Рањени вук

Песник: Kentaur Wolf

Zvezdan-Jovanovic-JSO-Jedinica-crvene-beretke-sudjenje

„Једнога дана кад будеш рањен“,
овако почиње заклетва главна,
којом се клела команданту своме
некада србска ЈЕДИНИЦА славна.

О самоћи она у наставку збори,
ал’ самоћу ову предсказала није,
како се борити са данима дугим
онамо ђе сунце ријетко кад грије.

Са сјетом се сјећа сад заклетве ове,
у затвору јунак од србскога рода,
и његову главу издајник зна се
за „тридесет“ оних „сребрника“ прода.

У затворској тмини, сада јунак лежи
онај што себе у рат није штедио,
спрам вољеног србства, сопствени му живот
никада му није ни мало вредио.

Кад крв потече низ планине пусте,
остави јунак огњиште родно,
остави мајку, остави оца,
остави своје имање плодно.

Зграби јунак пушку у руке,
и оде да брани свој србски род,
ни слутио није, да његовог труда
затвор ће бити једини плод.

Призна кривицу што његова није,
да спасе жену и дјецу своју,
тај витешки чин, надахну данас
испуњену с’ тугом ову песму моју.

Какво ли име том јунаку дати?
Ни митови древни имали га нису,
у Античко доба, да је Он живио
сада би на олимпском боравио вису.

Умјесто тога, у забелској ноћи,
име јунаку ко’ звијезда сјаји,
иако га прода домовина родна
Он и даље љубав према истој гаји.

Рањени вуче, сломљенога срца,
не клони духом у ледну тамницу,
уз Божју помоћ, опет ћеш видјет’
једнога дана своју ЈЕДИНИЦУ.

07.07.2015.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *