Протест хиљаде синдикалаца (као да) нико није видео

Пише: Власта Младеновић

Доста више медијске цензуре! Протест преко 5000 синдикалаца у Београду. Зашто народ нема право да то сазна?

У Београду су,  у време драматичних дана, да ли ће геј параде бити или неће, протествовали  синдикалци, у оквиру кампање ДОСТА , коју је организовао Уједињени грански синдикат Независност.  У протесту је учествовало преко 5ооо људи.  Међутим,  судећи по медијском извештавању,  као да их нико видео није. Медији су срамно скромно објавили ту вест,  нарочито РТС,  национална телевизија, која тражи да грађани плаћају претплату,  како би били објективно информисани,  приказала  је као да је било педесетак људи, неких  безначајних јадника испред  Владе Србије.

Без обзира на то, не може се више заташкати обесправљеност радника, криминализована држава, окупација и издаја земље у интересу светских моћника и домаћих тајкуна, криминалаца. Протест синдикалаца је, упркос медијске цензуре,  видело хиљаде људи у Србији, и шире. Протест су видели Београђани и сви који су тада били у Београду, исти ти људи, очевици, пренели су тај догађај својим породицама, пријатељима, саговорницима. 

Колона радника-синдикалаца била је у сенци геј параде. Сви протести, шетње, сем геј параде, имају третман хулиганства.  Радници који издражавају,  тешком муком и под колонијалним условима,  своју породицу и државу испадају нецивилизовани. Хулигани.

Вести које су објавњене поводом овог протеста , својом опскурним и монтираним извештајем, вређају интелигенцију и обавештеност  људи, изазивају револт још већи и све мање поверење у медије,  медије који су, очигледно, под контролом власти, коју је бирао народ, као и они који су под контролом послодаваца, који експлоатишу овај народ.  Таквим медијима више се не сме веровати. Напротив.

Бескрајна колона у десетине редова,  која се пружала од Трга Николе Пашића, поред  Политике  и  РТС, задржала се на кратко тражећи смену Александра Тијанића, али је полиција реаговала, спречавајући да радници проследе  захтев.  Зар државу треба штити од свога народа? Тим  јадније што је и већина полицајаца  такође обесправљена и понижена, о чему говоре њихови представници синдикални.  Полиција и треба да буде уз свој народ.

Испред  затворених врата Владе Србије, у име радника обратио се Бранислав Чанак, председник УГС Независност,  који је рекао: „Овде не станују  ни грађани Србије ни њени представници“.

Нико није изашао да се обрати радницима. Чак ни и из Министарства за рад и социјалну политику. Коме служи министарство и чему?  За чији интерес их народ народ плаћа од своје сиротиње?  Да се шетају скупим службеним аутомобилима,  да имају секретаре и секретарице, да носе актен ташне и скупа одела, док народ  маршира, протестује, урла, виче, запомаже, вапи…

Сва обећања која су дата, а зашта је народ гласао,  погажена су, продана, издана. Гласно је запитано:“Шта то беше пристојан рад и достојан живот?“  Све је девастирано: права, медији, култура, уметност, традиција.

Нема више социјалног дијалога.  Дијалог је у Србији убијен!

Треба испитати све незаконите отказе,  шиканирање радника, мобинг.

Неће то дуго. Радницима и онима који не раде, јер једни морају да сачувају посао а други морају да се запосле, не преостаје ништа друго него да крену у заједнички фронт.

Почело је. 

Злобници и они којима је добро, рећи ће, зар баш сада када је Влада реконструисана (а све је исто и горе), када су реформе (ах,  те реформе,  већ двадесет година  се уништава Србија), зар сада када само што нисмо ушли у Европу.  Па још и Породична шетња  Двери и патриотских организација, удружења грађана, грађана,  у Кнез Михаиловој, које они називају хулиганима… Сви ће они испасти криви што не можемо да уђемо у Европу.

Па шта ћемо тамо, у Европу, када су Унијати ушли у наше домове, предузећа, на наша имања,  па нам раде шта хоће.  Јер они код своје куће не раде то што раде нама.

Ако наставе овако са колнијалном, бестијалном тортуром, неоснованим оптужбама, на име људских права,  кршењем наших права, време је да се окупимо у заједничку породицу, породичну шетњу. А доћи ће ти дани.

Испред  Народне скупштине синдикалцима су се придружили и паори из Војводине.

Почело је, почело: устаће и град и село.

На скупу је јасно речено: „Радници ће почети да граде сопствену, нову Србију.“

Где су они који се брину за геј права, чија права нису угрожена,  представници ЕУ, невладине организације, заговорници људских права,  да се забрину за милион гладних, сиромашних, понижених. Доста више спрдње! „ Ништа о нама без нас.“ Од сада ће синдикати морати  да крену у борбу.

Протест, који је окупио велики број синдикалаца, одржан је без инцидената, мирно и достојанствено, али са јасним и одлучним порукама да је ово само почетак велике борбе за елементарна права, право на рад и достојанствен живот. Програм је веома организовано водио Драган Милановић Пилац, из синдиката медија и културе, који је најавио нова окупљања до краја године.  

Ако може у државама Европске Уније, то је цивилизацијско и демократско право, зашто код нас, по Нацрту Закона о штрајку, не сме да се штрајкује изван радног места? То је претња да би се усвојио колонијални Закон о раду. Неће проћи. Као што није прошла ни геј парада.