Путинов саветник саветује Србији: Не одустајте од наплате штете збoг НАТО агресије

Владимир Козин из руске академије наука руководилац групе руског Института стратешких студија, чији је покровитељ председник Руске федерације Владимир Путин, позвао је власти у Србији на конференцији „Глобални мир vs.глобални интервенционизам и империјализам“ у Београду на обнову захтева за ратном штетом и захвалио се српској власти и народу на подршци референдуму на Криму.

-Са великом тугом смо се обраћали српском народу и били врло забринути због понашања Нато који су 78 дана сејалi смрт по територији пуноправне чланице УН – рекао је Козин. Он је подсетио да је материјална штета 103 милијарде долара.

-Не одустајте од надокнаде те суме, нека то буде притисак који ће стално да их прати – рекао је Козин.

Као амбасадор Русије у Хелсинкију у време агресије Козин је знао да је договорено да у решавању питања Косова водећу улогу треба да узме ЕУ, а централну НАТО и да је за то био задужен Марти Ахтисари.

Козин је захвалио српском народу што је подржао референдум на Криму и што је Србија послала неколико посматрача и тако подржала „историјску правду“.

-Имам у виду изјаву (Александра) Вучића. Хвала и добровољцима, пет младих из Србије који су обезбеђивали референдум на Криму – рекао је Козин.

Он је рекао да се Косово и Крим не могу успоређивати на начин како су то учинили неки учесници конференције.

-Јуче је био покушај да се упореде Косово и Крим. У Приштини сам био директор регионалног центра ОЕБС-а. Независност Косова је настала након варварског бомбардовања. Је ли било бомбардовања Крима? Егзодус Срба са Косова је чињеница, а из Крима нико није бежао. Самопроглашење Косова у парламенту је било уз учествовање само неколико Срба, а на Криму су се људи изјаснили слободно, без војне претње – истакао је Козин и наставио:

-Није било ни једног пуцња пре референдума. Како онда да то не признамо. Људи су плакали од среће, Русија је обновила свој историјски суверенитет над Кримом стечен кроз 30 ратова са Турском. Ни Крим ни Русија никада нису признали акт Хрушчова, а 1992. године је тај акт означен неважећим, јер га је донео Врховни совјет СССР-а, који није имао ни кворум .

Институт стратешких студија је прошле године објавио своју пројекцију односа Запада према Русији до 2075. године.

По њој стратешки циљеви САД ће бити слабљене војно-економске моћи Русије, дезинтеграција државе, НАТО ширење на руске суседе уз посебан нагласак на Украјини.