорад Симић.

Новаковић је рођен 29. априла 1950. године у месту Кирин код Вргинмоста на Кордуну (Хрватска), а после гимназије у Карловцу завршио је Војну академију у Београду, као први у рангу у 25. класи.

Најбољи је био и на школовању на Вишој војној академији, а до почетка рата службовао је у Загребу, где је командовао војном полицијом и специјалним јединицама Пете армијске области.

Ратну школу ЈНА у Београду, коју је уписао, није успео да заврши, јер је упућен на ратиште у Хрватску, где је 1991. године командовао бригадом Територијалне одбране, а онда, после доласка мировних снага УН у Хрватску, постаје командант Посебних јединица милиције Крајине.

Посебно се, и као командант и лично, истакао у борбама за пробој коридора према Србији у јуну 1992. године, где је командовао здруженом Тактичком групом два, која је ишла у напад централним делом фронта и имала врло тешке борбе.

У јесен 1992. године постаје командант СВК, коју је успео да устроји и организује, као и да добром тактиком одбије хрватски напад на подручје Равних Котара и Масленице у Далмацији, и поврати део изгубљенe територијe.

Са места команданта СВК смењен је у фебруару 1994. године, одлуком тадашњег новоизабраног председника РСК Милана Мартића, за коју се сматра да је диригована из Београда, јер је заједно са њим смењен и читав дотадашњи врх крајишке војске, са значајним ратним искуством.

Мартић га потом именује за свог војног саветника и поверава му командовање групом „Паук“, која је помагала лидеру Аутономне покрајине Западна Босна Фикрету Абдићу и водила борбе за освајање Бихаћа и Цазинске Крајине.

Та група била је састављена од припадника крајишке војске и милиције, Државне безбедности Србије и Војске Југославије, а њено деловање и циљеви до данас нису у потпуности расветљени.

Испраћају је присуствовало око 1.000 његових колега, сабораца и пријатеља, који су истакли да се радило о човеку високих људских и војничких врлина, енциклопедијског знања, добром официру и дипломати истовремено.

Новаковић је последњих година сређивао своје забелешке, припремајући материјал за књигу, која би у доброј мери могла да расветли догађања у РСК, посебно у акцији „Олуја“, али га је изненадна смрт спречила да је заврши.




1 коментар

  1. elaine hasty

    Sad passing of General Novakovic, it seems as more of the „old guard“ of Serbia leave us, their bravery and honour goes with them. Sadly this book seems not to be written, we need to hear far more accounts from Serbs during the Balkans War, for too long silenced.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *