Разгледница са Свете горе

Пише: Бошко Козарски, оснивач Српско-руског центра

Христос воскресе.

Још не ступивши на свето тло, потврди се речју Истина стара два миленијума. Све сведочи Његову Истину, све одише Његовом љубављу. Закорачих, као у сан. Сваки камен, свако биће сведочи непролазност душе. Неми сведоци бурне људске историје и умирења духовног. Речи и мисли се покренуше попут лавине.

Питања.
Има ли ичег светијег од завета датог животом у Христу наших светитеља. Утемељивши себе у наш национ и Веру Истиниту, оставише нам у исто време и обавезу и слободу, као да нас слобода не обавезује још више. Има ли веће части од благослова отаца наших и промисли да баш тада, баш на такав начин и баш Ту добијеш све што тражиш. Утврдиш све што градио си и да додаш свој каменчић у осмовековни темељ заједнички. Може ли човек више да иште?

Литургија. Лагано, изнутра, сваки атом нашег овоземаљског храма, нашег тела, буди се и непогрешиво отпевава у Славу Божију. Са вишевековног темеља, опет као у сну, нађосмо се на вишемиленијумском, сједињени, сабрани у Христу.

А питања исчезнуше, јер се једним одговором истовремено одговара на сва питања. Одговор који нам је још од зачећа дат, само га је било потребно пронаћи, у себи. Амин.

Намера је наша заблуда, јер је Промисао једини пут. Препуштени, са набујалом љубављу према свим утемељивачима који животе своје посветише нама, својој браћи, вођени стигосмо да се свима поклонимо, захвалимо и поменемо сву браћу и сестре наше и сав народ наш правдољубиви.

Деценија обнове је за нама. И обновиће се све што је ватра прогутала, но важнија обнова, обнова Вере наше, биће дуготрајан, некада наизглед немогућ посао. Нама наизглед немогућ, а браћи нашој која на овом светом месту и битишу, једини, обавезујући и најсветији. Наше је да им не сметамо, јер за нас и обављају сва послушања. Непрекидно, кроз векове.

Ако треба сажети искуство које доживех, нека стане у неколико речи, већих од весељене – Љубав према Богу и ближњима, понос светим прецима, захвалност на садашњем тренутку и радост у ишчекивању живота будућег века.

Растанак. Буђење. Са рајском разгледницом у очима и духовним благом у души кренусмо кући. Или од куће. Само је то питање остало отворено.

 

Ало




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *