Сами на свијету 2

999,00 дин.

Роман прати збивања у Сарајеву, БиХ, СФРЈ и свијету од 1990. до 1996. године. Централни ликови су група пријатеља, младића и дјевојака из сарајевског предграђа које живот баца у три зараћене војске, мада своје улоге имају и Караџић, Изетбеговић, Милошевић, Клинтон, Младић, масони, кардинали, владике, хоџе, момци с београдског асфалта, козаци, емиграција, ЦИА, УДБА, КОС, МОСАД, КГБ, а радња се одвија у и око Сарајева, у Трнову, Жепи, Сребреници, Београду, Женеви, Њујорку, Москви, Јерусалему, Бечу, Загребу, Бањој Луци, Игману, Трескавици, Мајевици, коридору, западној Славонији, Госпићу…

Издавач: Матична библиотека Источно Сарајево
Број страна: 471
Повез: броширан
ISBN: 978-99976-41-16-8
Година: 2019

На залихама

Опис

У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављена је шеснаеста књига Жељка Пржуља, роман „Сами на свијету”. Роман прати збивања у Сарајеву, БиХ, СФРЈ и свијету од 1990. до 1996. године. Централни ликови су група пријатеља, младића и дјевојака из сарајевског предграђа које живот баца у три зараћене војске, мада своје улоге имају и Караџић, Изетбеговић, Милошевић, Клинтон, Младић, масони, кардинали, владике, хоџе, момци с београдског асфалта, козаци, емиграција, ЦИА, УДБА, КОС, МОСАД, КГБ, а радња се одвија у и око Сарајева, у Трнову, Жепи, Сребреници, Београду, Женеви, Њујорку, Москви, Јерусалему, Бечу, Загребу, Бањој Луци, Игману, Трескавици, Мајевици, коридору, западној Славонији, Госпићу…

 

Из рецензије Небојше Јеврића:

„Далеко од књижевне чаршије, у Српском Сарајеву, Жељко годинама не престаје да привлачи пажњу књижевних зналаца. Од „Браће по улици” преко „Посљедњих племића” и „Владике”, па до „Руке анђела”, Жељко пише. То није писање. То је харакири пред огледалом. Умаче перо у крв и записује. Ни једној рани не да да зарасте.

То је његов дуг према мртвим пријатељима, према брату и оцу које је однео рат. Према браниоцима једине улице која је спајала Неџариће са Илиџом, у којој је од 270 погинуо сто један ратник српски.

О Кошарама се одавно све зна, али улицу Касиндолску нико не спомиње. Не спомиње јунаке из Сарајевских предграђа који су бранили своје домове од осамдесет хиљада муслимана. У офанзивама које нико никада пребројао није. Није било камера ни блицева. Прича о Српском Сарајеву би остала неиспричана да се један грађевински инжењер и пре свега ратник и писац није пера прихватио и претворио то у смисао свог опстанка.”

Коментари

Још нема коментара.

Будите први који ће написати коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *