Рого, рого, Рогозин, седи па вози

Пише: Александар Бећић 

Да сте имали С300, данас не бисте гледали срушен Генералштаб, рекао је надмоћно, возећи се с Великим Вођом према кабинету у Немањиној 11, Дмитриј Рогозин, потпредседник владе Руске Федерације.

Док је Велики Вођа у себи коментарисао како Генералштаб изгледа како изгледа зато што нам Руси тај систем нису дали, Рогозин је из своје торбе извукао један модел и дао га Реформатору Великом. Да му се нађе.

Шта ћете. Информисан је тај Рогозин. Зна да Велики Вођа воли макете: Макету Београда на води, макету авиона који ће нас возити у САД, макету воза који јури српским пругама… Прави тренутак је био да добијемо и макету руске ракете. Али оне која даје противваздушну одбрану.

Пре него што је Супер Алек успео да уштека макету, Дмитриј му је поново узео из руку и рекао да ће му је вратити на конференцији за новинаре. Пред камерама. Како другачије?

Духовит је тај Рогозин, добро се сналази са српским политичарима. Није ни чудо: има наше корене по мајчиној линији. Али, то сад за ову причу није битно.

Тако је и било. Рогозин је чак поновио исту доскочицу пред новинарима.

И док су Русофили на интернету већ дизали трећи споменик Владимиру Владимировичу Путину, други Медведеву а први управо поменутом Рогозину, појавио се, онако стидљиво, дипломатски увијен одговор руског званичника на питање новинара „Да ли ће Москва наоружати Београд“.

„Размотрићемо апел Србије да јој се испоручи оружје“.

Хоп! А браћа Руси? А вољени баћушка? А специјалне везе? А нераскидива љубав која везује два народа?

Хмммммммм… Јок. Ништа од тога.

„Какав ће то бити систем, то зависи од наших војника, Руса и Срба који треба да одреде шта одговара финансијски, да не буде скупо, да одговара по ефикасности примене, да се њиме локализују неки ризици. Битно је од ког оружја се треба бранити…“, рече Рогозин и удари шамар сваком поштеном Русофилу који је већ видео како се на Шеремтјеву формира колона Антонова који ће у Србистан испоручити С 300 и Армате, док на Батајницу долећу барем две ескадриле најновијих Мигова.

Истина, Рогозин је за Спутњик рекао и једну утешну (а можда и забрињавајућу реченицу): Да нема шансе да се Србији понови оно што јој се десило 1999. (када је руска војна помоћ у питању). Јер, зна се: Русијом је тада владао видно алкохолисани лидер пред пензијом, а сада у Кремљу седи озбиљан играч.

Е, добро. Сад смо и замолили Русе да нам испоруче оружје. И то само дан након што је генерал Диковић најавио како ћемо да модернизујемо војску. И то скроз: и хеликоптере ћемо да набавимо, и разне оклопне системе и ракетну одбрану. Ма има и Ласте да уведемо у наоружање. За необавештене, Ласта 95 је авион који већ пет година обавља успешне летове у ратном ваздухопловству Ирака.

Да вам – онако кратко кажем: Немојте се ложити.

Од модернизације војске нема ништа. Такве ствари је Велики Вођа обећавао још 2013. па је онда почео да обећава бољи живот. 

Модернизација војске кошта. Ми ту количину пара немамо. И – да се разумемо – није ту чак ни керамичар крив (ма колико тешке воље то признао). Свака влада ове државе од како су прошли ратови се понаша према војсци и њеној опреми као према 13. прасету. Глупо и неодговорно.

Борбене авионе практично немамо. И нећемо их „добити од браће Руса“. Нећемо добити ни „С 300“, ни хеликоптере. Можда ћемо понешто купити. Понешто. Али добити – (не само од Русије, него од било кога) нећемо ништа.

Трговина оружјем је врло, врло уносна работа. Знају то у СДПР-у. Зашто би онда нама неко – нешто поклањао. 

Него, спакујте тог Рогозина у неку кочију, па га уз ону песмицу из наслова одвезите на аеродром. Да се не би још неки политичар сликао с њим.

 

Колумниста