Рокфелерова промоција педофилије и дечије порнографије

Здравствено васпитање – сексуално васпитање – сексуална индоктринација

Зачеци сексуалног васпитања скривеног под кринком здравственог васпитања произлазе из британског Фабијанског друштва које је кроз образовни систем желело имплементирати идеју о ‘аристократском социјализму’. Школа им је служила као индоктринацијско-селекцијски полигон.

Сексуално-здравствени одгој би им служио да младе што раније уводе у живот одраслих, понајвише због ‘могућности служења у цивилној војсци и раније зрелости’. Друштво би по њима морало бити хедонистичко и тежити постизању среће путем промискуитетног секса и дроге Соме, а остваривање среће је потпомогнуто елиминисањем честих извора људског незадовољства – породице, уметности, књижевности, религије и филозофије.

Педофилија, дечји секс и нестручност

Теоретске основе из Британије у пракси 1. проводи контроверзни зоолог Алфред Кинси. Истраживања на животињама доводе га до креирања тзв. ‘Кинсеи скале’ – вредносне таблице 0-6, где је 0 хетеросексуалност, 6 хомосексуалност, а Кс асексуалност. Проучавањем сексуалног живота оса почиње ис анализом сексуалних пракси код човека, а многи га етикетирају као ‘девијантног сексуалног преступника’, док неки чак сумњају у експериментисање за педофилијом, зоофилија и сличним рубним сексуалним деликтима.

Упркос великим контроверзоности, његов нестручни рад привлачи пажњу Џона Д. Рокфелера, Јуниора који путем своје Рокфелер задруге улаже издашне финансије да би потпомогао рад и медијску пажњу Кинсеи. Он издаје познате публикације о сексуалном понашању мушкарца и жене, а највеће контроверзе изазивају порнографски видео актови које је снимао у сопственом подруму, те тристотињак студија о оргазмима деце до 14 година и девет експеримената секса старијих особа с децом.

Осим ових бруталних сексуалних преступа, касније је потврђено и да је експерименте проводио над затвореницима, а њихове хомосексуалне чинове статистички је изједначавао са осталима. Велики и статистички нетачан податак о броју хомосексуалаца у популацији оправдаван је тиме да су ‘стигматизовани, а улепшане бројке су ту да би их остали лакше разумели’. Црнце је избацио из свих студија јер нису ‘репрезентативни примерак човечанства’ што оставља сумње и према расистичким идејама.

Подаци су му већински фалсификовани – једног педофила је навео ‘као девет старијих мушкараца’, оргазме деце испод 14 година преузео је из квазизнанствених истраживања током И светског рата, а описе људских сексуалних односа базирао је већином из сопствених искустава. Књига је због табу тема и контроверзе била најпродаванија књига тога доба што дефинитивно не значи да није псеудознанствена, нестручно написана и право је питање – да ли би иста данас била подлога концепту школског здравственог васпитања да је деценијама није промовисала Роцкефеллерова фондација?

Бизарне идеје Кинсеиевог принципа

Ево неких од ‘научних’ закључака из Кинсеиевих публикација, коју ће се имплементирати деци:

– Ако су сексуални партнери недоступни мушкарци бирају ‘уговорене’ партнере или користе сексуалне надомјестке

– Иако продаја секса може понекад укључити и присилу, понижење те друге облике физичког и емоционалног насиља који деградирају и штетни су за проститутке, нема ничега самог по себи лошег у практиковању проституције

– Упркос родитељским упадима и забранама, сексуални ужитак је важан елемент детињства – с обзиром да је репродукција у детињству неизводљива, у сексуалним се насладама може уживати мултидимензионално – орално, анално, генитално и тако даље – без могућности оплодње

– Последице раздвајања ужитка и репродукције нигдје нису тако забавно размотрене као у Хуклеиеву роману ‘Врли нови свет’ – Репродуктивни секс је елиминисан, а скупа с њим и прастара идеја родитеља. Већина становништва је стерилна, јер су плодни мушкарци и жене потребни само као припомоћ репродуктивном систему претакања. Еротска игра подстиче се у деце, у одраслих захтева. Секс се конзумира слободно, а промискуитет је законска норма.

Моногамија изазива негодовање – секс, дрога и спорт чине становништво срећнима, а радну снагу продуктивном. У међувремену, међусобне везе, сексуалне и друге, активно се обесхрабрују, јер свако, напокон, припада свима другима

Систем подложан различитим интерпретацијама предавача у школама

У појединим државама ЕУ и САД-у сексуални одгој је давно прешао у стадијум сексуалне индоктринације. Из тог разлога су деца у Сједињеним Државама далеко склонија сексуалној активности у раној адолесценцији, као и ранијем одрастању. Сексуални одгој према стручњацима означава ‘сексуалну едукацију о свим облицима сексуалности, укључујући информисање о планирању породице, репродукцији и свим аспектима личне сексуалности попут сексуалне оријентације, задовољства, вредности, одлучивања, комуникације, споја, односа, сексуалних инфекција и контроле трудноће’.

Предности финског и швајцарског система здравственог васпитања

Но, као што смо навели, ово заправо није прави проблем, већ оно у што с временом прерасте овај ‘Рокфелер-Кинсеи систем’. Научне студије тако указују на повезаност с ‘борбом против дроге’, током које се знатно повећао број наркомана – у овом случају се под велом ‘борбе против тинејџерских трудноћа’ знатно повећао број истих, нарочито због знатног повећања сексуалних односа међу малолетницима што је охрабривана путем образовног система.

Наравно, постоје бољи и лошији системи. Као понајбољи можемо издвојити онај фински, где се сексуалност подучава унутар сата биологије, а озбиљније упутства тинејџери добијају тек у петнаестој години након чега се све практикује уз помоћ доктора и здравствених радника. Швајцарска се такође подредила овом умеренијем типу, што заправо и је здравствени одгој у правом смислу речи.

Што агресивнији сексуални одгој, то више секса код малолетника

Предности сексуалног васпитања виде се пак у Немачкој и Холандији, но тамо вреди апострофирати изузетну стручност предавача који су од почетака примене система успели знатно редуковати број малолетних трудноћа.

Словачки модел би се могао издвојити као нама најближи – квалитет преноса информација варира од школе до школе, а самим тиме нити статистички подаци нису меродавни. Систем је критикован као недовољно законски ограничен и све је подложно интерпретацији појединаца уз поприличну флексибилност подучавања, што је у пракси јако лоше. Британци имају право да одлучи хоће ли своје дете пустити на сексуални одгој.

САД почиње листу држава чија је пракса помало прерасла у индоктринацију. Агресиван и прилично либералан приступ резултира поражавајућим резултатима – свака десета малољетница заврши трудна. Француска такође агресивно наступа у броју сати и контрацепцији подељеној ученицима, а европски пример радикално раног почетка подучавања сексуалног васпитања је Шведска, где деца већ од седме године добијају информације унутар сатова биологије и историје.

Бразилци седмогодишњу децу подстичу на хомосексуалност

Бразил је најрадикалнији примјер, те је тамо Кинсеи идеја произашла из фалсификоване псеудознаности о 10 постохомосексуалаца на планети наишла на плодно тло. У Бразилу је сасвим нормално да се путем ПЛЦ 122 закона спонзорисаног од стране Роцкефеллер фондације забрани било какво критичко мишљење о теми док се деца у предшколској и основношколској доби охрабрују на хомосексуалност иако у тој доби сама сексуалност не би смјела бити присутна.

Влада Бразила ради на ‘сензибилизирању јавности и изједначавању броја хетеро и хомо становништва’, што је вероватно и коначни циљ идеје која стоји иза здравствено-сексуалног васпитања. Билл Гатес годинама подржава овакве примисли помоћу својих удружења блиско повезаних с концептом ‘планирања породице’ уз упутство о контролисаном рађању, законском броју деце и еугеничке конотацијама. Тај баланс Бразил планира одржавати путем билборда на којима се страствено љубе седмогодишњи дечаци (један од таквих видите на фотографији).

Тоталитаристички шуљање

Прво се имплементира идеја о ‘питомом’ здравственом васпитању путем којега се пласирају сложеније идеје сексуалног васпитања. Након тога се све више почињу гурати опскурни сексуални деликти и перверзије којима статистички не подлеже већина становништва, да би коначни циљ био овај бразилски – настојање ка убацивању свих сексуалних понашања унутар друштвених норми и покушај постотног изједначавања становништва у свему.

Подсетимо да је Црква у историји проводила једину праву сексуалну револуцију у којој су 70-постотне полигамне предрелигијске културе испуњене различитим первезијама, гадостима и унижавањем људског бића, замењене данас доминатном моногамном културом где се онај други поштује као личност створена по Божјем лику, а није предмет и средство туђе похоте и первезије.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *