Poslednja_straza

Последња стража

599,00 дин.

 

Књига која је узнемирила духове. Роман који је пробудио „Мртву стражу са Кошара“.

Сведочанство о херојској погибији Владе Радоичића и његових другова у рејону карауле Кошаре.

Нема на залихама

Опис производа

Роман „Последња стража“ прати последње месеце живота 19-годишњег војника Владимира Радоичића који је убијен у заседи шиптарских терориста 30. септембра 1998. године у непосредној близини карауле „Кошаре“. Други део романа говори о његовој породици и како су се суочили са породичном трагедијом.

Роман је заснован на истинитом догађају и великим делом се ослања на стварне ликове и догађаје, док се трагови фикције могу приметити само у деловима где је то било неопходно.

Такође, вредно помена је и да овај роман представља ПРВИ део трилогије која носи назив „Ми смо бранили Кошаре“ и ослања се на догађај који се десио пре почетка рата на Косову, за разлику од другог дела (рат у рејону карауле) и трећег дела (судбине војника након завршетка ратних сукоба) који су у настајању.

Кроз лик Владимира и његове породице описани су сви они тешки тренуци ишчекивања и наде, сви они дани неспокоја и незнања, све оне сузе и речи које никада нису изашле из душе… Кроз лик Владимира описан је сваки војник који није рекао да је прекомандован у рејон Кошара и који је вест о томе однео са собом у гроб. Кроз лик њему блиских људи описана је свака мајка и сестра, сваки отац и брат, свака девојка и пријатељ који су чекали своје драге да се врате са одслужења војног рока али их никада нису дочекали.

Као што рекох већ у једној својој песми:

„…имао сам стару мајку што је мене срећом звала,
на пут стално гледала је, мене није дочекала.
И имао сам трудну жену, снове сам са њом снио,
родила је мени сина, син ме није запамтио…“

И док полако започињем рад на другом делу трилогије, апелујем на савест свих вас који ово читате да никада не заборавимо хероје са Кошара.

СЛАВА ИМ

 

Рецензија Михаила Меденице за роман „Последња стража“:

Дуго сам седео пред рукописом „Последња стража“ не усуђујући се да растворим корице, знајући да ће ми постати међаши, баш колико сам после задње тачке оклевао да их склопим, не желећи никуд ван тих међаша!

Много је званих – мало је одабраних, а Ненад Милкић свакако јесте један од свега неколицине апостолски одабраних да словом сведочи о јаду и поносу страдања српских јунака на Косову и Метохији, јер нико као он то не чини са толико чисте душе, невиног пера, тужбалице у свакој речи и славе у свакој реченици!

„Последња стража“ понајмање је књига – то је укоричени Зејтинлик страдалима и преживелима пакла Кошара, исписана кроз причу једне младости која се свесно жртвовала за највећу српску светињу и мајке због какве погинути за Србију јесте светиња!

Овом се књигом Ненад уписује међу великане, остављајући је нама да је као темељац уткамо у онај потпорни зид Србије који је, нажалост, данас трошнији и ровитији неголи икад у њеној историји!

За Србију се ваља живети, али и мрети, часно, јуначки, заветно, што је младост једног Владимира доказала, а мудрост једног Ненада исписала.

У свако написано слово искрено, свим срцем верујем, јер се о писању о „Последњој стражи“ дохватио не да би писао писања ради, већ ради незаборава и поколења!

Због тога, читаоче, знај да читајући „Последњу стражу“ ходочастиш, свака страница је молебан, а свака тачка крст знаним и незнаним јунацима!

Полако склопи корице, ако смогнеш снаге да их заклопиш…

Пријатељу, сабрату и човеку, пре и највише од свега, Ненаду Милкићу.

Михаило Меденица
новинар

Рецензије

Још нема коментара.

Be the first to review “Последња стража”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *